Danas će poznati bilten ekonomskih trendova „Kvartalni monitor“ obeležiti 20 godina od izlaska prvog broja daleke 2005. godine.
Od tada do danas, kada izlazi 80. broj, na čelu ovog izdanja koje na svaka tri meseca „podvuče crtu“ i analizira ključna ekonomska kretanja bili su poznate ekonomistkinje Kori Udovički i Diana Dragutinović, kao i nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović.
Dužnost izvršnog urednika obavlja profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović dok je na poziciji glavnog urednika profeosr Milojko Arsić, prdsednik Naučnog društva ekonomista i dopisni član SANU.
KOJI EKONOMISTI IMAJU UTICAJ NA ODLUKE VLASTI?
Na naše pitanje koliko su političari spremni da poslušaju savete ekonomista, Arsić odgovara da, kada su na vlasti, retko uzimaju u obzir predloge „akademskih“, odnosno ekonomista koji nisu angažovani u državnim institucijama.
„Takođe, i kada ih prihvate, retko se dešava da to bude u formi u kojoj su im izneti, već ih političari modifikuju, prerade pa predstave kao rezultat nekog svog napora, angažovanja, posvećenosti opštem interesu i slično“, kaže Arsić.
To, međutim, ne znači da ekonomska nauka nema uticaj na kreiranje ekonomske politike.
„Taj uticaj se ostvaruje preko ekonomista koji su zaposleni u državnim institucijama, u ministarstvima finansija ili privrede, Narodnoj banci…Oni poseduju dosta znanja i utiču na kreiranje i ocene strategija kao što je, recimo, fiskalna, kao i na monetarnu politiku. Naravno, ne pojavljuju se oni u javnosti već ministri, guverneri i drugi koji su na čelu tih institucija, ali uticaj ekonomista postoji“, ističe Arsić.
IDEJE KOJE VLAST (NI)je PREUZELA OD STRUKE
Političari, prema njegovom mišljenju, retko prihvataju ideje „akademskih“ ekonomista i zato što one često nisu otvoreno i široko prihvaćene, ali dešava se i da one ipak dođu do „realizacije“.
„Autori Kvartalnog monitora su se zalagali za fiskalnu konsolidaciju godinu ili dve dana pre nego što je Vlada odlučila da je sprovede u delo. Iako je naš predlog bio čvrsto argumentovan i sadržao listu potrebnih mera, Vlada je u početku odbijala potrebu za tim. Kasnije je formulisala program koji je u nekoj meri bio pod uticajem našeg predloga, ali je Vlada sprovela mere za koje je ona procenila da su najvažnije“, podsetio je Arsić na period od pre desetak godina.
Pitali smo ga i za koji predlog mera se nada da će vlast uskoro preuzeti od „Kvartalnog monitora“.
„Već godinama ne samo mi već i drugi ekonomisti govorimo o tome da je za dugoročni ekonomski napredak ključno da se unapredi kvalitet funkcionisanja institucija“, podseća Arsić na temu o kojoj smo detaljno pričali u intervjuu za „Nedeljnik“, kada je ocenio da nema razvijene zemlje sa korumpiranim institucijama.
„To znači da je neophodno da se poboljša kvalitet zakona i da se zakoni striktno sprovode, jer od toga suštinski zavisi ekonomski napredak. Takođe, više puta smo pisali o važnosti obrazovanja, nauke i istraživanja za ekonomski razvoj, a u jubilarnom broju pišemo i o tome zašto su važni nezavisni, autonomni univerziteti“, najavio je Arsić za „Nedeljnik“.
Post Views: 89
