U Klaku, zaseoku novovaroških Seništa, nalazi se Ljubojevića vodenica – poslednja u čitavom kraju koja odoleva izumima i zubu vremena, čuvajući prastari zanat predaka. U trošnoj brvnari sve je isto kao i pre 60 godina, kada je vodenica silom prilika, zbog izgradnje brane, ostala na suvom i sa starog jaza preneta na rukavac reke.

Uz huk vode iz badnja, koja padajući na vodeničko kolo pokreće teški kamen i jetki zvuk čeketala, što bira zrna žitarice iz koša, u mučnjak pada brašno za trpeze gorštaka iz vrleti Starog Vlaha. Mirisi zavičaja i đakonije stižu i u domove potomaka rasutih po Užicu, Čačku i sve do srpske prestonice.

– Nekad je i po 30 tovara žita ispred vodenice čekalo red za mlevenje, a sada retko ko seje žito, raselila se sela, kupljeni električni mlinovi, pa je i pomeljara malo. Ipak, donese po neko džačić, najčešće heljde, pa kukuruza i pšenice. Banu u vodenicu uoči krsnih slava, praznika, nekog seobeta… Nema pogače i pite, niti kačamaka i proje bez brašna čije zrno nije trljao vodenički kamen – kazuje Bogdan Ljubojević (80), poslednji vodeničar na Uvcu.

vodenica
Foto D. Gagričić

Kuća Ljubojevića je poslednja u selu Seništa, u “ćošku opštine”. Uz ujam od pet odsto vodenica na imanju je mlela zob, raž ječam na tri vitla još za turskog “vakta i zemana”. Preci su jaz dug 500 metara branili od bujica sa Golih brda i plahovite reke.

Pre šest decenija u srednjem i gornjem toku Uvca podignute su tri brane i jezera potopila imanja, uspomene, zavičaj, vodenice… Branom u Radoinji skraćen je tok reke i ona tunelom sprovedena na turbine HE “Bistrica”. Bez vode je ostalo šest vodenica, sve do Klaka, ali Ljubojevići nisu dali da kilovati umuknu zvuk čeketala, da vodeničko kamenje pregazi vreme i premreži paučina.

– Sa zidina zapustele vodenice 1962. godine preneli smo jedno kolo i kamenje na rukavac Uvac, u čije se staro korito slivaju potočići, a i vodom izdašniji Klački potok, nedaleko od kuće. Vode ima i na suovici, da se za dan samelje 300-400 kilograma žita. Eh, tih godina se lepo živelo od ujma – priseća se za, “Novosti”, Bogdan, penzioner užičkog “Jedinstva”.

U trošnoj brvnari je i drvena zamka koja brašnom mami pacove. Preneli su ovde vodeničari i stari čekrek, kojim su se, radi merenja, podizale vreće brašna i žita, ali bez mišica i poturanja ramena. Stari vodeničar čeka odgovor iz Opštine da li daju kakvu subvenciju za obnovu vodenica.

Kamenje melje žito, čekajući potop, jer već pola veka u Klaku žive u neizvesnosti zbog najavljene gradnje revirzibilne HE “Bistrica”. Baš dole u tesnacu je nacrtana brana, u čije će jezero pumpe izbacivati vodu Lima.

– Sedamdesetih godina su kod nas konačili radnici “Jugofunda” i projektanti ispitujući teren, a mi još čuvamo ključeve nekih bušotina. Gradnja centrale se pominje kad zagusti zbog nestašice struje, dolazili ovamo i Kinezi…? Ostasmo u nedođiji, bez boljeg puta – nekako više za sebe kazuje Bogdan.

Izvor: Novosti

Dragulj Srbije i Uvca, Radoinjsko jezero, postalo mokri čvor iz kojeg Priboj pije vodu

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)