Da je minula sezona Partizana bila neuspešna – bila je.
Još jedan poraz u finalu Kupa Radivoja Koraća, 11. mesto u Evroligi, tako blizu a tako daleko plej-ina, “metla” u finalu regionalnog prvenstva, poraz u Košarkaškoj ligi Srbije (okej, možda bi Partizan, da se u drugoj utakmici nije desilo ono što se desilo, i došao do te titule, ali nećemo sada o tome šta bi bilo kad bi bilo), nula trofeja i osam vezanih poraza od najljućeg rivala. Zašto je Partizan, nakon sezone u kojoj se vratio na jadranski tron i umalo stigao do Kaunasa, toliko zakazao i onemoćao, to je dobro i veoma kompleksno pitanje, pitanje na koje nije nimalo lako odgovoriti. Deluje kao da je niz različitih faktora i okolnosti uticao na Partizanovo posrnuće, počevši od činjenice da nakon pomenute šampionske sezone finansijski nije mogao da odgovori na zahteve nekih od najbitnijih igrača (Egzuma i Lesora), da su neka pojačanja promašena, da neki igrači nikako nisu uspevali da se adaptiraju na Beograd, i da su, na kraju krajeva, možda i očekivanja Partizanovih navijača, koji kao da su već zaboravili sive godine tavorenja po Evrokupu i Ligi šampiona pa im je sve osim evroligaškog doigravanja kao smak sveta, bila pregolema.
Potpuni crno-beli remont kom trenutno svedočimo došao je kao prirodna posledica svega toga. Parni valjak se jednostavno izraubovao i dotrajao, počeo je da štuca, kašlje i guši se u dimu sopstvenih ambicija, i bilo je jasno da neće biti dovoljno zameniti samo par istrošenih, zarđalih zupčanika, već da će biti potrebno zameniti kompletnu mašineriju.
Zato je i počelo s najvećim i najbitnijim zupčanikom, onim koji pokreće sve ostale i od čijeg okretanja zavisi čitav parni valjak – Kevinom Panterom. Igrač koji je tokom tri sezone provedene u Partizanu uspeo da bude i lider i heroj i tragičar, koji je dželatskom partijom u majstorici crno-belima uspeo da vrati regionalnu titulu i koji je Realu u sred Madrida skinuo krunu da bi samo nekoliko dana nakon toga sebi i svojoj ekipi pucao u kolena, prošle sezone jednostavno više nije bio “taj”. Iako, ruku na srce, Kevin Panter tokom prošle sezone uglavnom nije ni igrao na svojoj prirodnoj poziciji, već je morao da uskoči u ulogu organizatora igre, činjenica je da nije zatrpavao protivničke koševe onako kako je pokazao da ume i kako se od njega očekivalo, i da nije uspevao da pogodi njemu svojestvene, krucijalne šuteve (setimo se, na primer, Monaka i Real Madrida iz sezone 2022-23), u trenucima kada se utakmica lomi i kada je i ekipi i publici potrebna energetska injekcija da ih skine s konopaca. Zbog toga, iako je imao ugovor i za predstojeću sezonu, u odlasku Kevina Pantera nije bilo ničega nelogičnog.
A onda su počele da se ruše i ostale domine. Samo nekoliko dana nakon Pantera, Partizan je napustio i Zek Ledej (sve ono što je rečeno o Panteru moglo bi se reći i o Ledeju, koji takođe nije bio ni bleda senka onog igrača koji je s crno-belima umalo stigao do fajnl fora), pa su za njima redom krenuli i Alen Smajlagić, Mateuš Ponitka, Frenk Kaminski, Pi Džej Doužer, Danilo Anđušić, Džejlin Smit, a sada i Aleksa Avramović i Uroš Trifunović. Prema informacijama koje kruže medijima, Partizan saradnju ne planira da nastavi ni sa Džejmsom Nanelijem koji se još poodavno vratio u Ameriku, a ni sa Ognjenom Jaramazom (pominje se da bi mogao da pođe stopama Alekse Avramovića, odnosno u CSKA), što će reći da od prošlosezonskog rostera crno-belih neće ostati kamen na kamenu. Jedini igrač kog, prema medijskim spekulacijama, Željko Obradović i sledeće sezone vidi u svojoj ekipi jeste Balša Koprivica, koji kao da već tri sezone zbog čestih povreda ne uspeva da pokaže svoj pun potencijal. Treba spomenuti još i Bruna Kabokla, za kog je predsednik kluba Ostoja Mijailović izjavio da ostaje u klubu, ali koji je “pobegao” u Ameriku tik uoči početka finala KLS-a i koji navodno ne pod tačkom razno ne želi da se vrati u Beograd. A pitanje je i koliko navijači Partizana žele njega u nazad u Beogradu.
Partizan je tako došao u situaciju da mora da zameni bukvalno ceo tim i sledeće sezone pokuša da se digne iz pepela do kog je sagoreo. Prvo pojačanje koje je dovedeno bio je Vanja Marinković, Partizanovo dete i najmlađi kapiten u istorji kluba, neizostavni član Pešićeve reprezentacije i, bar kada je reč o prethodnoj sezoni, jedan od najkonstantnijih igrača Baskonije. Igrač koji, kako to vole da kažu naši ljubitelji sporta, zaista “oseća klub”.
Partizan je nakon njega zvanično predstavio još dvojicu igrača, Danca Ifea Lundberga – tako je, to je onaj lik koji je u minuloj sezoni u dresu Virtusa dva puta Partizanu došao glave – i francuskog pleja Frenka Nilikinu, još jednog momka koji je dosta godina proveo u NBA-u i koji bi, baš kao što se pričalo i pre dolaska Dantea Egzuma i Pi Džej Doužera, da nije bilo povreda tamo verovatno napravio daleko respektabilniju karijeru.
Međutim, i pored toga što je ozvaničio samo trojicu igrača, Partizan, tako bar tvrdi Ostoja Mijailović, u ovom trenutku ima već 11 novajlija, i očekuje još nekoliko pojačanja do početka priprema.
“Posle objavljivanja prva tri pojačanja, Nilikine, Lundberga i Vanje Marinkovića, kao klub smo doneli odluku da od tog trenutka postupimo drugačije”, izjavio je nedavno Mijailović. “Usled neverovatno velikog broja nagađanja, neproverenih informacija i tek ponekih tačnih informacija koje su se u javnosti pojavile u vezi igrača koji dolaze u Partizan, doneli smo odluku da budemo drugačiji od drugih i da svoja pojačanja objavimo pred početak priprema na potpuno drugačiji način. Biće to nesvakidašnji spoj umetnosti i sporta, ono po čemu nas širom sveta i prepoznaju. Novi spektakl u organizaciji našeg kluba i nešto što naši navijači zaslužuju. Ništa novo neću reći ako ponovim da je Partizan uvek bio avangarda i da je postavljao neke standarde koje su drugi sledili.”
Ipak, prema onome što su do sada preneli relevantni mediji, ali i na osnovu reakcija samih igrača pa čak i nekih čelnih ljudi kluba na društvenim mrežama, imena pomenute jedanestorice se manje više već znaju. Idemo redom.
Najaktuelnije pojačanje Partizana svakako je Karlik Džons, američki plejmejker koji je pre nedelju dana u dresu Južnog Sudana protiv reprezentacije SAD-a zabeležio tripl dabl učinak, i nekadašnji igrač nekolicine klubova iz razvojne NBA lige. Nakon maestralne partije protiv Amera, Džons je privukao pažnju nekoliko NBA timova, pa je, i uprkos tome što je navodno već potpisao ugovor s Partizanom na dve godine, postojala mogućnost da, ukoliko neko iz NBA bude voljan da do 26. jula crno-belima za njega plati nešto više od pola miliona, karijeru ipak nastavi “preko bare”. Kako je rok ponude NBA klubova trajao do juče u ponoć, odnosno do 26. jula, i kako ni jedna konkretna nije stigla na Džonsovu adresu, on će gotovo sigurno sledeće sezone biti član Partizana. To je već i nagovestio storijem na Instagramu, a slično je, škakljivim postom u kom, tačno posle ponoći, svim navijačima želi “gooood night”, uradio i Ostoja Mijailović.
Pored Karlika Džonsa, dres Partizana će sledeće sezone po svemu sudeći nositi i doskorašnji centar Efesa Tajrik Džons (Mozzart Sport preneo informaciju da je upisan u registar KSS), centar Valensije Brendon Dejvis (takođe je dolazak u Partizan nagovestio na društvenim mrežama), ali i bek Albe Sterling Braun, Arijan Lakić, prvak sveta Isak Bonga, i jedan od najbolji igrača Evrokupa u prošloj sezoni i bivši krilni centar francuskog Burga Ajzea Majk. Prema tvrdnjama Mozzart sporta, sve je dogovoreno i s Mariom Nakićem, nekadašnjom mladom uzdanicom Real Madrida i bivšim igračem Igokee.
Partizan tako stiže do cifre od jedanaestorice igrača, plus Balša Koprivica, što u teoriji znači da će crno-beli pokušati da dovedu još dvojicu ili trojicu pojačanja. U vezu sa Partizanom su se doskora dovodili Mario Hezonja, Vil Klajburn i Čima Moneke, ali od toga najverovatnije neće biti ništa. Tačnije, od Hezonja i Klajburna zasigurno neće biti ništa, jer je Hrvat produžio ugovor s Realom a Vil već zvanično predstavljen kao novi igrač Virtusa, dok Moneke, nakon mnogo natezanja dvaju klubova i koketiranja s Partizanom i njegovim navijačima, ako je verovati onome što je on lično napisao na društvenim mrežama, ipak ostaje u Baskoniji.
Pred Partizanom je sada ogroman posao, i nema dileme da će, čak i tako blistavom košarkaškom umu kakav je Željko Obradović, biti veoma teško i izazovno da od potpuno nove ekipe načini tim.
Novi zupčanici su montirani, sada je još samo – eh, samo – potrebno naštelovati ih i pustiti u pogon, pa da parni valjak ponovo počne da melje.
Post Views: 34
