Pet oblasti u kojima Turska igra ključnu ulogu

Dok su Tursku zahvatili najveći protesti u više od jedne decenije, postoje intenzivne spekulacije o tome da li će ovi događaji dovesti do značajnog izazova za predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) – ili će doći do daljeg pomeranja u autoritarizam.

Protesti su izazvani zatvaranjem gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua, kandidata glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP) za predsedničke izbore 2028. godine.

Ono što se dalje dešava moglo bi imati implikacije daleko izvan granica Turske, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Rat u Ukrajini

Na početku rata, Turska je postigla značajan diplomatski uspeh posredovanjem u sporazumu između Rusije i Ukrajine omogućavajući obema zemljama da izvoze žitarice preko Crnog mora.

Dogovor je bio ključni faktor za izvoz vitalnih ukrajinskih žitarica u zemlje globalnog juga koje se u velikoj meri oslanjaju na njih. Dogovor koji je trajao godinu dana pre nego što se Rusija povukla iz njega.

Značaj događaja podvlači činjenica da je Vašington njegovo obnavljanje postavio kao ključni prioritet u pregovorima s Moskvom i Kijevom.

Ankara je tokom rata u velikoj meri igrala svoju igru.

Iako je Turska članica NATO-a, Erdoan je nastojao da održi dobre odnose s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Oba lidera odlikuje čvrstorukaški stil koji je možda učvrstio njihovo razumevanje.

Međutim, to nije sprečilo turskog proizvođača dronova Bajraktar (Bayraktar) da sprovodi planove za fabriku u Ukrajini. Njeni proizvodi su imali ključnu ulogu u odbrani Ukrajine u ranim fazama rata.

Ihor Semivolos, direktor Centra za bliskoistočne studije u Kijevu, kaže da je pokretačka snaga turske spoljne politike ekonomija.

„Što se tiče regionalnih pitanja, Rusije, Ukrajine, Bliskog istoka, ključnu ulogu imaju poslovni interesi. Oni će se vrteti oko Imamoglua na isti način na koji se trenutno vrte oko Erdoana“, rekao je on za program RSE Karent tajm (Current Time).

Zapadne veze – EU i Vašington

Govoreći o poslovima, najveći trgovinski partner Turske je Evropska unija koja pokriva oko trećinu trgovine te zemlje, pokazuje statistika EU.

Promena vlasti u Turskoj bi gotovo sigurno uticala na njen odnos s Briselom, koji je pauzirao proces pridruživanja Turske EU 2018. zbog kritika nazadovanja demokratije u toj zemlji.

Imamoglu bi se verovatno zalagao za bolje odnose i ponovno pokretanje pregovora Turske o pristupanju EU.

Međutim, odnosi između Brisela i Ankare bi ionako mogli otopliti. Dok Evropa nastoji da smanji oslanjanje za odbranu na Vašington i formira vojnu misiju u Ukrajini, turske oružane snage bi mogle da dovedu da Ankara bude ključni igrač.

Evropski lideri se suočavaju s neugodnim izborom između osude Erdoanovih postupaka kod kuće ili koristi od ključnog bezbednosnog odnosa.

Ekonomija je takođe bila na vrhu programa kada je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan ove nedelje razgovarao s američkim kolegom Markom Rubijom (Marco) u Vašingtonu.

Erdoan se nadao da će dobiti ublažavanje sankcija koje je uveo američki predsednik Donald Tramp (Trump) 2020. godine, nakon što je Turska kupila ruske sisteme protivvazdušne odbrane S-400.

Iran i Bliski istok

Razvoj situacije u Turskoj usledio je i u trenutku dok Teheran i Ankara razmenjuju optužbe i pretnje zbog mešanja u unutrašnja pitanja.

Dve zemlje često imaju suprotstavljene interese po raznim regionalnim pitanjima, kao što je podrška Turske opoziciji režimu svrgnutog sirijskog predsednika Bašara Asada, kao i podrška Azerbejdžanu naspram Jermenije.

Ipak, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da su događaji u Turskoj „unutrašnja stvar“.

Ajdin Ahavan, politički analitičar iz Istanbula, rekao je za Radio Farda RSE: „Erdoan se predstavio kao pragmatičan lider, menjajući saveze kad god je to u njegovom interesu… Opozicija je, s druge strane, evrocentrična i zalaže se za sekularni i demokratski sistem. Svet koji Erdoan zamišlja svakako je više saglasan s preferencama Teherana.“

Geografija daje Turskoj ogroman regionalni uticaj. Na početku rata u Ukrajini, zatvorila je Bosfor za ruske brodove, otežavajući komunikaciju Moskve s ruskim snagama u Siriji.

Uticaj Turske na Siriju, gde je ona jedan od glavnih saveznika privremene vlade u Damasku, daje joj mnoge karte za igru u međunarodnoj diplomatiji. Turske snage i snage koje podržava Turska igrale su veliku ulogu u sukobu i verovatno će to nastaviti.

Centralna Azija

Uticaj Turske seže izvan Bliskog istoka i na centralnu Aziju, gde ogromna većina stanovništva u četiri zemlje govori turkijske jezike: Kazahstan, Kirgistan, Turkmenistan i Uzbekistan.

Tri od ovih zemalja (minus Turkmenistan) grupisane su u Organizaciju turkijskih država, koja takođe uključuje Azerbejdžan.

Neki regionalni eksperti kažu da Turska predstavlja alternativni pol usred zabrinutosti da bi ruski ekspanzionizam mogao da bude fokusiran na oblasti u centralnoj Aziji sa stanovništvom koje govori ruski, kao što je bio slučaj u Ukrajini.

„Oni sprovode zajedničke vojne vežbe i uspostavljaju nabavku i proizvodnju oružja na drugim tržištima osim Rusije“, rekao je u novembru za Kazahstanski servis RSE Asel Tutumlu s Bliskoistočnog univerziteta na severnom Kipru.

Pre rata u Ukrajini, veliki deo trgovine centralne Azije s Evropom išao je preko Rusije. Tutumlu je rekao da su zapadne sankcije Rusiji dale podsticaj novim trgovinskim putevima preko Azerbejdžana i Turske.

Zaista, jačanje transportnih i logističkih veza na takozvanom Centralnom koridoru ruta iz Kine u Evropu koji zaobilaze Rusiju imalo je istaknuto mesto na regionalnom samitu u Biškeku krajem prošle godine.

Balkan

Turska je takođe veliki igrač na energetskim tržištima, a nigde to nije vidljivije nego u jugoistočnoj Evropi.

Mađarska, Rumunija i Srbija su glavni potrošači gasa koji ide preko cevovoda u Turskoj. Turski tok je sada jedini gasovod kojim se ruski gas prenosi u Evropu, direktno iz Rusije u Tursku ispod Crnog mora, a zatim dalje na Balkan.

„Ankara ponovo pokušava da uspostavi Tursku kao glavno energetsko čvorište u regionu“, ukazao je u decembru Karim Elgendi (Elgendy) iz tink-tenka Četam haus (Chatham House) u Londonu.

Turska je takođe veliki investitor na Balkanu, posebno u Srbiji. Pored promovisanja ambicioznih planova za autoput Beograd-Sarajevo, iznela je planove za proizvodnju svojih čuvenih dronova u Srbiji.

O poslovima s dronovima takođe se razgovaralo u Bosni i Hercegovini i Albaniji.

Na Balkanu je Turska iskoristila ekonomsku moć kao prethodnicu za političke poteze, jer gleda dalje od zemalja s velikim muslimanskim zajednicama da bi uspostavila bliske odnose i na drugim mestima.