O studenstkim protestima, akcijama i blokadama, kao i pitanju koje ćete naći na naslovnici našeg novog broja – „Šta dalje“, su teme koje su trenutno nazastupljeniije u javnosti. Ali ono što je protekle nedelje privuklo pažnju, kako kod nas tako i u svetu, jeste trenutno najgledanija serija na Netfliksu – „Adolescence“.
Svaka epizoda ove serije snimana je bez rezova. I ono što je važno serija otvara i pokrećeo teme o mizoginiji, incel pokretu, toksičnoj muškosti i mračnim delovima interneta poznatim kao „manosfera“. Upravo o tome je pisala Ana Mitić u novom broju Nedeljnika.
Zašto su dečaci besni – Posle serije „Adolescence“ svaki roditelj kojem je stalo do svoga deteta sigurno će se uplašiti i morati sebi da postavi neka pitanja, poput: šta se dešava sa dečacima pa mrze žene? Sa mržnjom počinje, a završi se nasiljem i ubistvom
Šta dalje i ko će (stvarno) da svira kraj pisali su Dušan Telesković i Veljko Miladinović u tekstu koji je poneo naslovnicu novog broja Nedeljnika.
– Kako je Srbija došla do ivice ključanja?
– Kako će reagovati prosvetari, kako policija, a kako tužioci?
– Šta može da reši Vučićev novi „pokret“?
– Šta govore događaji iz Niša, Čačka, Leskovca, a šta pozivanje na građanski rat zbog Odžaka?
– Ima li opozicija šansu?
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije svirao kraj 15. marta, utakmica traje i sve je neizvesnije u kom pravcu će se dalje razvijati. Protesti, privođenja, propaganda i upotreba sile više nisu izolovani incidenti – postali su obrazac koji oblikuje politički i društveni život zemlje. Od ulica Niša i Beograda do Leskovca i Odžaka, sukob građana i vlasti prerasta u sudar dve vizije Srbije: one koja traži odgovornost i one koja se drži sistema koji je doveo do ove kriz“ – Čitajte u našem novom broju.
Tu je politička analiza Zorana Paovića – Srpsko proleće: Masovniji protesti – veći evroskepticizam.
„Zasada su međunarodne okolnosti išle Vučiću naruku, a i on je mogao tom promenjenom svetu da garantuje stabilokratiju. “Srpsko proleće“ ugrozilo mu je tu poziciju. Ne znači i definitivno. Dok taj svet ne prepozna i prizna alternativu“, piše Zoran Panović.
U našem novom broju čeka vas i velika istorijska priča Milana St. Protića – Martovske ide.
Može li mesec mart napokon da donese Srbima vedriju budućnost – Mart je nesumnjivo obeležio poslednjih osam decenija u postojanju Srba kao naroda i država u kojima je živeo. Svojom voljom ili voljom drugih. Najčešće u duetu obe
ISPOVEST: MARINA PERAZIĆ
„Nebo donosi dan; i drobi noc u ruci, u sobi 23 ; ne ostavljaj trag; i uzmi svoje laži, iz sobe 23“
Stihovi su samo jednog, od mnogih, hitova grupe “Denis & Denis”. U novom broju Nedeljnika čeka vas ispovest Marina Perazić.
Bila je jedan od seks-simbola bivše Jugoslavije, članica benda koji je uveo tehno-pop na domaće top-liste. Obeležila je osamdesete, ali i devedesete – i preživela da sve ispriča:
– O početku karijere i uspehu benda “Denis & Denis”
– O selidbi u Njujork sa Firčijem
– O raspadu Jugoslavije u jednom kupatilu
– O povratku u Hrvatsku i Srbiju
– O rijalitijima i “Farmi”
ZA TO VREME U SVETU
Istanbul gori – „Anatomija Erdoganove doživotne vlasti„, upravo o tome je pisao Željko Pantelić u novom georeportu.
„Svako ko se usudi da pobedi neproglašenog sultana mora da bude uklonjen, na ovaj ili onaj način, sa političke pozornice. Erdogan ne oprašta drugima svoje poraze i pogotovo ne onima koji su ga pobedili više puta. Ipak, hapšenje gradonačelnika Imamoglua moglo bi da bude kap koja je prelila čašu trpljenja građana Turske prema Erdoganu i njegovom dvadesettrogodišnjem režimu. U Erdoganovom okruženju su očekivali reakciju građana na hapšenje Imamoglua, ali su potcenili njene razmere“, piše Pantelić.
Miša Brkić pisao je o EU – Unija za štednju i investicije – Amerikanizacija evropskih „slamarica“.
„Evropska komisija zamislila je Uniju kao horizontalnog pokretača finansijskog ekosistema koji treba da podstakne ulaganja umrtvljenog kapitala građana u strateške evropske industrije. Sprema se prelazak s bankocentričnog modela finansiranja privrednog razvoja na berzanski. Cilj je da što više od 33 biliona evra ušteđevine (u suštini neaktivne štednje) građana pretvori u gorivo na berzi koje će lansirati ekonomiju EU u svetsku tehnološku orbitu. Menja se evropska kulturološka paradigma u raspolaganju novcem. Šta je u Evropi namirisao BlackRock“, piše Miša Brkić u ekonomskoj analizi za novi broj Nedeljnika.
RUBRIKA NIKAD BOLJE
Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno se, na sajtu Velike priče i u Nedeljniku, dopisiju svake nedelje, u rubrici „Nikad bolje“.
Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu…
„Postoje, druže moj Basara, neke zanimljive sitnice, uglavnom iz žanra opskurnosti, skurilnosti, zavirivanje drugim ljudima u donji već, sitnice do kojih dolazimo kad počnemo na svijet gledati iz perspektive vaški i stjenica, koje počesto prešutimo, naprosto zato što su nedostojne.
Ali hajde da ovaj put ne prešutim: Nebojša Slijepčević nije Srbin! Samo po nekoj poetskoj pravdi i sudbini nosi ime koje tako zvuči. A kao što u Srba postoje, ili su postojali, ljudi koji su nosili prezime Pavelić, Luburić, Artuković, a kod Hrvata ima – i to ne malo! – Mihajlovića i Mihailovića, a prezime Milošević im je među frekventnijima, i kako su izrazito malobrojna prezimena koja naša dva plemena bratski ne dijele – ovog mi trenutka na um padaju samo dva takva: Karađorđević i Tuđman – tako je, slučajno to znam, Nebojša Slijepčević Hrvat sa dna kace.
Premda, s druge strane, stvari s imenima i nisu tako jednostavne. Ime je u nas znak i amblem, pa često nije važno ni šta si i šta su ti bili babe i đedovi, nego je važno šta drugi u tvom imenu čuju. Pa htio ne htio ti dijelom sebe postaješ ono što oni misle da jesi. Ili, tačnije rečeno, upoznaješ se, metodom vlastite kože, ili iskušenjima i pogrešnim čitanjima vlastitog imena, šta znači biti onaj Drugi.“, piše Jergović u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 27. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 689
Post Views: 13
