„Spavalo je nas šestoro u jednoj sobi s pacovima“, priseća se izbeglištva iz „Oluje“ Goran Todorović!

Voditelj „Prve info“ na Informer TV govorio je o svom teškom detinjstvu i odrastanju nakon što je s roditeljima napustio rodnu Hrvatsku i trbuhom za kruhom tražio svetlo pod suncem.

Izbegao si u „Oluji“, zločinačkoj akciji koju su sprovele ustaše 1995. godine. Možeš li nam opisati kako su izgledali ti dani?

– Izbegao sam sa roditeljima u onim velikim kolonama koje sada gledate na snimcima. Bilo je preteško seliti se iz mesta u mesto. Živeli smo kako smo mogli, otac se trudio da nam obezbedi koru hleba svaki dan. Ja se tih stvari ne sećam najbolje, ali su mi oni govorili kako su morali da ubijaju golubove da bi nas prehranili. Dok smo bili podstanari, spavalo je nas šestoro u jednoj sobi, a preko mojih roditelja prelazili su miševi. Međutim, mislim da to čoveka može samo da ojača i da kasnije zna da ceni svaki dinar, ali i da nauči da živi kad ga nema.

Foto: Informer

 

Koliko te je takvo životno iskustvo promenilo?

– Promenilo me nije nimalo, ali verujem da jeste moje roditelje koji su me vaspitali i postarali se da budem ono što sam danas, da mogu da idu podignute glave i da niko prstom ne upire u njih zbog nekih mojih grešaka. Zbog toga što sam bio izbeglica, u školi sam trpeo vršnjačko nasilje i omalovažavanje. Deca nisu htela da se druže sa mnom, bili smo obeleženi i garderobom jer smo primali pomoć od Crvenog krsta, pa se tačno znalo ko su deca koja nemaju. Ali ono što je najbitnije od svega jeste to da sam uvek išao na ekskurziju, letovanje i zimovanje, jer su moji roditelji dali sve od sebe da ja tu razliku ne osetim.

Da li posećuješ rodni kraj?

– U Hrvatsku volim da odem jer imam puno prijatelja dole, ali ne posećujem rodno mesto. Imao sam želju da vidim gde sam se rodio i kuću u kojoj smo živeli, ali to je sve zaraslo do te mere da sam samo uspeo samo krov od kuće da vidim. Do sada nismo mogli ništa da uradimo, ali pošto tamo sada vladaju zakoni EU, imam u planu da kuću jednog dana obnovim.

Foto: Informer

 

Odakle ljubav prema novinarstvu?

– U vreme kada sam počeo da se bavim novinarstvom bio sam druga godina na Fakultetu za kulturu i medije. Otišao sam na finale „Zvezde Granda“ kako bih se slikao sa Jelenom Karleušom, ali to se završilo tako što sam uradio intervju sa pobednikom te sezone koji je završio na naslovnoj strani novina za koje sam počeo da radim. Tu počinje moja novinarska avantura, koja traje punih sedam godina.

Kako izgledaju pripreme za „Prve info“ na Informer TV? Kako se snalaziš u formatu koji nije estradni?

– Na početku, moram da priznam, nisam bio oduševljen što treba da radim format koji je pre svega informativnog i političkog karaktera, ali kako Ceca u svojoj pesmi kaže: „Živ se čovek na sve navikne“, tako sam se i ja navikao (smeh). Pored informativnog dela, trudimo se da ostatak emisije bude zabavan, jer naši gledaoci to ujutru vole da vide.

Foto: Informer

 

Šta te istera iz takta, a šta ti izmami osmeh na lice?

– Ono što ne podnosim jeste nepravda. Iako mnogi okreću glavu od nepravde, ja sam taj koji se ceo život borio protiv toga i uvek sam bio najglasniji kada se takve situacije dešavaju. Zbog toga sam jednom dobio otkaz jer sam se borio za pravdu nad ostalim kolegama, a izvukao sam deblji kraj. Jezik me puno koštao u životu, ali ne žalim. Mimo ovih stvari, ja sam pozitivna i nasmejana osoba. Kada me neko pita kako ćemo, moj odgovor je uvek: „lako ćemo“! Samo neka smo živi i zdravi!

Foto: Informer

 

Gde vidiš sebe za deset godina?

– Ne znam da li ću se do kraja života baviti novinarstvom, jer što sam stariji, sve više priželjkujem neki svoj privatni biznis. Počeo sam da radim na tome i gledam gde se još uvek pronalazim, ali korak po korak. Možda ja, eto, baš za 10 godina budem vlasnik jedne televizijske kuće. Sve želje koje sam imao sam ostvario do sada, pa možda ostvarim i ovu.

sledeća vest

Originalni tekst