U novom broju Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka 21. avgusta, čeka vas specijal „Srbija u (neproglašenom) vanrednom stanju“.
Sveobuhvatna analiza događaja kojima smo svedočili u prethodnih sedam dana koji su, kako se pokazuje, Srbiju uveli u novu i neizvesniju fazu političke krize.
Od brutalnosti policije i angažovanja vojnih jedinica do decentralizovanog studentskog bunta, od osvetničke pornografije kao novog oblika represije do formiranja društvenog fronta, ovo je priča o zemlji koja formalno nije u vanrednom stanju – a ponaša se kao da jeste.
PLODOVI GNEVA
Analiza Dušana Teleskovića „Plodovi gneva“, ulazi se u srž sukoba tokom avgustovskih protesta.
Tekst opisuje kako je politička kriza u Srbiji dostigla novu, još neizvesniju fazu, dok vlast atmosferu straha koristi da građane i studente predstavi kao „teroriste“. Telesković piše o brutalnosti policije, ulozi ljudi sa poternica u gušenju protesta i probnim balonima o vanrednom stanju.
„Najapsurdnije u celoj toj mešavini vojske, policije i nekadašnjih lica sa poternica koji zajednički štite SNS vlast, najbrutalnija u obračunu sa građanima je policija. Njihovo prekoračenje ovlašćenja prijavljeno je u skoro svakom gradu. Na snimku iz Valjeva vidi se kako više policajaca besomučno udara maloletnika dok bespomoćno leži na zemlji. Još potresniji od prizora na ulici bio je onaj iz garaže zgrade Vlade Srbije. Studentkinja Nikolina Sinđelić posvedočila je da ju je komandant Jedinice za obezbeđenje određenih lica i objekata (JZO) Marko Kričak tukao i pretio silovanjem“, piše Telesković.
Kobre kao „partijska falanga“: Brišu se granice između države i stranke
Aleksandar Radić analizira sadejstvo policije i partijskih odreda tokom avgustovskih protesta, ističući njihovu koordinaciju u suzbijanju građanskog otpora i sve češću upotrebu sile i hemijskih sredstava. Poseban akcenat stavlja na angažman „Kobri“ kao „partijske falange“, čime se dodatno briše granica između državnih institucija i stranačkih formacija.
„Nema potrebe dokazivati notornost da postoji veza između policije i ostalih struktura bezbednosti na državnoj plati i partijskih odreda. Ista su to firma i narod to vidi i ulazi u naviku skandiranje „koalicija – ćaci i policija“. Korektan termin za odnos policija – partijske formacije je sadejstvo, po definiciji iz vojnog leksikona to je usklađivanje dejstava po cilju, mestu, vremenu i načinu radi izvršenja zajedničkog zadatka“, piše Aleksandar Radić.
Decentralizovani bunt: Studentski protesti oslobađaju od straha
Autori Milan Zirojević i Zoran Strika analiziraju decentralizovane građanske proteste širom Srbije, ističući kako su bunt i solidarnost iz Novog Sada i Niša postali model otpora prema dugogodišnjoj „bahatosti i samovolji“ vlasti. Takođe naglašavaju simbolički značaj napada na stranačke prostorije, oslobađanje od straha među građanima i složenost reakcija vlasti i lokalnih lidera.
„Na ulicama Srbije, u medijima, među ljudima, poput neke mantre ponavlja se to da, ako su nešto studentski protesti doneli, a jesu mnogo, onda je to oslobađanje od straha. Uporno suprotstavljanje sili učinilo je da i skeptici poveruju da je tako, da straha više nema. U takvoj atmosferi potpuno je kontraproduktivno pokušavati silom ili ponižavanjem uterati strah u kosti“, pišu Milan Zirojević (Niš) i Zoran Strika (Novi Sad).
Slučaj studentkinje Nikoline Sinđelić: Osvetnička pornografija kao oružje vlasti i policije
Ana Mitić piše o slučaju Nikoline Sinđelić, studentkinje koja je nakon fizičkog i seksualnog nasilja od strane pripadnika policije postala žrtva osvetničke pornografije kada su njene intimne fotografije objavljene na društvenim mrežama, čime se ističe sistemski problem zloupotrebe moći i mizoginije u institucijama. Tekst naglašava da vlast i njeni predstavnici koriste digitalno nasilje kao sredstvo represije i političkog obračuna, dok solidarnost javnosti pokazuje sve veću svest o perfidnosti takvih napada.
„Kroz Nikolinin slučaj prelama se više problema sa kojima su suočavaju žene a koje su protesti ogolili jer su devojke u prvim redovima pa su od početka bile na udaru: prva slomljena vilica je bila ženska i prvi auto se zaleteo u devojku. I pas Dona je bila ženka. I kako je primetila Nina Pavićević (Kritički) u tekstu za Velike priče mnogo pre nego što su studenti i građani masovno počeli da doživljavaju policijsko nasilje, žene su već znale kako izgleda kad te čuvari zakona pokušavaju utišati“, piše Ana Mitić.
Novi talas otpora: Studenti formirali „Društveni front“ za pravednije društvo
U nastavku Nedeljnikovog serijala „Studenti u blokadi“, studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu pišu o formiranju Društvenog fronta, platforme koja okuplja studente, radnike, prosvetare i druge zajednice u borbi za radnička i studentska prava, kroz štrajkove, blokade i javne akcije. Kroz proteste, tribine i neposrednu akciju, Društveni front i studenti nastoje da promene zakonodavstvo i političke prakse kako bi omogućili pravednije društvo i legalne mehanizme pobune protiv totalitarnih postupaka vlasti.
„Pored javnih akcija, svakodnevno radimo na umrežavanju sa svima koji žele da budu deo borbe za bolje i pravednije društvo, tako što se upoznajemo sa građanima na zborovima. Trenutni fokus nam je na privatizaciji javnih preduzeća i prirodnih dobara naše zemlje pretvaranjem strateških preduzeća u društva sa ograničenom odgovornošću“, pišu studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
„Kako sam zapalio prostorije SNS Valjevo“
Dopisivanje između Draže Petrovića i Ante Tomića, ove nedelje započinje Petrović. On opisuje svoj subotnji „pohod u Valjevo“, slikovito prikazujući masovne proteste, policijske intervencije, solidarnost građana i haotične scene ispred prostorija lokalnog SNS-a, koje su na kraju zapaljene i demolirane. Poseban deo priče posvećen je njegovim taktičkim izbegavanjima opasnosti, duhovitim opažanjima o lokalnoj istoriji i vlastitim osećanjima da je „previše star za ovo sranje“.
„Brljam uz malo valjevsko pivo po telefonu i zaključim da na bar šest portala Vučićeve propagande (mogli bi se nazvati propabanda, jerbo ta banda neumitno propada) visi moja slika, neko me krišom fotkao sa cigaretom u ustima ispred Valjevske gimnazije, sa naslovom: ’Nasilnike u Valjevu predvodi Draža’“, piše Draža Petrović.
A OD OSTALIH TEMA
Administracija u rasulu: Kako je uništena javna uprava
Miša Brkić u novom broju Nedeljnika kritikuje stanje javne uprave u Srbiji, navodeći da je ona duboko kompromitovana partijsko-političkim kadrovanjem, nestručnim rukovođenjem i formalnom digitalizacijom koja skriva stvarne probleme. Brkić zaključuje da nesposobnost i korupcija u upravi direktno utiču na bezbednost, ekonomiju i poverenje građana, dok vlast koristi javnu administraciju pre svega za partijske interese, a ne za javni interes.
„Pad nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici koja je usmrtila 16 osoba izazvan apsolutnim amaterizmom i korupcijom, naknadno (sa višegodišnjim zakašnjenjem) instaliranje merne opreme koja prati pomeranje betonske ploče nad peronom Prokopa i projekat EXPO27 bez studija izvodljivosti i uticaja na srpsku ekonomiju, bez osnovnih i specifičnih projekata, bez urbanističkih i građevinskih dozvola, uz ignorisanje pravila javnih nabavki i odbrana javnog interesa specijalnim zakonom samo su tri radikalna primera onoga što se godinama pripremalo i na šta je blagovremeno upozoravano – „raspad sistema“ koji generiše nestručna i vođenju države nedorasla javna uprava“, piše Miša Brkić.
Ukrajina kao „bodljikavo prase“: Evropa odbranila Zelenskog
Željko Pantelić analizira susret evropskih lidera i Donalda Trampa u Beloj kući, ističući da su Evropljani uspeli da zaštite Volodimira Zelenskog od pokušaja da ga Tramp i Putin gurnu u kapitulaciju. Pantelić naglašava da Evropa, oslonjena na ukrajinski otpor, gradi koncept „bodljikavog praseta“ – vojno snažne Ukrajine – i u isto vreme balansira između povlađivanja Trampu i zaštite sopstvenih strateških interesa.
„Hendikep Trampa u odnosu na Putina je vreme. Američki predsednik ima godinu, najviše dve, da reši rusko-ukrajinski sukob i „zaradi“ Nobelovu nagradu za mir, pre nego što definitivno ode u političku penziju. Putinu je otvoren put da vlada do 2036. godine i nije isključeno da, ako bude živ i u formi, opet prilagodi Ustav Ruske Federacije prema svojim potrebama i pokloni sebi još jedan šestogodišnji mandat u Kremlju“, piše Željko Pantelić.
Crnogorski zakon ruši tabu o zaradi: Hoće li se i u Srbiji znati ko koliko zarađuje?
Milica Rilak piše o predlogu crnogorskog zakona koji bi uveo potpunu transparentnost plata, srušio tabu o razgovoru o zaradi i omogućio radnicima da upoređuju primanja bez straha od otkaza, sa ciljem smanjenja jaza između muškaraca i žena i jačanja pravednosti na tržištu rada. Ona zaključuje da, iako EU zemlje primenjuju slične mehanizme i moć radnika raste, u Srbiji i dalje važi poslovni tabu o otvorenom razgovoru o platama.
„Dok se u Srbiji o zaradi i dalje šapuće po ćoškovima a njena visina čuva kao najveća poslovna tajna, Crna Gora sprema zakon koji preti da sruši tabue i uvede potpunu transparentnost. Sve zemlje članice EU imaju obavezu da slične zakone implementiraju u svoja zakonodavstva. Cilj je pre svega smanjenje jaza u platama između muškaraca i žena, ali i opšte povećanje transparentnosti koje, kako se veruje, osnažuje radnike i promoviše pravednije uslove“, piše Milica Rilak.
Zašto su požari u Srbiji i regionu sve razorniji?
Milica Levajac piše o rekordnim požarima u Srbiji i regionu tokom leta 2025. godine, ističući da ljudski faktor i klimatske promene značajno doprinose njihovoj razornosti, dok trenutni sistem prevencije i gašenja nije adekvatno pripremljen. Posledice požara su velike, od uništenih šuma i imovine do povećanja emisije ugljen-dioksida, a trenutna organizacija i zakonska regulativa ne omogućavaju dovoljno efikasnu zaštitu i preventivu.
„Posle dvadesetak dana pakla, požarna sezona se u tišini prividno smirila, sve dok katastrofa u Crnoj Gori nije potvrdila ono na šta stručnjaci godinama upozoravaju – ceo region ulazi u eru sve dužih i razornijih požara. Balkan postaje jedna od najugroženijih tačaka Evrope, a nebriga, meteorološki uslovi i klimatske promene dodatno podstiču tu ranjivost“, piše Milica Levajac.
Kontroverzni leksikon: Ko su najznamenitiji Srbi u Hrvatskoj?
Boris Rašeta piše o kontroverzi u Hrvatskoj oko leksikona „100 najznamenitijih Srba iz Hrvatske“, u čijem je središtu Arsen Dedić, čije je etničko poreklo predmet polemika jer mu je otac bio Srbin, a majka Hrvatica. Rašeta takođe ističe da će leksikon izazvati diskusije zbog izbora ličnosti koje uključuje i izostavlja, poput Branka Gavele, Radeta Šerbedžije, Dražena Petrovića i drugih kulturnih i istorijskih ličnosti.
„Izazvat će ovaj leksikon još diskusija, i zbog onih koji su uvršteni i zbog onih koji su izostavljeni. U njemu će se, naime, naći Branko Gavella, karizmatični kazališni režiser, Krležin intimus, koji je bio pravoslavac ali je prema nekim tumačenjima bio Cincar. Dražena Petrovića se neće naći u Leksikonu, doznajemo iz obaviještenih krugova, iako mu je otac bio Srbin iz istočne Hercegovine, no njega autori tretiraju kao Hrvata ili bar nesrbina“, piše Boris Rašeta.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG DVOBROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. AVGUSTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS.
Post Views: 24
