Poglavlje 27 – Zaštita životne sredine i klimatske promene

0
36
Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan

Odbor za zaštitu životne
sredine Narodne skupštine dao danas pozitivno mišljenje na Pregovaračku
poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike
Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene

Odbor za zaštitu životne
sredine Narodne skupštine, na 26. sednici održanoj 13. januara 2020. godine
kojoj je predsedavala Maja Gojković, predsednik Narodne skupštine i Odbora za
zaštitu životne sredine, razmotrio je i dao pozitivno mišljenje na Pregovaračku
poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike
Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene.

„Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 je
veoma kompleksan dokument na čijoj izradi se radilo više od dve godine, a bilo
je uključeno 28 institucija i oko 150 ljudi. Tokom izrade, Pregovaračka
pozicija je komunicirana sa svim zainteresovanim stranama, i to predstavnicima
lokalnih samouprava, industrije i nevladinih organizacija“, istakao je ministar
zaštite životne sredine Goran Trivan.

„Takođe, Pregovaračka
pozicija je prošla samo dva kruga neformalnih konsultacija sa Evropskom
komisijom, i tom prilikom Evropska komisija je
pokazala veliko zadovoljstvo u vezi sa spremnošću Srbije za ovo
poglavlje. Pri tom, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije dobila uslove
za otvaranje Poglavlja 27. Osim teksta Pregovaračke pozicije, koja detaljno
opisuje status i planove implementacije, pomenuti dokument sadrži i 14
strateških dokumenata i to: Specifične planove implementacije za propise iz
oblasti upravljanja otpadom i vodama koji zahtevaju velika finansijska
ulaganja, Specifični plan implementacije za Direktivu o industrijskim
emisijama, Višegodišnji investicioni i finansijski plan, Akcioni plan za razvoj
administrativnih kapaciteta i Obrazloženje zahteva za izmenu biogeografskih
regiona na teritoriji Republike Srbije, kao i obrazloženje zahteva za izmenom
Aneksa Direktive EU o staništima i pticama, predstavljenim kroz anekse koji
obrazlažu prelazne periode za svaki od EU propisa koji u narednom periodu za
implementaciju zahtevaju velika finansijska ulaganja.

Visoki troškovi i
ograničeno raspoloživo finansiranje, što se uglavnom odnosi na javni sektor,
glavni su razlozi prelaznih perioda za većinu direktiva za upravljanje otpadom
i vodama. Ulaganja u sektor voda i sektor otpada mogu dostići oko 7,5 milijardi
evra. Predviđeno je da se takve investicije finansiraju iz fondova EU (64%),
državnog (18%) i lokalnog (4%) budžeta i fondova i zajmova (14%). Takođe se predviđa
da će privatni sektor doprineti finansiranju projekata, naročito u sektoru
upravljanja otpadom. Direktiva o industrijskim emisijama (DIE) podrazumeva
visoke finansijske zahteve uglavnom za privatni sektor. Od ukupno 227
postrojenja iz Aneksa I Direktive o industrijskim emisijama koje trenutno
postoje u Srbiji, produženi period implementacije je potreban za 68
postrojenja, uključujući 19 postrojenja koja trenutno ne rade jer su iz
finansijskih razloga pod posebnom upravom. Ukupan iznos investicija potreban za
ta postrojenja za postizanje potpune usklađenosti sa Direktivom o industrijskim
emisijama je oko 1,3 milijarde evra.

Pregovaračka grupa i
Ministarstvo zaštite životne sredine su u okviru Akcionog plana za razvoj
administrativnih kapaciteta u oblasti životne sredine identifikovali potrebu
zapošljavanja oko 1450 radnika u svim institucijama na svim nivoima koje se
bave životnom sredinom.

Nakon realnog uvida u
stanje u ovoj oblasti, identifikovano je 19 propisa EU za koje je potrebno
tražiti prelazni period, imajući u vidu upravo visoke troškove sprovođenja,
dodatno vreme da se sistem uspostavi kao i neophodnost jačanja administrativnih
kapaciteta. Svesni smo da je to naša potreba i da je to mnogo više i zahtevnije
nego što su ostale zemlje dobile, ali smo isto tako svesni situacije u kojoj se
naša privreda i društvo nalaze.

Pregovaračka grupa je
imala zadatak da identifikuje potrebne prelazne periode i da obrazloži potrebe
upravo kroz pomenuta dokumenta što je i urađeno a na pregovarače u ovoj oblasti
će u narednom periodu „pasti teret“ samih pregovora i postizanja dogovora oko
predloženih potreba.

Pregovaračka grupa i
Ministarstvo zaštite životne sredine kako vodeća institucija su pokazali da imaju stratešku viziju u ovoj
oblasti i da tačno znaju koji se koraci od Srbije očekuju kako bi se u narednom
periodu poboljšalo stanje u životnoj sredini i u krajnjoj liniji ispunili
zahtevi Evropske unije u ovom poglavlju. Ovaj
rad je primećen i visoko ocenjen i u Evropskoj uniji i u zemljama
donatorima, pogotovo u Švedskoj, koja je značajno pomagala i dalje pomaže u
radu, kao najveći bilateralni donator u oblasti životne sredine.

Biće nam zadovoljstvo da
svoje iskustvo podelimo sa susedima, kako što smo i mi lekcije učili od zemalja
koje su već pristupile Evropskoj uniji,“ naglasio je ministar Trivan i dodao da
su priprema za pregovore i razvoj Pregovaračke pozicije neophodan deo procesa
pridruživanja EU ali ne i krajnji cilj.

Najvažnije je to što
koristeći regulatorno iskustvo iz EU možemo bolje da upravljamo raznim
ekološkim problemima ovde u Srbiji. EU je razvila niz alata za obezbeđivanje
dobrog kvaliteta vazduha, čistih voda, visoku stopu reciklaže otpada i
upravljanje industrijskim zagađenjem. Srbija se susreće sa problemom kvaliteta
vazduha u Beogradu i drugim gradovima. Svi želimo – ali ovde nema kratkoročnih
rešenja – da što pre promenimo situaciju. Moramo unaprediti postojeće sisteme
nadgledanja koji će omogućiti bolju procenu stanja i uticaja na kvalitet
vazduha. Moramo težiti čistijem transportu, manje zagađujućim industrijama,
korištenju goriva visokog kvaliteta, promeni ponašanja i održivim sistemima
grejanja domaćinstava. EU je razvila sisteme zahteva – od praćenja do
upravljanja kvalitetom vazduha kroz različite instrumente i želimo da ubrzamo
njihovu primenu.

Upravo na ovaj način
Pregovaračka pozicija dobija primenu i u praksi i obezbeđuje bolje životne
uslove naših građana.

Pristupanje EU pruža dobru
priliku za Srbiju da poboljša standarde zaštite životne sredine koji su od
suštinskog značaja za poboljšani kvalitet života građana Srbije i ubrzavanjem
procesa pregovora težimo ostvarivanju tih ciljeva.

Aktivnosti koje imaju za
cilj postizanje ekoloških standarda EU odražavaju ambiciju Srbije da životna
sredina garantuje zdravlje, sigurnost i bolji kvalitet života njenih građana,
jer zagađenje ima ozbiljne zdravstvene posledice. Sprovođenje EU regulative i
Poglavlje 27 imaju za cilj da zaštite građane od ekoloških rizika po zdravlje,“
zaključio je ministar Trivan.

Original Article