Na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika, koji je na kioscima od četvrtka, 4. septembra, čeka vas tekst „Zvonilo je“, u kom Ana Mitić piše o otpuštanjima profesora u osnovnim i srednjim školama.
Detaljna priča sa posebnim osvrtom na Petu beogradsku gimnaziju, gde je v. d. direktorka Danka Nešović otkazala ugovore nastavnicima koji su podržali proteste.
Od ugovora na određeno vreme i atmosfere straha, do primera represije nad „neposlušnima“, ovo je priča o obrazovnom sistemu u kojem se neposlušnost kažnjava, a profesori drže na „kratkom povocu“.
Konačni obračun sa prosvetom: Zvonilo je
Tekst Ane Mitić pokazuje kako se preko ugovora na određeno vreme profesori drže na „kratkom povocu“, što stvara atmosferu straha, ucena i mobinga u obrazovnom sistemu. Ona ističe da je Peta gimnazija postala pokazni primer represije nad „neposlušnima“, s porukom šta čeka i druge škole u Srbiji.
„Pred ovaj 1. septembar krenuo je trend otpuštanja profesora u osnovnim i srednjim školama. Prema rečima sagovornika Nedeljnika, svi profesori i nastavnici kojima nije produžen ugovor o radu u Petoj beogradskoj gimnaziji, ali i brojnim drugim ustanovama, podržavali su proteste, učestvovali su u obustavi nastave i imali su ugovor na određeno vreme. Da li su posle fakulteta na red došle srednje škole, da li da se spreme osnovne pa vrtići… jer kako je krenulo, to je scenario sa neposlušnom decom“, piše Ana Mitić.
podeljena Srbija u ambijentu antiintelektualizma
Zoran Panović u svojoj analizi razmatra ideju „suživota“ u savremenoj Srbiji, ističući da je društvo duboko podeljeno, ali da je iluzorno očekivati model „dvostruke Srbije“. Kroz poređenje političkih i kulturnih praksi, Panović zaključuje da Srbija funkcioniše u ambijentu antiintelektualizma i političkih tenzija, u kojem se „suživot“ može prizivati samo kao retorički ideal, a ne realna politika.
„Ana Brnabić je citirala pesmu Đorđa Balaševića, za koju je možda mislila i da je narodna, izvorna, i možda više neće kad shvati da ima autora, kao što se učinilo da njen šef Vučić stvarno ne zna da je Ljubomir Simović autor reči „Srbija nije šaka zobi da je svaka vrana pozoba“ (drama „Kosovski boj“), i besomučno to citira, a da nijednom ne pomene Ljubu Simovića za koga je mogao pretpostaviti šta misli o njegovoj vlasti i tom citiranju“, piše Zoran Panović.
Koliko (vam) je važna sloboda medija?
Autori Milica Rilak, Veljko Miladinović, Dušan Telesković analiziraju aferu oko objavljenog snimka razgovora čelnih ljudi Telekoma Srbija i Junajted grupe, naglašavajući kako je on razotkrio direktan politički pritisak predsednika Vučića na televizije N1 i Nova. Oni zaključuju da je afera postala simbol stanja medijskih sloboda u Srbiji, gde vlast i krupni kapital deluju u sprezi protiv kritičkih glasova.
„Formalno, pokušaj smene direktorke Junajted medije, dakle, privatne kompanije sa inostranim kapitalom, ne bi bila stvar od javnog interesa da nije upravo ovog političkog pritiska koji dolazi sa vrha vlasti i kompanije koja je potrošila više od milijardu evra građana Srbije samo da bi ućutkala kritičke glasove u zemlji. I zato su strahovanja zaposlenih u Junajted mediji razumljivi“, pišu Rilak, Miladinović i Telesković.
Slučaj „Epstin fajls“ preti da zaseni Trampov drugi mandat
Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, analizira kako slučaj „Epstin fajls“ preti da zaseni sve ostale teme tokom drugog mandata Donalda Trampa, prikazujući njegov pokušaj da kontroliše narativ i svoju biračku bazu. Kao posledica, slučaj Epstina stvara priliku za Demokratsku stranku da konsoliduje podršku i pripremi se za pobedu na predstojećim izborima.
„Ne postoji tako plodno tlo za zavere i zakulisne igre kao u SAD. Dve trećine Amerikanaca i danas veruje da je ubistvo Džona F. Kenedija plod zavere i da je Li Osvald bio samo žrtveni jarac. Gotovo polovina Amerikanaca je ubeđena da Nil Armstrong i Baz Aldrin nisu kročili na Mesec i da je misija „Apolo 11“ realizovana u režiji Holivuda a ne NASA. Dobar deo je mišljenja da je 11. septembar neka vrsta unutrašnje ujdurme i obračuna unutar različitih struja „duboke države“, baš kao i da su vlasti sakrile dokaze o poseti vanzemaljaca u Rozvelu u Novom Meksiku. Iz prethodno rečenog prirodno proizilazi da malo ko veruje da je Džefri Epstin izvršio samoubistvo“, piše Pantelić.
Kineska avijacija sve jača i razvijenija
Aleksandar Radić u vojnoj analizi ističe da Kina kontinuirano jača svoju avijaciju kroz masovnu proizvodnju modernih borbenih aviona J-20 i J-35 i intenzivnu obuku pilota, što je znatno iznad trenutnih kapaciteta američkih vazdušnih snaga. Radić zaključuje da Peking, paralelno sa vojnim razvojem, strateški koristi prodaju aviona i tehnologije za ekonomski i politički uticaj u svetu, nastojeći da postane globalna sila u vazduhu.
„Dva osnovna kineska borbena aviona su J-20 i J-31 i oba su niskog radarskog odraza. U miru na rutinskim letovima koriste se luneburg reflektori koji daju veći odraz iz praktičnih razloga. Navodno predviđena je procedura po kojoj se po naredbi komandanta voda poleće u prikrivenom režimu kada tzv. metamaterijali dolaze do izražaja jer dramatično smanjuju radarski odraz“, piše Radić.
Kontrasti sudbina: Bela i Miroslav Krleža u vremenu NDH
Boris Rašeta piše o Beli Krleži, čija je karijera u NDH brzo napredovala zahvaljujući kompromisima i podršci režima, dok je Miroslav Krleža u istom periodu ostao nekompromitovan i povučen, prodajući ponekad nameštaj da bi prehranio porodicu. Rašeta naglašava kontrast između sudbina Bele i drugih umetnika, ističući da je njena sposobnost snalaženja i kompromisa omogućila da se brzo uzdigne, dok su mnogi drugi nisu tako dobro prošli.
„Bela Krleža ušla je u godinu 1941. pripremajući premijeru „Glembajevih“, no uspostava NDH tu je predstavu onemogućila. Ipak, već u septembru 1941., njena je karijera nastavljena. Dok se njen suprug povremeno skrivao u sanatoriju dr Đure Vranešića – da mu kakav divlji ustaša nožem me odvoji loptasti dio tijela od pravokutnog – pijući barbiturate kako bi zaspao, Bela opet nastupa u kući nacionalnog teatra. Uvertira je bila krajnje dramatična“, piše Rašeta.
„Jedan greh Dragana Bjelogrlića“
Dopisivanje između Ante Tomića i Draže Petrovića, ove nedelje započinje Draža Petrović. On opisuje svoje iskustvo sa snimanja serije „Senke nad Balkanom“. Kroz duhovite anegdote ističe apsurd režiserskih odluka i razliku između filmske zvezde i običnog glumca, dok se posebno osvrće na minimalne scene koje su ipak ostale upečatljive.
„Stvari su se izmenile u sekundama, što je samo dokaz da se domaće serije snimaju tako što reditelj, ovaj put popularni Bjela, dođe na ideju sasvim spontano: ’Hej, zašto ti, Dražo, u ulozi osnivača lista Politika, gospodina Ribnikara, ne bi stajao i pio piće nasred noćnog kluba, a onda ti priđe Voja Brajović i kaže: ’Nećete se tako lako izboriti za slobodu štampe’, a ti mu odgovoriš: ’Grešite, grešite! Mislim da će borba biti duga, ali ćemo na kraju pobediti’“, piše Draža Petrović.
Nacrt zakona o dobrobiti životinja: Dokument koji više štiti institucije nego same životinje
Jelena Luković piše o burnim reakcijama stručnjaka i aktivista povodom Nacrta zakona o dobrobiti životinja, za koji se smatra da otvara prostor zloupotrebama umesto da unapredi prava životinja. Luković zaključuje da je reč o dokumentu koji više štiti interese institucija i pojedinaca nego samih životinja, dok građani i stručna javnost traže njegovo povlačenje.
„Da li je samo loš prevod evropskih praksi ili osiromašen jezik, ovaj nacrt u startu ima loš vokabular, tako prvo upada u oko to da se umesto „lišenje života“, koristi termin „ubijanje“. Govorimo o zakonu koji treba da se tiče nečije dobrobiti. Dalje, ograničava se na kičmenjake, iako bol ne osećaju samo oni. Da apsurd bude veći, tu je loša definicija samog pojma „dobrobit životinja“: fizičko i psihičko stanje životinje u odnosu na uslove u kojima živi i umire (što ne određuje ništa)“, piše Jelena Luković.
„Život i smrt ostrvske mačke“
Aleksandar Misojčić piše o ostrvskoj mački koju posmatra svakog jutra dok se budi pre svih i ide do mora, ističući njenu slobodu, lukavstvo i posebnu poziciju na ostrvu gde svi drugi moraju da rade da bi uživali. Autor povezuje svoju jutarnju rutinu i osećaj samoće sa posmatranjem životinje, dok promišlja o promenama navika, ljudskim slabostima i prolaznosti života.
„Zakoračio sam u pedesete, i sad ponovo ne volim jutra. Valjda zbog načina na koji provodim noći. Ako se osvrnem, najdraža jutra su mi bila u tridesetim godinama života. Bar tako je u mom pamćenju. Slike sećanja iz tog perioda dobro su sačuvane. Pun album. Uglavnom je vikend, uglavnom je jutro i uvek je leto. Izgleda da tih godina zima nije navraćala. Kasne tridesete, lep komad života“, piše Misojčić.
„kad je britanije bila kul“: proslava 31 godine prvog albuma oasisa
Branko Rosić piše o proslavi trideset i jedne godine od izlaska prvog albuma Oasisa „Definitely Maybe“, koja je održana u rezidenciji Britanske ambasade u Beogradu, gde je ambasador Edvard Ferguson zajedno sa britanskim diplomatama „dublirao“ omot albuma i govorio o uticaju Oasisa. Rosić takođe beleži lična zapažanja ambasadora Fergusona o britpop kulturi, uticaju Cool Britannia perioda, modernoj britanskoj muzici i njegovom interesovanju za fudbal, posebno pred utakmicu Srbija–Engleska.
„Povratak Oasisa je neverovatan! U pitanju je verovatno najveći događaj uživo u istoriji britanske muzičke industrije, sa oko 14 miliona ljudi koji su licitirali za karte za koncerte. Kada sam poslednji put putovao kroz Britaniju, skoro svaki časopis ih je imao na naslovnoj strani. Deluje da njihovi koncerti čine čuda i za prodaju piva u Velikoj Britaniji. Takođe imaju istinski transformativni uticaj na naše lokalne zajednice, našu savremenu kulturu i ekonomiju“, piše Rosić.
„Hrvati su Srbima bili jedno“
Miljenko Jergović ove nedelje piše Basari o odnosu Hrvata i Srba kroz istoriju, kulturnim i jezičkim vezama, kao i o zabludama o kompleksu hrvatske inferiornosti. Jergović naglašava kako istorijske okolnosti i političke promene oblikuju kolektivne i lične identitete, dok istovremeno prikazuje kontinuiranu borbu da se očuva integritet i istina o prošlosti. Takođe razmatra savremene paradokse prisvajanja kulturnog nasleđa i percepciju istorijskih odnosa između naroda.
„Ako bismo se baš i zajebavali, prije bismo mogli reći da su to Hrvati, uz pomoć katoličkih popova Srbima stvorili Jugoslavensku akademiju. Što se Vukove reforme tiče, sto i pedeset godina prije Vuka – prema kojem, za razliku od tebe, ja imam prilično poštovanje i simpatiju – hrvatski jezuit Bartol Kašić je sastavio Gramatiku ilirskog jezika, te preveo cijelu Bibliju na taj jezik. Vrlo lijep i uzbudljiv prijevod, na jezik koji bismo mogli nazvati pra-vukovski“, piše Jergović.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, , Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 26
