Na Balkanu je nekada, ne tako davno, što veći broj potomaka bio veoma važna stvar i svaka žena imala je dve uloge – da se uda i potom da rodi, a ako iz nekog razloga to nije mogla, u kuću bi dolazila podruga, odnosno muž bi tražio drugu ženu i dovodio je u kuću.

Na jugu Srbije taj običaj se dugo zadržao.

Ovaj običaj podrazumeva da se domaćin ženi po drugi put i da druga žena, podruga koju dovodi u kuću, treba da mu rodi decu jer sa prvom ne može da ih ima.

Prva žena ostaje u kući, sa njom više nema intimnosti, rastavlja se brak u crkvi, ali ona je socijalno zbrinuta, ona je kao pomoćnik, kao rođaka.

Iako podruga više nema, o običaju svedoče njihovi potomci.

Tragom ovog fenomena, koji se danas više ne praktikuje, ekipa “Prve” otišla je na Kosovo i Metohiju i pronašla njihove potomke, ali i jedinu živu podrugu u Srbiji.

Miloje Radić iz sela Drena odrastao je u porodici sa dve majke – sa majkom i maćehom.

– Otac je umro prvi, ’91. godine, majka i maćeha su ostale da žive zajedno, dok ih smrt nije rastavila. “Mama” sam zvao maćehu, a majku po imenu. Ona je insistirala na tome i možda se otac nikada ne bi oženio mojom majkom da nije bilo nje. Poslušao ju je i našao moju majku. Što sam više odrastao, tako sam više saznavao i meni je bilo malo čudno i neobično – svedoči Miloje.

sin-petkana
Printscreen/Prva TV

Nataša Terzić, supruga i majka šestoro dece, ali i pisac romana “Podruga”, bliže je objasnila ovaj fenomen.

– Ta žena se nije odrekla svoje ljubavi, ako se odrekla muža. Domaćin se ženi drugi put i dolazi podruga, da bi rodila decu, koju ne može da ima prva žena. Prva žena ostaje u kući, ali ne više u svojstvu supruge, nema intimnosti sa njom, rastavlja se brak u crkvi, ali je prva žena socijalno zbrinuta. Ona u kući i tu je pomoćnik, kao rođaka. Podruge kao fenomena u hrišćanskom svetu nema, a to je divna jedna priča o suživotu dve žene koje su okrenute istom cilju, da podignu potomstvo, nema veze što je jedna rodila, a druga ne može. Podruga je na Kosovu i Metohiji bila zastupljena sigurno do ’80. godina. Normalna je to bila pojava da su se ženili ponovo i najčešće su one insistirale, te prve žene – kaže Nataša.

Miloje je opisao i kako je zajednički život izgledao:

– Verovatno je moj otac imao odnose sa obe žene, pa je tako zadržao obe žene da budu uz njega.. Postojale su podruge i to ne jedna kuća, nego tri četiri u Drenu su bile. Otac je bio veran obema i nikada nije dozvolio da prva ode iz ove naše kuće. Jeste on bio strog, ali maćeha nas je više izdržavala nego majka, kad smo bili mali. Majka je bila malo mlađa, radila je više poslova, a maćeha je više bila uz nas, pa je niko nije mogao odvajati, isto kao da nam je majka bila. Zvali smo je “nana”. Nikad nam niko nije rekao da je ona druga žena, da nije naša. Podruga nas je štitila od oca uvek. Otac bi se na majku i naljutio nekad, a na maćehu nikad nije – kaže on za “Prvu”.

Nijedna žena koja je oženila muža više nije među nama, ali je živa poslednja podruga – Petkana Filipović, koja je Roksandi i Vujici podarila četiri ćerke i sina, posle trideset godina borbe za potomstvo.

Petkana je slepa od rođenja, udala se sa 28 godina za čoveka duplo starijeg od sebe i to tako što se sa njim i njegovom ženom sve dogovorila u kafani.

– Moja majka mi je rekla: “Idi za njega, iako ima drugu ženu, opet je bolje sa njom nego da te braća ili bratanci izdržavaju”. Nisam mrzela tog čoveka, ali nisam ni osećala veliku ljubav, zato ja nisam bila ljubomorna na nju. Ona i kad je umrla, on je nju više voleo nego mene iako sam ja rodila decu. Ona je uvek imala status supruge. Deca su je dobro prihvatila, zvali su je “nana”. Oni su sahranjeni jedno do drugoga i ima jedno mesto za mene. On u sredini – zaključuje Petkana kroz smeh.

6 potpuno nemoralnih srpskih običaja zbog kojih bi danas završili na sudu

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)