U novom broju Nedeljnika, na naslovnoj strani je Olja Bećković – već dobro poznato ime na stanicama magazina, ali prvi put pred kamerama. U razgovoru drugačijem od svih dosadašnjih, govori o studentima, izborima, protestima, o budućnosti (i kopijama) „Utiska nedelje“, o kajanjima, o svom gradu i svojoj unuci, o tišini koju danas više voli od buke, i o tome šta znači ostati svoj čak i kad sve oko tebe pokušava da te uveri da si – prevaziđen.
„Sa Ovčara i Kablara (pesma stara)“
Zoran Panović u novom tekstu, na analitičko-ironičnan način, u povezuje duh JUL-a i Vučićeve vlasti, sto dana Đura Macuta, put do Požege, Vučićeva citiranja, Tompsonov koncert i budućnost „regiona“, pokazujući kako se prošlost nikada zapravo nije završila.
„RTS je u Vučićevoj Srbiji daleko profesionalnije izveštavao o Tompsonovom koncertu nego što je Miloševićev RTS izveštavao o padu Knina. Prepoznata je propagandna šansa i Vučićevi mediji su naglašavanjem proustaškog konteksta Tompsonovog koncerta probali da podsete analogno na „srpske ustaše“ koje sprovode „obojenu revoluciju“, piše Panović.
Hoće li biti izbora i zašto ne?
Tekst u kom se analizira zašto Srpska napredna stranka prvi put od 2012. odlaže izbore otkriva kako je došlo do promene strategije u vrhu vlasti. Od stranke koja je izbore koristila kao političko oružje, SNS je došla do tačke u kojoj ih izbegava — zbog nezadovoljavajućeg rejtinga, straha od ulice i nepredvidivog opozicionog odgovora.
„Ako je nešto bilo konstanta naprednjačkog narativa, onda je to bio argument „izađite na izbore, pa da se izmerimo“; „izbori mogu uvek“; „neće izbore jer znaju da ih narod ne želi“… Otkud onda odjednom strah od izbora u vladajućim strukturama, prvi put od 2012. godine“, piše Veljko Miladinović.
„Nauka u Srbiji kao moderna gerilska borba“
U nastavku Nedeljnikovog serijala „Studenti u blokadi“, tekst ove nedelje pišu studenti Hemijskog fakulteta u Beogradu o ozbiljnoj i dugotrajnoj institucionalnoj nebrizi prema državnim fakultetima, a posebno o Hemijskom fakultetu u Beogradu, koji se suočava sa mogućim zatvaranjem zgrade zbog nemogućnosti plaćanja osnovnih komunalnih troškova, poput struje i grejanja.
„Nakon rigoroznih kazni koje je ovaj režim, kako bi se nosio sa studentskim i građanskim protestima, primenio u vidu isplaćivanja 12,5% plata zaposlenima u nastavi, slanja prosvetnih inspekcija sa zadahom korupcije, otvorenog plana vaučerizacije državnih fakulteta, neodobravanja kvota za upis brucoša na fakultete, krivičnim gonjenjem dekana, profesora i studenata, čovek bi pomislio da je ova vlast iskopala dno rupe“, pišu studenti u blokadi Hemijskog fakulteta u beogradu.
„Za dom nespremni Tomiću“
U ovonedeljnom dopisivanju Ante Tomića i Dragoljuba Draže Petrovića, Draža propituje simboliku i značenje koncerta Marka Perkovića Thompsona na zagrebačkom hipodromu, ukazujući na paradokse i opasnosti glorifikacije ustaškog pokliča „Za dom spremni“.
„Što je više modernih kopija ustaša i četnika, to bolje za nas dvojicu, dragi Ante. Video si već da smo postali cirkuska atrakcija samo zahvaljujući tim budalama, jer niko ne može verovati da Ante i Draža mogu mirno sedeti jedan pored drugog“, piše Petrović.
Žene su znale pre svih
Nina Pavićević piše o svakodnevnoj stvarnosti policijskog nasilja i otkriva kako mizoginija, zastrašivanje i represija nisu izuzeci, već pravilo u delovanju bezbednosnog aparata. Kroz feminističku i istorijsku perspektivu, ovaj tekst postavlja ključno pitanje: na čijoj je zapravo strani policija kada komentari na ulici, ignorisanje prijava nasilja i brutalna sila postaju institucionalna norma?
„Mnogo prije nego što su studenti i građani masovno počeli da doživljavaju policijsko nasilje, žene su već znale kako izgleda kad te čuvari zakona pokušavaju utišati. Kada su prijavljivale nasilje, dočekivale su ih upitne face, nezainteresovanost, komentari poput: „Šta si očekivala tako obučena?“ ili ’Zašto si tek sad došla)?’“, piše Pavićević.
„Hibridni rat protiv građanske pobune“
Rođendanska pesma na blokadi pretvara se u incident – a zatim sledi upad policije. Tekst Aleksandra Radića osvetljava kako funkcioniše sistem kontrole koji koristi provokacije, nadzor i propagandu da bi ugušio građanski otpor.
„Režim ima sistem koji je zasnovan na jednostarešinstvu i uvezanosti mehanizma prikupljanja informacija i primene sile i propagande. Od decembra prošle godine službe rade u tesnoj vezi i podaci se dinamično razmenjuju što je u skorijoj prošlosti bilo nezamislivo“, piše Radić.
Mars ili Amerika
Osnivanjem „America Party“, Mask ne cilja samo na prekomponovanje Kongresa, već i na rušenje dvovekovne političke arhitekture SAD. Željko Pantelić analizira da li najbogatiji čovek sveta zaista ima šansu da poremeti odnose snaga, zaustavi Trampa i započne stvaranje nove političke dinastije – svoje.
„Maskov cilj nije samo da porazi Trampa već i da sruši sistem na kome se temeljila američka demokratija u prethodnih 170 godina, odnosno od momenta kada su se profilisale definitivno dve velike političke porodice: Demokratska stranka i Republikanska stranka. U svojim postovima Mask predstavlja dve tradicionalne američke partije kao dvoglavu zmiju sa jasnom aluzijom“, piše Pantelić.
„Nojeva barka globalizma“
„Iako se u poslednjih pet decenija očekivani životni vek povećao za 14 godina, globalni bruto domaći proizvod (BDP) udvostručio a mobilni telefon stekao veću računsku moć od najmoćnijeg računara iz 70-ih godina prošlog veka, trenutni svetski ekonomski poredak izneverava ljude kojima bi trebalo da služi“, piše Miša Brkić.
„Šta bi Jung rekao današnjim diktatorima?“
U javnosti je uvreženo mišljenje da se Carl Gustav Jung, kao introspektivni mislilac, držao podalje od društvenih i političkih zbivanja. Ipak, njegova dela i intervjui pokazuju suprotno, da je duboko promišljao o diktaturama, kolektivnom ludilu i mehanizmima masovne hipnoze. Ovaj tekst otkriva kako je Jung, analizirajući Hitlera i Staljina, još tridesetih godina prošlog veka prepoznao psihološke obrasce koji i danas proganjaju savremene društvene poretke.
„Karl Gustav Jung (u julu se obeležava 150 godina od njegovog rođenja), osim patologijom pojedinca, pronicljivo i posvećeno bavio društvenom patologijom i nastojao da u burnim vremenima pruži odgovor na kolektivno ludilo koje je pretilo da uništi civilizaciju, kulturu i ličnost kao najviše ljudsko dostignuće. Posebno je bio zabrinut zbog suludih ideja koje zahvate masu i postaju masovni pokreti“, piše Žarko Trebješanin.
Intervju- Bob Geldof
Bob Geldof tvrdi da muzika ne može promeniti svet – a opet, upravo je on svojim pesmama i koncertima pokrenuo ono što nijedan političar nije uspeo. U razgovoru sa Brankom Rosićem govori o panku i siromaštvu, nacionalizmu i ratovima, o tome kako se s gitarom dolazilo do Predsedništva i kako je 1,5 milijardi ljudi okupio oko jedne ideje. Povodom nastupa na Exitu, Geldof se priseća Beograda devedesetih, Live Aida, svojih borbi i poruka koje se i danas ne stišavaju.
„To su ljudi koji samo žele moć i oni će koristiti tu osnovnu emociju da bi stekli moć, a onda je zadržati samo za sebe. I gotovo uvek, i vrlo brzo postanu veoma korumpirani. A da bi ostali na vlasti, uvek koriste nacionalizam, stalno mešaju te lako dostupne emocije čovečanstva. Ja to mrzim. Ja sam Irac. Video sam hiljade Iraca kako su ubijeni na našem ostrvu, našem malom ostrvu zbog te lažne ideje, te lažne političke ideje“, ispričao je Geldof.
Između bombi, koncerata i kraja samopoštovanja
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
U ovonedeljnom dopisivanju, Jergović razotkriva licemerje međunarodne politike, izraelsko-iranske dvostruke standarde i atmosferu kolektivnog ludila u Hrvatskoj, gde vlada organizuje koncert za pola miliona ljudi dok istovremeno cenzuriše predsednika. Piše o slobodi, samopoštovanju, robovskom mentalitetu i sistematskom zatiranju svake misli koja se ne uklapa u narativ sile.
„U određenom smislu, pola milijuna ljudi, koji se u to blaženo doba kada Ameriku vodi bijeli supremacionist nalaze u Zagrebu da u jednom trenutku uzviknu ustaški pozdrav, ima veze i s onim što se mjesecima događa u Srbiji. One koje je Aleksandar Vučić u svom društvu dobio protiv sebe, Andrej Plenković – brat njegov Andrej, rekao bih ja! – u svom društvu upravo dobiva za sebe. To se zove preventiva“, piše Jergović.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 33
