Sukob između Irana i Izraela odvija se brzo i silovito. Izrael je načinio prvi korak, Iran je uzvratio. Svet zadržava dah pred mogućom vatrom koja bi potencijalno zahvatitila ceo region, a možda i svet. Diplomatski kanali još pokušavaju da pronađu put ka smirivanju, ali ni Teheranu ni Tel Avivu popuštanje nije na pameti.
U velikoj geopolitičkoj analizi Željka Pantelića i vojnoj analizi Aleksandra Radića saznajte Zašto je Izrael napao baš sada, šta ako padne režim u Teheranu, zašto se Amerika uključuje u rat, kakva je uloga Kine i Rusije i kakve će biti posledice novog sukoba na Bliskom istoku po svet
Kud god da krenemo…
Vidovdan ove godine pada u subotu, baš kao i 2012. kada je na isti dan formirana nova vlada, što daje posebnu simboliku najavljenom studentskom protestu u Beogradu. Dok se vlast i opozicija nadmeću oko datuma i značenja, studenti sve više preuzimaju patriotske simbole i preispituju političku realnost zemlje. Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru već su pokazali promene u podršci vladajućim strankama, a predstojeći protest mogao bi da bude novi važan prelomni trenutak u srpskoj politici.
“Mesecima unazad naprednjaci i Vučić su najavljivali promociju Pokreta za narod i državu baš na Vidovdan – kafanski zajedljivci bi dodali „a koje godine?“, pošto se već nekoliko kalendara promenilo sa istim neostvarenim najavama – da bi se ispostavilo da će ovaj Vučićev Vidovdan koji bi bio uvod u njegovu novu fazu vlasti („pokretašku“ ili „postnaprednjačku“) zapravo biti – studentski Vidovdan”, piše Miladinović.
“Onaj ko studente naziva ustašama, živi u prošlom veku”
Kardinal Ladislav Nemet je prvi kardinal Katoličke crkve u Srbiji. U razgovoru sa Milicom Levajac, govorio je o pogledu na svet iz ugla Rimokatoličke crkve, otkrio je kako je izgledala konklava (a i veče nakon toga), šta je pričao sa novim papom Lavom XIV, kakav je stav Vatikana o (ne)priznanju Kosova, kada će papa doći u Srbiju, šta će se desiti sa kanonizacijom kardinala Stepinca i da li će pravoslavci i katolici ponovo slaviti Uskrs zajedno.
“Za vreme te večere pričali smo kako je on već bio u Beogradu. Rekao sam mu: „Sad mi treba da se vratite kao papa.“ A on je rekao, smejući se: „Dobro, tako je.“ Znam da je posle prve velike mise za narod 18. maja od 150 država koje su bile reprezentovane na tom događaju, najmanje 149 uputilo poziv novom papi. Čitam novine dosta na različitim jezicima. Tako sam našao da ga je mađarski predsednik pozvao, premijer Hrvatske g. Plenković ga je isto pozvao. Naš premijer kaže: „Znate, kardinale, ja sam ga pozvao da dođe u Srbiju.“ Nema problema, odlično, drago mi je. Ali to je kurtoazija”, rekao je kardinal.
Friško ispod noža
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Tomić koristi ličnu anegdotu kao polazište za širu kritiku savremenog odnosa prema hrani. Slikovito prikazuje udaljavanje od prirodnih ciklusa i proizvodnje, gubitak taktilnog i emotivnog odnosa prema onome što konzumiramo. Uz niz slika iz detinjstva, postavlja pitanje ne samo ukusa već i identiteta – ličnog, kulturnog i civilizacijskog.
“Nepoznavanje živog svijeta koji nas okružuje, otrgnutost iz prirode, svijet u kojemu fileti orade, pileći zabatci, teleće ruže i svinjske potrbušine dolaze gotovi iz vitrina u supermarketima, plaši me više od svih drugih strahota današnjice, više od svega ruskog, američkog, izraelskog i iranskog oružja zajedno”, piše Tomić.
Zašto je Tramp prodao US Steel?
Donald Tramp je najavio da će, ukoliko ponovo postane predsednik SAD, sprečiti prodaju američke kompanije US Steel japanskoj firmi Nippon Steel, čija vrednost prelazi 14 milijardi dolara. Ova odluka dolazi u kontekstu predstojećih predsedničkih izbora i pokazuje koliko su politika i ekonomija tesno povezani u velikim međunarodnim poslovima. O jednoj od najvećih akvizicija u čeličnoj industriji u poslednjih nekoliko godina, pisao je Miša Brkić.
Mladi više neće da trpe
U razgovoru sa Brankom Rosićem povodom svog prvog romana Toni, Rumena Bužarovska govori o junaku koji je zarobljen u sopstvenoj prošlosti, o tranzicionim gubitnicima, ženama koje trpe, profesorima-predatorima, moru koje svi uporno osvajaju bez obzira na uslove – i o svetu koji više ne funkcioniše.
“Ovo je knjiga koju će mnogi poneti na more, ali morska lokacija prvog dela Rumeninog romana deluje kao destinacija koju bi preskočili – ipak, i preko nje se Rumena obračunava sa konzumerizmom i životom pod raznim imperativima”, napisao je Rosić.
Da ne bude više “šta se dereš, majko”
Fizičko i verbalno zlostavljanje tokom porođaja, uskraćivanje lekova protiv bolova, postupci bez pristanka, šamari, uvrede i zanemarivanje koje može da ugrozi život – sve su to oblici akušerskog nasilja koje žene u Srbiji i dalje svakodnevno preživljavaju. Njihova svedočenja, stavove lekara i pravnica, kao i analizu novih nacionalnih vodiča za trudnoću i porođaj, pročitajte u tekstu Milane Milošević.
“Svaka četvrta žena u Srbiji doživela je fizičko zlostavljanje. Više od 50% žena bile su žrtve verbalnog zlostavljanja. Svedočenja žrtava u brojnim istraživanjima o akušerskom nasilju ukazuju da su ih lekari ili medicinsko osoblje vezivali kaiševima kada bi se žalile na bolan porođaj”. piše Milošević.
Čudesna sudbina Jelene Srpske
“Priča o Jeleni Petrovnoj, ćerki kralja Petra Prvog i starijoj sestri kralja Aleksandra, ostala je na margini naše, a i evropske istorije, uglavnom se u istorijskim fusnotama pominjala u kontekstu pripadnice carske porodice Romanov koja je izbegla progon posle revolucije. Ona je bila jedina od Romanovih koja je preživela internaciju na Uralu gde su ubijeni svi rođaci ruskog cara. Njeni memoari su sada prvi put objavljeni kod nas, u knjizi „Poslednji svedok“, u izdanju Vukotić medije”, piše Veljko Miladinović.
“Car kojeg smo navikli da vidimo u radosnom raspoloženju izgledao mi je ostarelo i umorno. Brigama zbog opasnosti koja se nadvila nad Rusiju i koje su ga tištale kao i sve nas pridodale su se brige zbog bolesti dece. Međutim, potrudio se da sakrije svoju uznemirenost i da ispolji interesovanje i pažnju prema meni stalno mi postavljajući pitanja o susretima sa srpskim i ruskim vojnicima.”
“Lečenje raka je izazovna koji moramo da odgovorimo”
Dr Nikola Milašević, internista onkolog, direktor Klinike za medikalnu onkologiju na Institutu za onkologiju, KCCG i predsednik Crnogorskog udruženja medikalnih onkologa (CUMO), govorio je za Nedeljnik o epidemiološkoj situaciji u Crnoj Gori, lečenju karcinoma jetre i prostate i važnosti brzine u odobravanju novih terapija.
“Savjetovao bih sve muškarce preko 50 godina starosti da obave pregled kod urologa u regionalnom medicinskom centru i urade PSA (prostata specifični antigen), čija povišena vrijednost može biti jedan od prvih znakova postojanja karcinoma prostate, ali i nekih drugih benignih oboljenja prostate”, rekao je dr Milašević u razgovoru sa Anom Mitić.
Kako izaći na kraj s teškim ljudima?
U svakodnevnim odnosima često nailazimo na ljude čiji je način komunikacije neprijatan, izaziva napetost i otežava dijalog. Zašto neki ljudi imaju takav „težak“ karakter, da li je to posledica odgoja, ličnih osobina ili životnih okolnosti, i kako sa njima uspešno komunicirati? Zorica Marković, pisala je o tome kako postupati sa ovakvim ljudima.
“Postoje ti „teški“ ljudi, s kojima je skoro nemoguće voditi konverzaciju a da vas ne uvrede, povrede, ne brecnu se, ne pokažu nadmoćnost ili jednostavno imaju potrebu da viknu, štagod. Vrlo neprijatni u kontaktu s drugima. Neko im tepa da su „ruže“ ili „ježevi“ – jer kao simpatični su iznutra, ali to ne menja činjenicu da se često dešava da se stvara neki šablon hodanja po jajima u njihovoj blizini”, piše Marković.
“U nesretnom jugoslovenskom ratu najviše je izgubila Srbija”
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
U ovonedeljnom dopisivanju, pišući o Živojinu Pavloviću s poštovanjem, ali i neslaganjem, Basara nudi oštar pogled na domaću samopercepciju, pozivajući na suočavanje sa sopstvenom odgovornošću i iluzijama.
“Prvi Žikin film koji sam gledao – da bih potom gledao sve po nekoliko puta – bio je, naravno, „Kad budem mrtav i beo“, film koji je u svetu srpskog filma ono što su Vidosavljevi „Nišči“ u svetu srpske proze: beskompromisna umetnička istina o Srbiji, blagonaklona, ali neretuširana. Taj film je mogao biti snimljen samo unutar tih nekoliko godina iznenadne, meni i dan-danas neobjašnjive destaljinizacije i – možda važnije – još neobjašnjivije deprovincijalizacie Srbije”, piše Basara.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, , Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 36
