Ovo nije postojalo kod opozicije, zbog toga nije mogla da smeni režim

Više puta u toku protesta studenti su ponovili da su prevazišli sve ideološke razlike i da im je stalo da objedine sve pravdoljubive snage u otporu režimu. Jednom prilikom, studentkinja je u TV emisiji rekla da je ključna razlika između studenata i opozicije sledeća: mi smo uspeli da se objedinimo, oni nisu.

Ova misao pokazuje više stvari:

– svest da se u ovakvom zatvorenom i nedemokratskom političkom sistemu bez ujedinjenja svih ne može postići cilj;

– svest da su bilo kakve ideološke razlike nebitne ako je u pitanju opstanak društva;

– sposobnost nove generacije da razgovara i da se dogovara sa neistomišljenicima;

– nepostojanje lične sujete;

– postojanje slobodne nekontrolisane misli.

Sve ovo nije postojalo kod opozicije u poslednjih 13 godina i zbog toga opozicija nije mogla da smeni režim. Opoziciji je uvek bilo bitnije ko je malo više levo, a malo manje desno i obrnuto. Režim je to koristio, ali je igrao i na kartu ličnih sujeta, pritom kontrolišući preko svojih ubačenih ljudi da se ne skrene sa zacrtane staze, te da se opravdani narodni bunt usmerava pravo u nigde. I tako 13 godina.

Ko se i malo razume u političke odnose, zna o čemu pišemo. Imena su sada nebitna. Ovde je bitan sistem destrukcije koji je uništavao opoziciju. U tom sistemu svoje mesto su imali i delovi levih i desnih snaga, a mi ćemo ih u ovom tekstu zvati nerazumnima.

Nerazumni levi i desni su bili sujetni i kontrolisani. A onda su počeli protesti. Srećom, studenti su osetili da će im opozicija, takva kakva je, više odmoći nego pomoći. I svi su to prihvatili kao pravo studenata na mišljenje i nisu se bunili, sve do najave jedne studentske liste.

Na tom pitanju se podelila politička javnost. Samo dve političke stranke, a to su Demokratska stranka iz levog spektra i Srpski pokret Dveri iz desnog spektra, jasno i nedvosmisleno su saopštile da će podržati studentsku listu.

Svi drugi su takvo izjašnjavanje zaobišli, a razlozi su lična sujeta, ideološka zaslepljenost, zabrinutost za sebe, neprepoznavanje trenutka i kontrola koja ih usmerava. Pored reakcija stranaka i javne ličnosti su počele da iznose stavove podela, nesvojstvene studentskom pokretu, čime su pokazale da ga ne razumeju ili da su pod kontrolom.

Levima je smetala srpska ikonografija i retorika, desnima je smetala podrška protestu nekih levih, a insistirali su i na preciznom izjašnjavanju o nekim ideološkim pitanjima (tu mislimo i na one desničare koji su pod prikrivenom kontrolom režima, a videće se ubrzo koji su).

Kulminacija neodgovornosti levih dostigla je vrhunac pre i posle Vidovdanskog skupa u Beogradu. Tako smo pre protesta mogli da pročitamo besmislene teze o Vidovdanu iz pera potpunih neznalica (objašnjavanje sa njima je beskorisno jer je odraslom čoveku nemoguće objasniti ono što treba da se nauči u šestom razredu osnovne škole), a posle protesta se deo levo-liberalne javnosti okomio na profesora Lompara i retoriku koja im se nije dopala, jer suviše miriše na srpstvo. U isto vreme, grupa poslanika je podnela Narodnoj skupštini predlog rezolucije o Srebrenici.

Ključno pitanje je da li su ovakvi nabrojani istupi korisni za studentsko-građanski protest? I tu moramo detaljnije da analiziramo motive nerazumnih levičara i desničara za istrajavanje u podelama.

Deo nerazumnih levičara pokazuje da ne shvata da je srpski narod u ogromnom procentu nacionalno i tradicionalno orijentisan, oko 80-85% građana, što pokazuju istraživanja. Tako opredeljenom narodu je stavljanje prsta u oko neka rezolucija o Srebrenici ili pisanje besmislica o Vidovdanu. Mi možemo da postavimo pitanje da li se takvim postupcima namerno slabi studentsko-građanski bunt?

Ili su ti levičari samo politički nepismeni? Ili su, možda, svesni da srpski narod nikada neće prihvatiti njihovu retoriku ko god da je na vlasti, pa im je lakše da svoju oštricu usmeravaju ka ovoj vlasti koja gaji vašarski patriotizam nego prema nekoj koja bi na pravi način zastupala srpske nacionalne interese? Šta god da je u pitanju, sigurno je da ne znaju značaj vidovdanske etike u istoriji srpskog naroda, a koji ni njihovi ideološki uzori u SKJ nisu negirali. Uz to, na Vidovdan je red da se priča o vidovdanskoj etici, a ne o drugim temama. I niko time ne želi da preotme protest ili da ga preusmeri, jer je vidovdansko usmerenje univerzalno, prihvatljivo i za ateiste i leve liberale. Oni razumni među njima su to shvatili, ali oni nerazumni nisu.

Deo nerazumnih desničara ne može da prigrli ideju o stavljanju ideoloških podela na stranu jer živi u magli raznih zavera i kafanskog patriotizma. Vrlo lako im se pričini obojena revolucija ili napad na pravoslavlje.

NJihov strah od potpuno nebitnih ličnosti koje će navodno da preuzmu vlast i da promene svest srpskog naroda, da ga odvoje od svoje tradicije i da ga naprave liberalnim, jači je od svih istraživanja i postojećih znanja o srpskom narodu zasnovanih na istorijskim izvorima. Taj strah svedoči i da su neutvrđeni u svojoj veri i sa oskudnim znanjem istorije. Ovo, ipak, nije vreme kao 1945-46. godine i nadalje, kada je golom silom isterivan tradicionalizam, a uterivan komunizam u svest naroda.

Sada je, u duhovnom smislu, situacija potpuno drugačija, što pokazuju i studenti koji su u ogromnom procentu svesni svoje nacionalne i religiozne pripadnosti. Ali su studenti takođe i spremni da razgovaraju sa neistomišljenicima, sa pripadnicima drugih nacija i veroispovesti što ih odvaja od nekih današnjih desničara. Dakle, studenti su na tragu pravog hrišćanskog konzervativizma koje propoveda ljubav prema sopstvenim ali i poštovanje tuđih vrednosti. Međutim, to pravi problem onima koji žive na podelama i/ili koji nisu svesni da je zajednički život moguć.

Uz navedeno, deo nerazumnih levičara i desničara se plaši za opstanak svojih političkih stranaka, a ponajviše za sopstvenu egzistenciju, jer se ipak lepo živi od politike, makar i od opozicione.

Iz svega što smo videli u poslednjih 13 godina, možemo sa pravom da konstatujemo da su sve podele koje su iznošene u javnost u vreme protesta, posebno pre i posle skupa na Vidovdan, nešto što je vlast želela. Ona je do sada vladala deleći opoziciju. Posebno joj odgovara podela na temama od nacionalne važnosti jer je ona, medijskim spinom, dobar deo svojih glasača privukla lažnim patriotizmom i navodnom borbom protiv „rušitelja“ države, poistovećujući pritom sebe i državu. Zato i najviše strahuje od prave nacionalne opozicije koja se bori za pozitivne vrednosti srpskog tradicionalizma nasuprot njenom vašarskom nacionalizmu.

Neodgovornim delovanjem nerazumnog dela leve i desne opozicije i javnih ličnosti, studentski pokret je sada nešto oslabljen, ali još uvek jak. Vlast sigurno planira naredne korake, zasnovane na sujeti i ideološkoj nepromišljenosti, ponegde uz pomoć svojih ljudi u opoziciji, a to su izmišljene izborne liste ili one koje će biti tako skrojene da oslabe studentsku listu koja jedina ima snagu da pobedi režim. Tada će se kao na dlanu videti koje političke stranke boluju od sujete ili su pod kontrolom, a prepoznaće se ko stvarno podržava oslobodilački studentski pokret.

Zbog svega što smo naveli teško je izvodljiva ideja o jednoj listi studenata i opozicije, ali bi bilo dobro da se što više opozicionih stranaka odluči da podrži studentsku listu, bez obzira da li će njihovi predstavnici biti na njoj ili ne. Uvereni smo da je mnogo više razumnih levičara i desničara koji shvataju istorijski trenutak i koji će biti spremni za dogovor.

Srpski pokret Dveri je dao jasnu podršku studentima, bez obzira kakvu će listu napraviti. Dveri su nastale na univerzitetu kao studentski pokret, potpuno razumeju studentsku idealističku poziciju i borbu. Dveri shvataju da Srbija mora da se oslobodi koruptivne hobotnice da bi bili održani pravi slobodni izbori na kojima će svako moći da kandiduje svoj pogled na svet, i desni i levi.

Dveri mogu da zahvale Bogu što su doživele izborni neuspeh u decembru 2023. godine, jer su nakon toga provetrile Pokret što im je omogućilo da sada, u ovim protestnim vremenima, mogu da istupe sa svojom izvornom dverjanskom filozofijom o promeni sistema i novom duhu u politici. Dveri nastupaju potpuno slobodne, sa starim studentskim elanom ali i sa zrelim pogledom na politiku zasnovanim na dugogodišnjem iskustvu sticanom u neravnopravnoj borbi.

Promenu sistema traže studenti, traže građani Srbije, traže Dveri. Dveri će staviti sve svoje snage na raspolaganje zarad postizanja zajedničkog cilja.

Autor je potpredsednik Dveri

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.