Povišica od javnog novca za privatne uvrede u parlamentu

Od konstituisanja novog saziva parlamenta, čiji poslanici unapred znaju da će im mandat biti skraćen i da će za manje od dve godine ponovo morati da se nađu u trci za novo mesto u Skupštini, poslanici su redom vreme trošili na kvalifikacije za mesto na budućoj listi.

Skupština Srbije, nastavak konstitutivne sednice, 22. oktobar 2020. Foto: Srđan Ilić
Skupština Srbije, nastavak konstitutivne sednice, 22. oktobar 2020. Foto: Srđan Ilić

Javljali su se za reč, sa žarom govorili uglavnom o onome što nije bilo na dnevnom redu i što sa konstruktivnom raspravom koja bi trebalo da dovede do boljih rešenja i unapređenja života svih građana nije imalo nikakve veze.

Njihov rad najčešće se sveo na obračun sa nevidljivom opozicijom i pohvale Vladi i predsedniku Srbije. Inserti koji su deljeni na društvenim mrežama mnoge su naterali da se crvene: ako su to oni koji predstavljaju građane – kakvi su tek ti građani?

Ipak, da ni taj „probni rad” nije uzalud utvrdili su već u prvim mesecima mandata kada su im plate – kao i ostalima u javnom sektoru – povećane.

Predsednik parlamenta u tome ne vidi problem jer poslanici, ocenjuje, marljivo rade.

„Narodna Skupština je zaista imala efikasan i naporan rad. Za dva meseca, otkada sam izabran, bilo je osam sednica, a u narednih desetak dana biće još tri. I tako će biti cele sledeće godine”, naveo je Dačić u jednom intervjuu.

Iz ovog bi se moglo zaključiti da besomučno vređanje opozicije, glumaca, članova nezavisnih tela, novinara i medija, svih koji bezrezervno ne aplaudiraju vlastima i predsedniku smatra radom. Efikasnim i napornim za koji su poslanici zaslužili povišicu – baš kao i zdravstveni radnici koji mesecima vode borbu protiv koronavirusa ili prosvetari koji u novim uslovima epidemije ne znaju da li školska godina počinje ili završava, da li da se snimaju, telefoniraju, šalju poruke… i tako sa stotinama dece.

U obrazloženju o napornom radu poslanika predsednik parlamenta je propustio da navede da se sve dešava u godini kada oni van javnog sektora ne samo da ne računaju na povišice, već mnogi među njima zbog epidemioloških mera koje su na snazi od marta nemaju mogućnost ni da rade, kada su mnogi iz sivog sektora ostali bez zarada, kada gotovo da ne postoji zaposleni kome otkaz nije realna pretnja…

Prateći rad većine poslanika pristojan svet u Srbiji oseća istinsku sramotu – ono što nekada nije imalo cenu i nije moglo da se kupi. Biće da danas može, samo zavisi ima li ko da plati i koliko.

Svaki Vaš komentar, pregledaće članovi redakcije Insajder. Na našem sajtu nećemo objaviti komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede – što je zabranjeno i zakonima Srbije.

Original Article