Železnički park u Novom Sadu je nova žrtva “toping metode”, orezivanje koje navodno produžava život drveću, a u potpunosti je neistinita, navodi Ekološki Front Novi Sad na društvenim mrežama.

Ova organizacija upozorava kako izgledaju stabla topola nakon sedam godina, kada im se produži život toping metodom.

Ovakav način orezivanja je skup i zabranjen u razvijenim zemljama sveta.

“Svo drveće je bolesno, grane rastu iz trulog drveća i daleko su sklonije da se slome nego kada je zdravo drvo u pitanju. Ovu sudbinu čekaju i platani u Futoškoj ulici ukoliko se dozvoli da se orezuju ovom metodom, a to je ono čemu smo bili svedoci tokom prethodne nedelje. Neko drvo možda i jeste oštećeno ili bolesno, ali nisu sva da se sistematski povređuju i uništavaju. Troškom građana uništavaju najlepši gradski drvored”, navodi se u objavi ove organizacije.

Šta je zapravo to što se želi postići ovakvim skupim i ubitačnim orezivanjem? Jedini razlog pored neznanja koji ja mogu da zamislim, je to da velika i uglavnom starija stabla smetaju vazdušnim kablovima elektro distribucije ili izgradnji novih zgrada i rekonstrukciji ulica, objasnio je Nemanja Marinković, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture u autorskom tekstu za Eko stražu.

Različite vrste različito podnose orezivanje. Ranije je bila praksa da se svakih 4-5 godina u glavu orezuju vrste koja dobro podnose orezivanje i ispunjavaju neki od već pomenutih razloga. To su pre svega platani, lipe, katalpe, bagrem, dud…

Međutim, takvo orezivanje dovodi do iznurivanja stabla koje na mestu velikog reza izbacuje desetine mladih izbojaka koji traže veliku količinu hranljivih materija iz korena , a malo toga mogu da vrate korenu fotosintezom jer jednostavno svi ti izbojci zajedno imaju 10x manju lisnu masu u poređenju sa onom koju je stablo imalo pre orezivanja.

Fiziološki procesi u biljci su poremećeni i biljka počinje da stagnira. Dalje, veliki rezovi su često nepravilno urađeni, kora je zacepljena , rezovi se ne pramazuju zaštitnim balzamom i na kraju se otvorena rana inficira i počinje proces truljenja. Pored truljenja, na rezu koji praktično nikada ne može da u potpunosti zaceli (kalusira) kasnije se javljaju i rak rane i entomološke infekcije – odumiranje biljke je neizbežno.

O estetskom aspektu da i ne pišem, to je nadam se svima već jasno. Orezivanje u glavu za biljku praktično predstavlja odloženu smrtnu presudu. Koliko će stablo orezano na taj način živeti, zavisi od njegove starosti i svega po malo napisanog vezano za sam proces orezivanja, ali je definitivno sigurno da su mu godine odbrojane.

Poslednjih godina u SAD i Kanadi ovakvo orezivanje je strogo zabranjeno , u nekim gradovima se čak sankcioniše kaznama (500 USD za svako orezano stablo). Amerikanci su zaključili da je cena takvog orezivanja previsoka i to u svim aspektima.

Dakle, skupo je i rizično orezivanje, velika se šteta nanosi stablu i ekosistemu i mnogo je potrebno i vremena i novca da se takvo stablo ponovo zasadi i dostigne veličinu i habitus starog stabla pre orezivanja. Kod nas se metod kresanja u glavu i dalje primenjuje, nadam se da ćemo ga stručnim planiranjem i održavanjem, uskoro, zajedno ispratiti u istoriju, objasnio je Nemanja Marinković.

Izvor: Eko straža

Zelenilo prestalo sa orezivanjem drveća na kojim su gnezda, ali nastavlja sa sakaćenjem platana

Original Article

(Visited 1 times, 1 visits today)