Narodna skupština Srbije danas počinje redovno zasedanje, a na dnevnom redu od čak 47 tačaka su tri zakonska predloga koja su izazvala oštre reakcije i kritike u javnosti.
Reč je o propisima koji se tiču upisa nekretnina, naplate dugova i realizacije projekta EXPO 2027, a zajedničko im je to što su izazvali oštre debate o pojedinim rešenjima, osim zakona o legalizaciji, čiji predlog nije ni poslat na javnu raspravu.
Legalizacija kao „nagrada za nepoštovanje zakona“
Među prvima na dnevnom redu je Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.
Iako je predstavljen kao rešenje za višedecenijski problem divlje gradnje, neki stručnjaci u njemu vide opasnu praksu.
„Uvidom u tekst predloga zakona nije teško zaključiti da je istina mnogo surovija: ovo nije zakon koji uvodi red, već zakon koji legalizuje bezakonje i urušava temelje pravne države“, ocenila je advokatica Sara el Sarag.
Prema njenim rečima, napadnuto je pravo svojine koje je zagarantovano Ustavom.
„Ustav garantuje neprikosnovenost privatne svojine i zaštitu savesnog sticaoca. Ovaj zakon tu garanciju gazi. On omogućava da bespravni graditelji postanu ‘faktički vlasnici’ preko noći, dok država sebi prisvaja objekte u zaštićenim zonama ex lege, bez suda i bez naknade. To nije zaštita građana, to je institucionalizovana otimačina“, upozorila je el Sarag.
Zakon o upisu, između ostalog, predviđa da se mogu legalizovati objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine, kao i objekti bez građevinske dozvole čija će gradnja biti završena na dan stupanja zakona na snagu.
kraj izvršenja na jedinom domu?
Ništa manje kontroverzi ne izazivaju ni najavljene dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zakon je od početka bio na meti kritika zbog, kako se navodi, davanja ogromne moći javnim izvršiteljima.
Izmene o kojima danas raspravljaju poslanici podrazumevaju uvođenje mehanizma koji bi sprečio javne izvršitelje da prodaju nekretninu koja predstavlja jedini dom dužnika.
Ministar pravde Nenad Vujić rekao je ranije za RTS da je zamišljeno da se taj mehanizam pokreće kada se utvrdi da dužnik ima prebivalište pet godina u takvoj nekretnini i da ne poseduje drugu nepokretnost, uz ograničenje kvadrature na 60 metara kvadratnih.
Ivan Zlatić iz Združene akcije „Krov nad glavom“ ocenio je da predložene izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju neće doneti suštinsku zaštitu prava na dom, većini građana.
„Ako stan otplaćujete kreditom, dokle god je u vlasništvu banke, ova zaštita se ne primenjuje“, rekao je Zlatić.
EXPO 2027: otvaranje vrata privatnom sektoru?
Predlog izmena Zakona o posebnim postupcima za realizaciju EXPO 2027, koji se po treći nalazi u skupštinskoj proceduri, značajno menja definiciju investitora u kontekstu tog projekta.
U važećem propisu investitor je „Republika Srbija ili privredno društvo koje osniva Republika Srbija“ ali se izmenama koje su pred poslanicima definicija širi pa kao mogući investitori figuriraju i „jedinica lokalne samouprave“ i “ imaoci javnih ovlašćenja“.
Međutim, termin „imalac javnih ovlašćenja“ ima šire značenje. Prema Zakonu o državnoj upravi, poslovi državne uprave mogu se zakonom poveriti, između ostalog, i „drugim organizacijama“.
Ova široka formulacija pravno omogućava da i privatna kompanija postane imalac javnih ovlašćenja, ali isključivo ukoliko joj je to povereno posebnim zakonom.
šta je još na dnevnom redu?
Poslanike, inače, očekuje čitav niz odluka iz oblasti međunarodnih odnosa i finansija, gde dominira potvrđivanje ugovora o novim zajmovima sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Svetskom bankom i drugim finansijskim institucijama za projekte od energetike do modernizacije poreske uprave.
Uz to, na ratifikaciju stižu i brojni bilateralni sporazumi o saradnji u oblastima odbrane, pravne pomoći i ekonomije sa državama poput Turske, Kine, Mađarske i niza afričkih zemalja.
Post Views: 17
