Dvoje studenata Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu koji su nosili kutije i prikupljali humanitarnu pomoć za ugrožene u požarima novčano su kažnjeni sa po 5.000 dinara, objavili su studenti u blokadi tog fakulteta na društvenim mrežama.
„Ovi studenti nisu učestvovali ni u kakvom nasilju, nisu ugrožavali javni red, niti su prekršili bilo koji zakon. Hodali su, kao i stotine drugih građana, mirno i dostojanstveno. Njihov „prekršaj“ bio je taj što su učestovali u pružanju pomoći onima kojima je u ovom trenutku najpotrebnija“, stoji u saopštenju.
Studenti u blokadi Ekonomskog fakulteta zahtevaju poništavanje svih kazni, po hitnom postupku.
„Smatramo neprihvatljivim da se studenti, koji svojim prisustvom, a ne nasiljem, brane vrednosti u koje veruju – tretiraju kao prekršioci. Ove kazne ne govore o prekršaju studenata, već o strahu vlasti“ navode u saopštenju.
Oni su ocenili da je kažnjavanje poruka da sloboda, solidarnost i odgovornost prema drugima više nisu poželjne.
„Zato je važno da svi zajedno prepoznamo šta se zaista dešava – i ne pristanemo da ovo postane normalno“ pručili su studenti ekonomije u blokadi.
Advokatima u Kragujevcu se javljaju i građani koji su dobili prekršajni nalog da plate po 5.000 dinara.
„Stigao prekršajni nalog da platim 5.000 dinara jer sam se u petak, 11. jula negde oko 21 sat kretao „u svojstvu pešaka kolovozom kojom prilikom nisam koristio trotoar koji se proteže uz raskrsnicu ulica Daničićeva i Kneza Miloša“ naveo je građanin Mića u objavi na društvenoj mreži Fejsbuk.
On je najavio da neće da plati kaznu u da će da ide na sud i da se „tera“ sa policijom i savetovao je svima koji su dobili isti nalog da se jave advokatu.
„Dešava se ono što se dešavalo pre četiri godine kada je policija napisala tonu ovakvih prekršajnih naloga. I ništa nije bilo od toga. Neće ni sad“, zaključio je Kragujevčanin.
Njegov advokat Ratko Kastratović je agenciji Beta rekao da ima nekoliko slučajeva iz Kragujevca i Velike Plane, kojima se građani koji su učestvovali u protestima terete prekršajno po Zakonu o bezbednosti saobraćaja, koji zabranjuje kretanje kolovozom ukoliko postoji trotoar.
„U Mićinom slučaju, on se nije kretao kolovozom. On je legitimsan na trgu ispred Gimnazije, a policajac ga je legitimisao u neformalnom razgovoru“ objasnio je Kastratović.
Kastratović je naveo da se radi o „SLAPP“ tužbama, odnosno SLAPP-u od strane države, da se vrši se pritisak preko instucije kako bi se građani odgovorili od društvenog aktivizma kojim ukazuju na neke probleme od javnog interesa.
„To je suština, a nije suština u izvršenju prekršaja“ zaključio je Kastratović.
Post Views: 76
