Politico o dilemama Zapada: Da li razgovarati s Rusima ili izbegavati čak i kontakt očima?

Visoki evropski zvaničnik zastao je usred rečenice dok su dvojica muškaraca prolazila. „Oni su sa ruskom delegacijom,“ šapnuo je zvaničnik. „Bolje je izbegavati kontakt očima“.

Ovaj komentar, piše Politico, odražava dilemu sa kojom se suočavaju mnogi u hodnicima velike globalne bezbednosne i ekonomske konferencije u Nju Delhiju ove nedelje, gde su zapadni zvaničnici pokušavali da shvate ko još treba da razgovara sa Rusima i, ako da, kako.

Najviši odbrambeni zvaničnici i diplomate iz celog sveta okupljaju se svake godine na Raisina dijalogu, jednoj od poslednjih preostalih prilika gde zapadni zvaničnici kruže istim hodnicima kao i predstavnici suparničkih sila poput Rusije i Irana.

Indija nastoji da održi bliske veze sa mnogim silama, saveznicima i protivnicima SAD-a, kao deo svog pristupa spoljnim poslovima poznatog kao „diplomatija višestrukog usklađivanja“.

Ove godine prisutni su bili direktorka Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard, ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga, ruski poslanici i visoki zvaničnici NATO zemalja poput Švedske, Norveške i Mađarske.

Ruska delegacija na ovoj konferenciji gotovo je postala radioaktivna za zapadne zvaničnike naročito od invazije Rusije na Ukrajinu punog obima februara 2022.

Međutim, novi talas diplomatije između predsednika Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina tera druge zvaničnike NATO zemalja da razmisle da li da ponovo počnu da razgovaraju sa Rusima nakon tri godine rata u Evropi i pod kojim uslovima bi ti razgovori mogli da se nastave.

Posmatranje tih debata na konferenciji pruža ranu uvid u to da li Moskva ima ikakve šanse da se povrati iz svog statusa parije na svetsku scenu.

Na jednoj sesiji panela na Raisina dijalogu, bivši australijski premijer Toni Abot postavio je ruskom poslaniku Državne dume Vjačeslavu Nikonovu pitanje da li misli da Ukrajina ima pravo da postoji kao država?

Neki prisutni u publici su aplauzima pozdravili Abotovo pitanje. „Da, naravno,“ odgovorio je Nikonov, a zatim dodao upozorenja koja su opravdavala Putinovu odluku da napadne Ukrajinu.

Nikonov je govorio na panelu zajedno sa Džordžet Mosbaher, Trampovom ambasadorkom u Poljskoj tokom njegovog prvog mandata.

Nikonov je tiho, podrugljivo odmahnuo glavom i kolutao očima kada je Mosbaher izjavila: „Niko nije računao na to da će ruska vojska biti toliko nesposobna i da će Ukrajinci biti tako žestoki borci“. Mosbaher je, takođe, podržala Trampove planove za pregovore sa Rusijom u cilju okončanja rata.

Ali činjenica da su Rus i Amerikanac sedeli rame uz rame na javnom panelu bila je značajna.

„Ovo se ne bi desilo pre nekoliko meseci“, primetio je jedan zvaničnik iz Severne Evrope. „Još jedan znak Trampovog efekta“. Kao i drugi, ovaj zvaničnik je dobio anonimnost kako bi iskreno govorio o osetljivim diplomatskim pitanjima.

Panel je takođe bio oštar kontrast u odnosu na konferenciju iz 2023. godine, kojoj su prisustvovali tadašnji državni sekretar SAD Entoni Blinken i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pažljivo izbegavajući jedan drugog.

Benedikt Franke, potpredsednik i izvršni direktor Minhenske bezbednosne konferencije, rekao je da su ruski i zapadni analitičari imali neformalne dijaloge tokom poslednje tri godine, ali da ovaj trenutak deluje drugačije.

„Po prvi put, postoji potencijalni kraj na vidiku“, rekao je. „I pitanje je kako postupiti sa Rusijom, kako se angažovati? To treba da se uradi bez toga da Ukrajincima zabodete nož u leđa“.

Putin je 2007. iskoristio Minhensku bezbednosnu konferenciju – jedan od najistaknutijih skupova zvaničnika nacionalne bezbednosti na svetu, da održi sada već (ne)čuveni govor u kojem je osudio posthladnoratovski sistem.

Mnogi su to videli kao naznaku Rusije da će započeti ratove u Gruziji i Ukrajini. Ruski zvaničnici nisu se vraćali u Minhen otkako je Rusija izvršila invaziju punog obima na Ukrajinu 2022. godine.

„Želimo da budemo spremni da odgovorimo na pitanja poput: ‘Da li bi trebalo pozvati Ruse na sledeću konferenciju?’“ rekao je Franke. „To je super teško pitanje“.

Neki Evropljani nisu videli nikakvu svrhu u razgovoru sa Rusima koji su došli u Nju Delhi, čak i dok je Tramp telefonirao Putinu iz Vašingtona i zakazivao dalje pregovore SAD-Rusija u Saudijskoj Arabiji.

Jonatan Vseviov, visoki estonski diplomata, rekao je da je angažovanje sa ruskim zakonodavcima gubljenje vremena s obzirom na ruski autokratski sistem.

„Zašto bismo?“ rekao je. „Na listi ljudi koji su važni, članovi Državne Dume Ruske Federacije se ne pojavljuju“.

U konferencijskom luksuznom hotelu, neki zvaničnici NATO zemalja su izbegavali rusku delegaciju i pažljivo izbegavali kontakt između panel sesija.

Pored članova Ruske Dume, moskovska delegacija uključivala je i predstavnike moskovskih think-tankova koji su bliski unutrašnjim krugovima Kremlja u spoljnoj politici.

Delegacija SAD-a, predvođena Gabard, uključivala je i admirala Samjuela Paparoa, šefa Komande SAD-a za Indo-Pacifik, kao i Rikija Džila, glavnog zvaničnika Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće za Južnu Aziju.

Prema rečima četiri zapadna zvaničnika, nijedan od evropskih ili američkih zvaničnika nije imao sastanke sa Rusima dok su bili u Nju Delhiju. Bilo je predviđeno da Lavrov prisustvuje, prema izveštajima indijskih medija, ali na kraju nije došao.

Zapadni zvaničnici su veći deo rane nedelje spekulisali o tome šta bi mogao doneti Trampov poziv Putinu u utorak. Ipak, najviši evropski zvaničnici su otvoreno sumnjali da Putin uopšte želi da zaustavi rat.

Neki su otišli dalje. „Videti Ruse ovde kako govore o miru dok bombarduju ukrajinsku decu i prave se da je to opravdano, samo me tera da se ježim“, ljutito je rekao jedan diplomata iz Istočne Evrope.

Indijski zvaničnici su rekli da je važno da Indija deluje kao posrednik za sve strane, uključujući Rusiju, u pokušaju postizanja mira.

„Pokušali smo s jedne strane da razgovaramo sa ruskim liderstvom, a s druge strane da se angažujemo sa ukrajinskim liderstvom,“ rekao je indijski ministar spoljnih poslova S. Jaišankar. „Postavljanjem svih drugih u svetu, osim druge strane, nećete doći do rešenja“.

Neki članovi ruske delegacije, međutim, izgledali su optimistično zbog iznenadne promene u okolnostima koju je izazvao Trampov kontakt sa Moskvom.

„Evropljani mogu da se žale koliko god žele, ali samo Vašington i Moskva zaista imaju značaj i dobro je što razgovaramo“, rekao je jedan ruski zvaničnik. „Ovo je potpuna promena u odnosu pre godinu dana. Dobro je što sve strane razumeju da je mir u interesu svih nas“.

Kada je upitan kako bombardovanje Kijeva od strane Rusije samo nekoliko sati nakon Trampovog poziva Putinu pokazuje da Moskva želi mir, ruski zvaničnik je slegnuo ramenima i odgovorio: „Nisam video takve naslove.“

Zatim je pogledao u svoj telefon, izvinio se i otišao.