Moral i ispravnost, kao i pozivanje na univerzalne vrednosti, oduvek je bio jedan od načina za obračun sa ljudima kojima zavidimo. Još od porodice, zavist prema deci se prikriva moralizatorstvom i moralizatorskim pokušajima da tu decu ispravimo i „privedemo“ pravim vrednostima. Istina je da nas plaši taj nivo gubitka kontrole. Deca koja su uspela više od roditelja neće svakom roditelju biti razlog samo za ponos, nego i za zavist.
Zapravo, često je moralizatorstvo način za obračun. Ukoliko nekoga ne mogu da dohvatim, ili osećam da je u nečemu bolji ili uspešniji, onda ću probati da ga „spustim“ na svoj nivo. To spuštanje na nivo je zapravo prikrivena zavist. Međutim, ljudima je teško da priznaju da zavide, pa onda prikriju svoju zavist moralizatorstvom. Onda kada se sakrijem iza morala i kada te obezvredim kao osobu, svaka akcija je dozvoljena, pošto je osoba dehumanizovana.
Dehumanizovane osobe u izvesnom smislu nisu ljudi, njih možemo ukinuti, proganjati, vređati, pošto nisu vredni osnovne pristojnosti.
Sve što nije vredno osnovne pristojnosti može da se zgazi. Problem je što ova zavist i mržnja imaju veze sa dinamikom same ličnosti i samim neobrađenim narcisizmom. Dakle, umesto da drugi bude povod za obračun sa sopstvenom idealizovanom slikom sebe, postaje objekat (a ne subjekat) koji treba uništiti. Samo ako drugog nema, onda sam ja savršen.
I onda kreću priče kao u onoj o lisici i kiselom grožđu. Nije istina da lisica nije mogla da dohvati grožđe, nego je grožđe bilo kiselo. Ukoliko imate problem da se na času javite i kažete svoje mišljenje, smetaće vam onaj koji se javlja. Delovaće vam da je ta osoba bestidna i da priča besmislice. Čak i da je tako, to i dalje ne objašnjava zašto vi ne dižete ruku i ne javljate se. To je zbog tog neobrađenog narcisizma i grandiozne slike o sebi. Ne možete se javiti ako niste sigurni da će to ispasti sjajno, ako niste sigurni da nećete dobiti neku kritiku. Zato se i zavidi onima koji se javljaju.
Tako je i u drugim stvarima. Osoba koja uspešno radi ono što biste vi želeli takođe je poziv na zavist. Čak i da je ta osoba na nepošten način stekla svoj uspeh, ma koje vrste bio, vaše odustajanje da igrate na toj utakmici je takođe oblik zavisti. Kada vi već ne možete da dohvatite svoj ideal, da bar obezvredite osobu koja je uspela.
Ceo tekst Milana Damjanca možete da pročitate u novom 700. broju Nedeljnika, koji je u prodaji na svim kioscima.
Post Views: 47
