PET STVARI KOJE NISTE ZNALI O AI ČETBOTOVIMA: Kako ČetGPT zapravo funkcioniše

AI ČETBOTOVI su već postali deo života za mnoge od nas, ali koliko smo zaista upoznati s načinom na koji funkcionišu?

FOTO: Promo

Kako uče i pamte, imaju li ideje i mišljenja koja su samostalno formirali? Neke iznenađujuće informacije o četbotovima mogu nam pomoći da razumemo šta mogu, a šta ne mogu da urade, kao i kako da ih bolje koristimo. Imajući to u vidu, postoji pet stvari koje bi trebalo da znate o AI tehnologiji.

AI četbotovi su mnogo više od običnih alata za ćaskanje – to su složeni sistemi koji uče, prilagođavaju se i stalno se usavršavaju. Razumevanje njihovih mogućnosti i ograničenja ne samo da nam pomaže da ih bolje primenimo u svakodnevnom životu, već i da smanjimo rizike koji mogu nastati iz preteranog poverenja u njih. Zato je dobro da znamo sledeće:

LjUDI SU KLjUČNI ZA NjIHOVU OBUKU

AI četbotovi prolaze kroz više faza obuke. Pre svega, model uči da predviđa sledeću reč u ogromnom broju tekstova, čime stiče opšte razumevanje jezika, znanja i logike. Međutim, bez dodatne ljudske intervencije, odgovori bi mogli biti neprikladni ili čak opasni.

Da bi bili pouzdani i bezbedni, AI modeli se potom usklađuju kroz proces koji podrazumeva procenu i korekciju odgovora od strane ljudi. Na taj način četbotovi ne nude problematične odgovore na osetljiva pitanja, izbegavaju pristrasne ili štetne savete. Ljudi koji ga obučavaju takođe procenjuju njegove odgovore po kvalitetu, neutralnosti i etičnosti, što doprinosi bezbednijem ponašanju AI modela.

ČESTO „HALUCINIRAJU“

Jedan od najvećih izazova kod AI četbotova je pojava „halucinacija“ – situacija u kojoj model sa velikom sigurnošću iznese potpuno netačnu ili izmišljenu informaciju. Ovo se dešava jer model nije izgrađen da proverava istinu, već da predviđa šta zvuči verovatno i logično u datom kontekstu.

Iako postoje alati i uputstva koja pomažu u smanjenju ovakvih grešaka (poput provere izvora u realnom vremenu ili savetovanje korisniku da potraži proverene informacije), potpuna eliminacija halucinacija i dalje nije moguća. Zato je važno da se sadržaj koji generiše AI tretira kao polazna tačka, a ne kao konačna istina.

NjIHOVO ZNANjE NE RASTE SAMO OD SEBE

Četbotovi ne uče u realnom vremenu. Njihovo znanje se zasniva na podacima dostupnim do određenog datuma – na primer, trenutna verzija ČetGPT četbota ima ažurirane informacije do juna 2024. godine. Za novije podatke, mora da koristi internet pretragu, pri čemu rezultate filtrira po pouzdanosti i relevantnosti.

Ažuriranje ovih modela je izuzetno zahtevan i temeljan proces, koji je trenutno jedan od najvećih izazova u oblasti razvoja veštačke inteligencije.

NE UČE PREKO REČI – VEĆ PREKO „ŽETONA“

Umesto reči, AI četbotovi koriste tzv. tokene, manje jedinice koje mogu biti cele reči, delovi reči ili čak neobični nizovi znakova (brojevi, znakovi interpunkcije, skraćenice…). Ovo omogućava fleksibilnije razumevanje jezika, ali može dovesti i do neočekivanih rezultata tokom obrade teksta. Rečnik savremenih četbotova obično se sastoji od 50.000 do 100.000 tokena, a proces tokenizacije ponekad deli i naizgled jednostavne reči na neobične delove.

KORISTE ALATE ZA PRECIZNIJE RAČUNANjE

U slučajevima gde je potrebno rešavanje složenih matematičkih izračunavanja, četbotovi koriste ugrađene kalkulatore. Ovo mu omogućava da tačno izračunaju korake i da nude precizne rezultate, umesto da se oslanjaju samo na predviđanje teksta.

Ovakva sposobnost da „razmišlja u hodu“ predstavlja važan napredak u razvoju četbotova. Kombinujući unutrašnju logiku i spoljašnje alate, AI će u budućnosti moći da se nosi sa sve složenijim zadacima.

(rt.rs)

BONUS VIDEO – Potraga za delovima tela kod Lazarevca