Politika kao biznis – država kao partijski plen (SERIJAL)

U sistemu u kojem je politika dobar biznis – država postaje partijski plen. Urušavanju sistema, kako pokazuje dugogodišnje istraživanje Insajdera, doprineli su gotovo svi predstavnici vlasti u poslednjih dvadeset godina. Zato je ovo bio prvi serijal Insajdera u kojem pravo na reč nisu imali ni bivši, ni sadašnji političari. Imali su priliku da svih ovih godina pokažu šta su radili i šta rade.

Politika kao biznis, država kao partijski plen
Politika kao biznis, država kao partijski plen

Koliko god da je država siromašna javna preduzeća su uvek u prilici da raspolažu većom količinom novca, jer struju moramo svi da plaćamo, puteve moramo da koristimo, grejanje moramo da imamo.

Javna preduzeća po zakonu obavljaju delatnost od opšteg interesa za sve građane. Uprkos tome, javna preduzeća bila su i ostala partijski plen.

Najveće javno preduzeće je Elektroprivreda Srbije. U EPS-u je oduvek problem nedovoljno dobra organizacija, samim tim odsustvo kontrole i zloupotrebe prilikom raspolaganja sredstvima i činjenica da za to, po pravilu, niko ne odgovara. Koji sve primeri ilustruju sve ovo pogledajte u prvoj epizodi serijala “Politika kao biznis – država kao partijski plen”.

Pored EPS-a, još dva javna preduzeća koja država još nije privatitovala su Srbijagasa i Putevi Srbije. Kako pokazuje istraživanje Insajdera, kontrola korišćenja novca u ova dva preduzeća poslednje dve decenije takođe nije uspostavljena. Kako pokazuje naše istraživanje, igrači se, uz promenu vlasti, uglavnom samo povećavaju jer su, pored starih koji su opstali iz prethodne vlasti, sada tu i nove firme pa se tako na primer za izgradnju jedne deonice puta angažuje veći broj izvođača i podizvođača od broja kilometara koji se grade. Ko radi najviše poslova u gasifikacija, a ko su sadašnji kraljevi puteva pogledajte u drugoj epizodi Insajdera “Politika kao biznis – država kao partijski plen”.

Softveri, hardveri, milioni; nagli rast prihoda tek osnovanih firmi i stabilan rast dugodišnjih IT firmi; uža i šira rodbina članova Vlade, prijatelji ministara i stranačkih funkcionera – sve to vezuje se poslednih godina za sve veća ulaganja države u IT sektor, odnosno u digitalizaciju koja jeste neophodna.

Međutim, neophodna je i kontrola ali je u ovom sektoru gotovo nemoguća jer softver spada u intelektualnu svojinu. Može da vredi i više hiljada evra i više miliona evra. Dok se javna uprava digitalizuje, kontrola koja se sprovodi, na nivou je – spore birokratije. Ko su glavni igrači u digitalizaciji koja je prethodnih godina državi postala jedan od prioriteta pogledajte u trećoj epizodi serijala Insajdera “Politika kao biznis- država kao partijski plen”.

Srbija je demokratska država – u kojoj su zakoni jasni, a Ustav još jasniji – formalno – zabranjena je korupcija, kriminal, nameštanje tendera, trgovina uticajem, partijsko zapošljavanje. Usklađeni su zakoni sa evropskim zakonima i formirane su nezavisne institucije koje treba da kontrolišu šta vlast radi. U teoriji sve funkcioniše u interesu građana, a u praksi, gotovo sve je podređeno pojedincima koji su bliski vlasti.

Prve tri epizode serijala prikazale su kako izgleda zarobljena država kroz najunosnije poslove za državu poput digitlizacije, gasifikacije, izgradnju puteva, dok četvrta pokazuje ko je odgovoran što je politika dobar biznis, a Srbija partijski plen.

Političke partije kroz budžet finansiraju građani. Kontrola svih dodatnih tokova novca, postoji – ali na papiru. Na osnovu zvanične dokumentacije – političari u Srbiji žive od prosečnih plata, ne finansiraju ih tajkuni i gade se na korupciju. Institucije koje bi trebalo da proveravaju i funkcionere i partije – postoje takođe na papiru. U praksi su – deo partijskog plena.

Kako se finansiraju srpski političari i njihove stranke, ko to finansiranje nadgleda i kontroliše kao i zašto sve to dovodi do zaključka da je u Srbiji politika dobar biznis, pogledajte u petoj epizodi serijala Insajdera “Politika kao biznis, država kao partijski plen”.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article