Ivan Gavrilović je bio velika zvezda devedesetih, a za Informer se prisetio druženja sa žestokim momcima sa beogradskog asfalta.
Najveće zvezde devedesetih ponovo su se okupile ove godine i održale seriju koncerta, a među njima je i Ivan Gavrilović koji kaže da je bio pozitivno iznenađen odzivom i reakcijama publike.
– Mi smo nosioci tog talasa devedesetih i drago mi je što se toliki broj ljudi okupio da nas čuje. U Beogradu je bilo više od pet hiljada. Postoji interesovanje za tu vrstu muzike i ona je ostala zbog svega što se dešavalo u medijskom zapećku, ali među ljudima ta muzika je i danas omiljena – kaže Ivan za Informer i dodaje da priprema baladu koja će zvukom podsetiti na njegov hit „Došao sam da se ženim“.
Foto: Privatna arhiva
Pevač kaže da je i moderna muzika zasnovana na zvuku iz devedesetih, koje su bile teške i izazovne ali su imale neku svoju draž.
– Tada nije bilo interneta, mnoge stvari nisu mogle da se tako lako vide i saznaju. Zato su ljudima i dan danas interesantne priče iz tog vremena. Bilo je čudno vreme, živelo se pod velikim nabojem, bili su ratovi… za mlade danas to je sve apstrakcija. Dešavalo se da na nam na nastup dođu najveći „kriminalci“ da sede sa nama celu noć za stolom, da se vesele a sve vreme sa pancirima na sebi. Događalo se recimo, završim nastup, pa sutradan odem, oni me odvedu i pokažu mi pedsetak automobila da biram. Onda tablice sa mog automobila prebace i na neku najnoviju „bmw peticu“. I samo mi kažu „Vozi ti sad ovo mali“, ja onako začuđeno pitam „Kako ja sad da vozim ovo?“, a oni samo odgovore „Ma samo vozi imamo sve papire“ – priseća se Gavrilović i dodaje:
Foto: Privatna arhiva
– Dešavalo se i da pevam samo 15 minuta, a oni mi kažu ajde dosta je više bilo pevanja. Dođi ovamo sedi da se zezamo, DJ će da pušta muziku. Onda mi sednemo, zezamo se sa devojkama. Poštovali su nas, gotivili, imali smo dobar vajb…
Prema njegovim rečima, muzičari su tada putovali nastupali po celom svetu.
– Naši ljudi u inostranstvu su hteli da nas vide, bili smo ono nešto što ih vezuje za Srbiju. Generalno naša muzika je bila neko svetlo na kraju tunela, generacije koje su tada odrastale u tim teškim uslovima imale su nekoliko sati sreće uz našu muziku, zaljubljivali se, išli na ekskurzije, zato je i opstala i danas se rado sluša. A mi smo sa druge strane bili ludaci na svoj način što smo hteli da se bavimo muzikom jer je bilo jako teško, naći pare za pesmu i platiti studio kad je plata bila pet maraka stvarno je bilo teško, li mi smo voleli to što radimo i snalazili smo se – zaključuje Gavrilović.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.
Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti na:
sledeća vest
