Ово је стамбена зграда у којој живи преко 18.000 људи! Како је могуће живети на таквом месту?!
Живот


Јекатерина Синељшчикова

Ilya Varlamov (CC BY-SA 4.0)

Зграда невероватних размера близу Санкт Петербурга права је људска кошница. Питали смо њене станаре како је живети на таквом месту.

„Замислите колико назива Wi-Fi налога може да вам се појави приликом конекције“

„Овде би зомби апокалипса била жешћа“

„Тиндер вероватно кочи читаву миљу унаоколо“

„Око вас има 9.999 младих усамљених мајки, кликните овде да сазнате више о томе“

Све те шале посвећене су „Новом Окервиљу“, највећој вишеспратници у Лењинградској области. Зграда се налази у граду Кудрову одмах поред Санкт Петербурга. Према подацима фирме која је градила објекат, зграда је предвиђена за 20.000 људи, што значи да у њој живи становништво мањег града.

„Нови Окервиљ“ заправо и изгледа као град у граду. Довољно је да погледате ово!

Корисници форума Reddit нашли су се у чуду када се неколико фотографија „Новог Окервиља“ појавило у подфоруму r/interestingasfuck. Порука је већ првог дана добила 10.000 плусева, а у коментарима је покренута широка дискусија, од питања како је у тој згради организована достава хране (јадни курири-достављачи) до верзије да је све то руски еквивалент трејлер парка. Како људи овде уопште живе? Најбоље ће бити да чујемо шта кажу сами станари.

Зашто људи живе на оваквом месту?


Ilya Varlamov (CC BY-SA 4.0)

Већ смо писали који разлози приморавају грађане Русије да се настањују у „људским мравињацима“ иако је земља толико велика (ако сте пропустили, обавезно прочитајте). „Нови Окервиљ“ је у том погледу „мравињак над мравињацима“. Он има 3.708 станова, 35 улаза и највише 25 спратова.

Станови су углавном породични, најчешће двособни. На једном спрату у просеку има 4-6 станова, а у сваком улазу по 4 брза лифта. Огроман стамбени комплекс никао је овде 2015. године и одмах је постао популаран на тржишту некретнина.

„Како сам одлучио да живим у овој згради? Најпре сам изнајмио стан, па сам се заљубио у ову зграду и онда купио стан. У том тренутку је коштао 3,5 милиона рубаља (46.600 долара). Сада тај стан кошта 5,6 милиона рубаља (74.700 долара)“, прича станар ове зграде са псеудонимом Ekz0 на популарном порталу „Пикабу“.

Корисник everlastsun на Редиту даје детаљнији опис. Он каже да у згради углавном живе људи који изнајмљују станове, а желе да имају комфорне услове и скоро све време проводе на послу. „Јефтино је, и близу је све што човеку треба. Замисли да си млад и да си из малог града дошао у велики град у потрази за послом или желиш да почнеш све испочетка… За такве људе је ово место идеално. Свестан сам да са стране може изгледати ужасно, али заправо није“, каже он, и додаје да у „Новом Окервиљу“ живи већ осам година.

Јелена Черепова живи овде откако је објекат саграђен: „Ми смо тражили стан у Петербургу, али нам се стара градња није допала. Зграде су оронуле а станови у лошем стању, или је све веома скупо“. Она каже да на њеном спрату има осам станова, и од тога су само два двособна (остали су једнособни). „Стекла сам утисак да се већина станова издаје јер се стално појављују нове комшије. Вероватно многи овде смештају своје старије родитеље. Они живе у већим становима, а родитељима купе овде једнособан стан“, претпоставља она.

Цео град на малом простору. Има ли ова зграда сопствену школу, болницу и супермаркет?


Ilya Varlamov (CC BY-SA 4.0)

Може се рећи да има. У сличним зградама се по правилу цело приземље издаје фирмама, а ту свака делатност долази у обзир. Истина, дечији центри, допунско образовање и школе су много ређа појава од обичних продавница, фризерских салона и кафића. Тако је и у „Новом Окервиљу“.

„У згради има 7 продавница намирница, 3 салона лепоте, продавница пива на точење, продавница цвећа, продавница грађевинског материјала, приватни дечији вртић, три кафе-бара, пошта, шалтер за подизање онлајн-поруџбина, апотека, дом здравља, спортски терени за децу, продавница опреме за кућне љубимце, продавница дечије робе, продавница канцеларијског материјала и компјутерски клуб. То вероватно није све, можда сам нешто и заборавио. Одмах поред зграде су школа и обданиште, супермаркет је иза ћошка, хипермаркет је 500 метара од зграде, и још гомила свега и свачега. Ја једном пола године нисам излазио из дворишта зграде јер овде постоји све што је потребно, а радио сам од куће“, прича Ekz0.

Инфраструктура је највећа предност живота на оваквом месту, сматра Јелена: „Мени је базен преко пута, сваки дан идем на пливање. Продавница, апотеке, фризерски салони – све је то надохват руке. У близини је чак и продавница делова за бицикле“.

Станари кажу да им до најближе станице метроа треба 25 минута пешке или аутобусом, а то је већ Санкт Петербург. Одатле до центра, тј. до Трга Сенаја, има шест станица, а то је 26 минута вожње судећи по навигатору „Јандекс.Метро“. Скоро сви станари „Новог Окервиља“ раде у Санкт Петербургу, а не у Кудрову.

Проблем може бити само место за паркирање, ако се не доплаћује паркинг. Бесплатно паркирање је у дворишту зграде, у неколико редова. Како се ближи вече, потрага за местом све више личи на авантуристичку видео-игрицу. Три дечија игралишта су потпуно блокирана редовима паркираних аутомобила. „Болно је то што су преко пута зграде три огромна паркиралишта која се плаћају, и тамо је најнижа цена 150 рубаља (2 долара), јефтиније од паклице цигара. Али ти паркинзи су увек полупразни. Ја не шкртарим, плаћам и паркирам се као човек, да ме нико не блокира, не закачи, итд.“, прича Ekz0.

Зграда нема сопствену школу, али у близини постоји школа за 1.600 ђака, и у њу иду деца из блока. „Пре четири године сам тамо одвела ћерку. Школа је предвиђена за 1.600 деце, а уписано је 2.200. Имали смо десет првих разреда, у сваком по 36 ђака. Да би се сви сместили уведен је временски распоред наставе: једни долазе у 8:30, други у 11:30, и тако даље. То је стварно неподношљиво, променили смо школу“, прича Јелена. Сада је у Кудрову направљена нова школа и сви очекују да ће се ситуација поправити.

Да ли је напорно имати толико комшија?


Ilya Varlamov (CC BY-SA 4.0)

„Уопште није. Ја једва да сретнем или чујем некога“, каже everlastsun. Галама из дворишта ретко допире до станова. Понеки пијаница се ретко (углавном петком) дере негде у даљини, и то траје око један минут, и после опет буде тишина“.

„Зидови су дебели, комшије се не чују, у лифту се сви јављају једни другима иако скоро нико никога не познаје, нико нас не узнемирава, нико не прави проблеме“, потврђује Ekz0.

У згради има 35 улаза, што значи да на једна врата не улази много људи, прича Александар. Он овде живи са породицом: „Ми ретко виђамо комшије. На нашем спрату има само 10 станова. Раније сам живео у згради са 400 станова, и сви су они били у истом улазу. Увече се чекало у ред за улазак у лифт, као да је улазак у метро“.

„Ми не разговарамо кроз прозор (то је веома близу и није баш подесно), али можемо се срести и попричати на заједничком балкону (налик на пожарно степениште) кад изађемо да попушимо цигарету“, истиче everlastsun, помињући и неколико група на друштвеним мрежама где станари деле једни са другима новости или моле за помоћ. У једној таквој групи на Телеграму девојка пише: „Може ли ми неко помоћи да изађем на крај са комшијама које ноћу стално слушају гласну музику? Не, полиција не реагује“.

Everlastsun каже да припада друштву комшија који имају псе: „Ја имам великог пса (немачког овчара) и познајем многе власнике паса у околини. Обично одлазимо заједно у шетњу или се састајемо негде напољу, на одређеним местима“. Јелена каже да је неколико пута било окупљање комшија на квизовима, и она је присуствовала, али је убрзо „све спласнуло“.

Има ли довољно сунчеве светлости?


Ilya Varlamov (CC BY-SA 4.0)

Популарни блогер Иља Варламов, познат по својим урбанистичким тестовима различитих градова, после посете Кудрову и „Новом Окервиљу“ рекао је: „Ако погледате како је саграђен, видећете да је то пример за узор, када имате неки плац и треба да исцедите из њега максимум лове. Убаците плац у компјутерски програм и задате му максималан број спратова. Овде су неки блокови нижи само да би се испоштовале норме инсолације. Другим речима, овде је учињено све да зграда испуни норме, али ништа више од тога. То је најјефтинији и најоскуднији стамбени простор“.

Норме очигледно функционишу јер се нико не жали на недостатак сунчеве светлости (у оним ретким данима кад се овде сунце појави). „Моји прозори гледају у двориште, сунце ујутро обасјава стан, а преко дана је у дворишту пријатна хладовина, док је увече обасјана супротна страна зграде, тако да сви имају светлости. А будући да има много површина које одбијају светлост, може се рећи да светлости има напретек“, каже Ekz0.

Колико је скуп живот у блоку?

У самом Кудрову се ова зграда третира као елитна, „јер је она прва и најквалитетнија“, каже Александар. По његовим речима, овде практично нема празних станова. Он је покушао да изнајми још један стан за канцеларију, и то је био проблем.

„Цене издавања станова су следеће. Једнособан стан са еврореновирањем кошта 19.000 рубаља (253 долара). Комуналка (заједнички стан за неколико породица) кошта 6.000 рубаља (80 долара), има подно грејање. Све је ново – намештај и техника. Ако неко хоће да купи нов двособан стан, то кошта 7,5 милиона рубаља (100.000 долара). Према томе, овде одавно нема јефтиних станова“, каже он.

Све у свему, да ли је то лепо место за живот?


Ilya Varlamov (CC BY-SA 4.0)

Everlastsun признаје да је то прилично тешко питање. „Лично ја не бих волео да овде проживим цео живот. Али ово није неко ужасно место за живот. Лепо је, па чак и фино. Унаоколо има школа и вртића, и све што је потребно надохват је руке. Није далеко ни леп парк/шума (30 минута шетње). И да, овде се људи осећају безбедно“.

Александар признаје да је ово најбоља зграда од свих у којима је живео током протеклих 20 година. „Има три главне предности. Прво, то је квалитет градње. Имамо четири врло добра и пространа лифта у којима можемо да превозимо чак и намештај. Све је под видео-надзором, нико се не боји да остави ауто испред зграде. Друго, услуга је одлична. Све је опрано и чисто, чак и огледала у лифтовима су чистија него код куће. Смеће се не гомила, редовно се одвози. Треће, има много продавница. За минут-два се стиже до продавнице где има свега. Један минут до школе, два минута до вртића. Овде смо срећни. Познајем још пар људи из наше зграде, и они су задовољни“.

„Ма право задовољство“, без двоумљења каже Ekz0. Од лоших ствари он наводи само „клизну“ цену: једнособан стан плаћа од 1.400 рубаља (19 долара) током лета до 5.500 (73 долара) током зиме, због чега стално подноси тужбу против фирме која се бави управљањем и одржавањем стамбене зграде и они му периодично враћају новац. И још су проблем саобраћајне гужве ујутру и увече.

„Што се свега осталог тиче, не патимо од пренасељености, суше и епидемије, паук одмах носи ауто који је непрописно паркиран и то после кошта 7-8 хиљада рубаља, курири-достављачи не могу да се изгубе у дворишту и остану без посла, и нису забележени случајеви „вампиризма“ услед недостатка светлости“.

Свако, па и делимично копирање материјала Russia Beyond без писмене дозволе и линка на оригинални текст објављен на веб-сајту Russia Beyond третира се као грубо кршење закона о ауторским правима Руске Федерације. Russia Beyond и медијски холдинг RT задржавају право реаговања на сличне противправне радње и покретања судског поступка.

Најбољи текстови седмице стижу директно на вашу e-mail адресу

Проверите вашу е-mail адресу и потврдите пријаву

')
},
error: function() {
$email.val('');
alert('An unknown error occurred. Try later.');
}
});
}
});

};
initFormSubmit();

$completeButton.on('click', function (evt) {
evt.preventDefault();
evt.window.location.reload();
});
}());
Више занимљивих садржаја пронађите на
Russia Beyond на српскомOriginal Article