Marinika Tepić, jedna od nosilaca koalicije Srbija protiv nasilja, stupila je u štrajk glađu 18. decembra, dan posle izbora u Srbiji. Štrajku glađu se pridružilo još šestoro poslanika i opozicionih političara, od kojih je troje obustavilo štrajk. Oni traže da vlast poništi rezultate izbora za koje opozicija navodi da su pokradeni i kaže da od toga ne planira da odustane, piše N1.

A kako štrajk glađu utiče na osobu koja štrajkuje?

Štrajk glađu je metod protesta tokom kojeg se odbija hrana. Uglavnom ga koriste oni koji nemaju na raspolaganju drugi oblik protesta, najčešće zatvorenici. Takva akcija često ima za cilj protestovanje zbog uslova u zatvoru, postizanje promene politike ili privlačenje pažnje na određeni slučaj ili razlog.

Odbijanjem hrane, ili hrane i tečnosti, u slučaju takozvanog suvog štrajka glađu, demonstranti dovode svoje živote u opasnost, rizikujući trajnu štetu po zdravlje i, na kraju, smrt.

Ljudi koji su dobrog zdravlja na početku štrajka glađu „obično su u malom riziku da umru od neuhranjenosti najmanje šest do osam nedelja“, navodi se u smernicama za lekare koje je 2007. godine, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja Ujedinjenog Kraljevstva, objavio britanski medicinski časopis The Lancet.

Ali ljudi koji su bolesni mogu da umru od neuhranjenosti za samo tri nedelje.

Ako osoba odbija i sve tečnosti, uključujući i vodu, pogoršanje je veoma brzo, a smrt je sasvim moguća u roku od sedam do 14 dana, posebno tokom toplijih perioda u godini, kažu lekari.

Na početku štrajka glađu, želja za hranom i glad obične nestane nakon dva ili tri dana.

Posle trećeg dana štrajka glađu, telo počinje da koristi mišićni protein za proizvodnju glukoze, šećera koji je neophodan za ćelijski metabolizam. Nivoi važnih elektrolita, kao što je kalijum, padaju na opasne nivoe.

Telo takođe gubi masnoću i mišićnu masu, potvrdili su lekari za N1.

Posle dve nedelje, ljudi koji štrajkuju glađu mogu imati poteškoća da stoje, takođe mogu patiti od teške vrtoglavice, tromosti, slabosti, gubitka koordinacije, niskog otkucaja srca i osećaja hladnoće.

Nizak nivo tiamina (vitamina B1) postaje pravi rizik nakon dve ili tri nedelje i može dovesti do ozbiljnih neuroloških problema, uključujući kognitivna oštećenja, gubitak vida i nedostatak motoričkih veština.

Posle više od mesec dana gladovanja, ili kada se izgubi više od 18 odsto telesne težine, mogu nastati teške i trajne medicinske komplikacije, kažu lekari.

Može postati veoma teško gutati vodu, može doći do gubitka sluha i vida, disanje može postati teško i otkazivanje organa može početi da se javlja.

Nakon 45 dana, smrt je veoma stvaran rizik, zbog kardiovaskularnog kolapsa ili teške infekcije.

Osim fizičke štete koju trpe štrajkači glađu, uobičajene su i psihičke promene koje izazivaju impulsivno i agresivno ponašanje.

Čak i nakon što štrajk glađu prestane, ponovno hranjenje nosi neke stvarne rizike, jer metaboličke promene koje se javljaju tokom jakog posta mogu biti duboke.

Prema izveštaju iz 2011. u časopisu Gastroenterology Research and Practice, prema pacijentima se mora pažljivo postupati kada se ponovo unose elektroliti i hranljive materije nakon nekoliko nedelja gladovanja.

Post Views: 14

Originalni tekst