Ne zna se šta je teže ostvarivo: kolonizovati Mars ili uvrstiti, nakon 170 godina duopola republikanaca i demokrata na američkoj političkoj sceni, treću političku formaciju?
Nema boljeg kandidata za odgovor na to pitanje od Ilona Maska. Ne samo zato što je najbogatiji čovek na planeti ili zato što je među najinteligentnijim i najsposobnijim, već i zato što ima ambiciju da ostvari oba cilja u sledećoj godini.
***
Pogrešno je reći da je „America Party“ treća stranka u SAD. Stranaka i političkih pokreta, pogotovo lokalnog karaktera, ima napretek s druge strane Atlantika, međutim ne postoji, uslovno rečeno, treći pol koji može da se umeša ili da utiče na ishod izborne trke.
Istorija nas uči da je veoma teško, praktično nemoguće, formirati održivu i dugotrajnu političku formaciju u SAD sposobnu da bude kredibilni takmac Demokratskoj i Republikanskoj stranci. Da se ne radi o Masku, verovatno niko ne bi uzeo za ozbiljno mogućnost da kreira od nule novu političku stranku s ambicijom da pomrsi račune strankama koje drže tapiju na Kapitol Hilu već dva veka.
Velika nepoznanica je kako će se poneti drugi tajkuni iz haj-tek industrije bliski Masku, od Larija Pejdža (Google), preko Pitera Tila (osnivača Pay Pal), do Rida Hofmana (Linkedin), ali i oni koji to nisu, poput Marka Zakerberga ili Džefa Bezosa, odnosno da li će doći do ujedinjavanja „haj-tek“ elite protiv političke.
Mask ne može da odigra ulogu koju su tumačili Teodor Ruzvelt na predsedničkim izborima 1912, Džordž Volas 1968, Ros Pero 1992. i 1996, i Ralf Nejder 2000, jer nema neophodni rekvizit da bude kandidat budući da nije rođen na američkom tlu. Međutim, Ilon ima sve neophodne karte da se kandiduje za poslanika u Predstavničkom domu ili senatora pošto je već 23 godine državljanin SAD, a za donji dom Kongresa potrebno je imati državljanstvo šest godina a za Senat devet.
Projekti trećeg pola Ruzvelta i Volasa nisu uspeli, njihove partije su bile efemerne, ali su presudno doprineli promeni karaktera političkog sistema u SAD: kolokaciji Republikanske partije i američkog Juga.
Ruzvelt je osnovao Progresivnu stranku i kandidovao se na predsedničkim izborima 1912. godine jer je njegov naslednik Taft odveo republikance previše udesno. Stigao je drugi iza Vudroa Vilsona, kandidata demokrata, osvojivši blizu 30 odsto glasova. Teodor je stavio tačku na Taftovu karijeru, ali je otvorio put ka definitivnom skretanju udesno Republikanske partije.
Segregacionista Volas bio je demokratski guverner Alabame. Čitav američki Jug je posle građanskog rata glasao za demokrate, sve do usvajanja Zakona o građanskim pravima (Afroamerikanaca) sredinom šezdesetih godina. Volas se kandidovao na izborima 1968. sa jednim ciljem: sprečiti izbor demokratskog predsednika, kao znak osvete zbog davanja prava Afroamerikancima. Uspeo je u tome, Ričard Nikson je došao na vlast u Belu kuću, a američki Jug više nije glasao za demokrate već za republikance. Tako je, u dobroj meri, i danas. Volasova „American Independent Party“ preteča je Trampovog MAGA pokreta.
Presudni element za uspešnost i dugovečnost „America Party“ biće kapacitet Maska da stavi po strani matematički um i da shvati da u politici ne važe pravila koja se mogu primenjivati na biznis. Piter Til je, pre devet godina, takođe bio zaveden pa odbačen od Donalda Trampa.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 10. JULA ILI NA NSTORE.RS
Post Views: 31
