Potpredsednica skupštine Srbije Elvira Kovač izjavila je da se tokom prošle godine broj žena koje su ubijene u porodičnom nasilju smanjio, ali da su brojke i dalje velike, javlja Beta.
Ona je medijima uoči panel diskusije „Nisi sama – Ujedinjeni protiv nasilja nad ženama i devojčicama“ rekla da se u proseku godišnje izrekne između 30 i 50 hiljada hitnih mera – što znači da se udaljava nasilnik iz porodice i da mu se zabranjuje prilazak žrtvi.
„Nažalost statistike su bile vrlo crne poslednjih nekoliko, čak i desetak godina, prosečno godišnje između 30 i 40 žena izgubi život u Srbiji kao žrtva nasilja u porodici. Prošle godine je ovaj broj bio za 40 posto niži, ali je još uvek veliki broj. Svaki izgubljen život je velika tragedija“, rekla je Kovač.
Karol Vinju iz UNICEF-a ocenila je kao pozitivno što je Srbija u svom zakonodavstvu prepoznala rodno zasnovano nasilje i dečije brakove kao nasilje nad decom.
„Ali treba još dosta toga da se uradi kako bi se osigurao jednak pristup edukativnim prilikama, adekvatnoj zdravstvenoj usluzi, što je apsolutno ključ da se osigura da svako dete bez obzira na poreklo ili gde žive u Srbiji“, rekla je.
Ona je naglasila da je potrebno i osnažiti žene da preuzmu proaktivnu ulogu u doprinosu današnjem društvu, ali i u budućnosti.
Da je nasilje u porodici globalna kriza koja ne poznaje za granice, kulture, generacije, te da pogađa milione, ocenila je zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva.
„EU je odlučna i ima nultu toleranciju na rodno zasnovano nasilje. To nije samo povreda ljudskih prava nego i napad na naše zajedničke vrednosti i barijera je jednakosti i prosperitetu“, rekla je Halačeva.
Ona je naglasila kao vrlo problematično i onlajn nasilje, te dodala da prava promena počinje kada se prekine ćutanje.
Osim što je potrebna prevencija, rekla je da treba brinuti i o budućnosti onih koji nasilje pretrpe, da ih treba čuti i verovati im i razbiti stigmu, da budu zaštićeni.
FEMICID U SRBIJI I DALJE NIJE KRIVIČNO DELO
Femicid predstavlja najekstremniji izraz mizoginije i nezaustavljive spirale nasilja prema ženama, s obzirom na to da desetine hiljada žena godišnje izgubi život u zločinima motivisanim njihovim polom – u porodicama, na radnim mestima, na ulicama.
Ubistva koja kriju u sebi rodno zasnovano nasilje, društvenu nejednakost i duboko ukorenjene patrijarhalne norme, u zakonima mnogih zemalja bila bi klasifikovana samo kao „teško ubistvo“, .
Cilj priznavanja femicida kao posebnog krivičnog dela je da osvetli strukturalnu prirodu rodno zasnovanog nasilja i ukaže na potrebu da se ovi zločini tretiraju sa posebnom pažnjom, uzimajući u obzir specifične okolnosti koje ih prate.
U Srbiji postoje brojne inicijative, predvođene ženskim organizacijama, koje se zalažu za uvođenje posebne kazne za femicid, kao i za uspostavljanje nacionalnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida.
Za razliku od Srbije, Severna Makedonija i Hrvatska su uvidele značaj ovog problema, te je femicid u njihovom zakonodavstvu prepoznat kao zasebno krivično delo.
Post Views: 36
