Za Novu godinu 1961. godine pozvani smo na večeru kod Čarlija i Džejn Rajtsman, milionera bliskih Kenedijevima.
Na večeru su bili pozvani i Kenedijevi. Bio je to moj prvi susret s harizmatičnim američkim predsednikom. Opčinjena idejom o kraljevima i njihovim dvorovima, Džejn Rajtsman je smatrala da je logično da ja kao princeza sedim na toj večeri pored američke verzije princa – predsednika Kenedija.
Kenedi je bio beskrajno šarmantan. Njegova stvarna privlačnost nije bila u njegovoj pojavi već u neverovatnom znanju i lakoći s kojom je vodio razgovor. Bio je prva osoba koju sam srela izvan kruga moje porodice koja je tako mnogo znala o Jugoslaviji. Izvanredno je poznavao istoriju, njene aktere, umeo da objasni interese velikih sila, karakter Balkana i njegovu poziciju. Znao je mnogo o dinastiji iz koje dolazim i pokazao izuzetno uvažavanje za mog oca. Na povratku nas je pozvao da predsedničkim avionom „Air Force One“ letimo do Vašingtona zajedno.
Uskoro je stigao poziv za veliku zabavu u Beloj kući, u februaru 1962. godine.
Nosila sam jednostavnu crnu haljinu asimetričnog kroja koja je imala samo jedan rukav. Prisutne žene su bile u mnogo skupocenijim toaletama, sa mnogo izuzetno vrednog nakita. Bela kuća se kupala u svetlosti raskošnih lustera i zidnih svetiljki.
Dok sam plesala s predsednikom Kenedijem, on se u jednom trenutku izvinio, rekavši da mora da telefonira. Kad se vratio, kazao mi je da je odobrio razmenu ruskog špijuna Rudolfa Abela za američkog pilota Garija Pauersa, koga su Sovjeti nešto ranije oborili tokom izviđanja iznad Sverdlovska (Jekaterinburga). Bila sam polaskana što je tu informaciju podelio sa mnom.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 09. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 37
