Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu za 2025. godinu dodeljena je naučnicima za otkrivanje kako nas imunski sistem štiti od hiljada različitih mikroba koji napadaju naše telo.
Dvoje Amerikanaca i jedan Japancu – Meri E. Brankov, Fred Ramsdel i Šimon Sakaguči podeliće nagradu „za svoja fundamentalna otkrića u vezi sa perifernom imunološkom tolerancijom“, kako je to već ranije danas objavio Nobelov komitet na ceremoniji u Stokholmu, u Švedskoj.
Ali, šta su oni tačno otkrili?
Laureati su otkrili „regulatorne T ćelije“, koje funkcionišu kao čuvari imunskog sistema i sprečavaju imune ćelije da napadaju sopstveno telo, što je uzrok autoimunih bolesti.
„Njihova otkrića su bila odlučujuća za naše razumevanje kako imunski sistem funkcioniše i zašto ne razvijamo svi ozbiljne autoimune bolesti“, rekao je Ole Kampe, predsednik Nobelovog komiteta.
Šta to znači za pacijente?
Nalazi su doveli do razvoja potencijalnih medicinskih načina lečenja za koje naučnici veruju da bi mogli da izleče autoimune bolesti – koje inače važe za doživotne i neizlečive, saopštio je odbor, kao i da obezbede efikasnije načine lečenja raka i smanje komplikacije nakon transplantacije matičnih ćelija i organa.
Autoimune bolesti poput lupusa, reumatoidnog artritisa i multiple skleroze su spektar bolesti koje pogađaju pacijente svih uzrasta, često sa razarajućim ili čak fatalnim posledicama, rekao je Danijel Kastner, istaknuti istraživač u Nacionalnim institutima za zdravlje. „T regulatorne ćelije igraju apsolutno vitalnu ulogu u sprečavanju ili ublažavanju njihovog uticaja“, rekao je on.
Patogeni koji napadaju
Imunski sistem nas štiti od bolesti, prvo tako što razlikuje patogene od ćelija sopstvenog tela, a zatim napada ove ugrožavajuće mikrobe. Da bi pokušali da izbegnu imunski sistem, patogeni razvijaju sličnosti sa ljudskim ćelijama, kao neku vrstu kamuflaže.
Ako se patogeni uspešno kamufliraju, to može dovesti do neke vrste biološke “prijateljske” vatre, u kojoj imunski sistem napada sopstvene ćelije, nesposoban da razlikuje invazivni patogen od sopstvenog tela.
Uloga laureata
Komitet je saopštio da je Sakaguči, japanski imunolog koji sada radi na Univerzitetu u Osaki, 1995. godine napravio revolucionarno otkriće koje je pomoglo da se objasni zašto imunski sistem češće ne napada naša tela. Ispitivanjem miševa i uloge timusa – organa u kome T ćelije sazrevaju – Sakaguči je uočio da imunski sistem mora da ima neki drugi oblik „čuvara“ kako bi sprečio telo da napadne samo sebe. Ova novoidentifikovana klasa imunih ćelija nazvana je „regulatorne T ćelije“, piše CNN.
Meri Brankov i Ramsdel, oboje Amerikanci, nadovezali su se na Sakagučijevo otkriće početkom 2000-ih kada su objasnili zašto je određena vrsta miša posebno podložna autoimunim bolestima. Njihovi eksperimenti su trajali mnogo godina. Dok mapiranje genoma miša danas traje samo nekoliko dana, „devedesetih godina prošlog veka to je bilo kao traženje igle u ogromnom plastu sena“, saopštio je odbor. Na kraju, Meri Brankov i Ramsdel su identifikovali mutaciju u određenom genu kod tih miševa, koju su nazvali Foxp3. Zatim su pokazali da mutacije u ljudskom ekvivalentu ovog gena uzrokuju IPEX sindrom, ozbiljnu autoimunu bolest.
Godine 2003, Sakaguči je povezao njihova otkrića sa svojim otkrićem iz 1990-ih, dokazujući da gen Foxp3 upravlja razvojem regulatornih T ćelija.
Nove mogućnosti za lečenje
Sakaguči je rekao da je saznao da je dobio Nobelovu nagradu nakon što se vratio u svoju kancelariju sa konferencije i da je bio „prijatno iznenađen“.
„Verujem da će ovo podstaći imunologe i lekare da primenjuju T regulatorne ćelije za lečenje raznih imunoloških bolesti“, rekao je odboru u telefonskom razgovoru. Meri Brankov rukovodi programom u Institutu za sistemsku biologiju u Sijetlu, dok je Ramsdel suosnivač Sonoma Biotherapeutics, biotehnološke firme u San Francisku.
Anet Dolfin, profesorka farmakologije na Univerzitetskom koledžu u Londonu i predsednica Fiziološkog društva sa sedištem u Velikoj Britaniji, rekla je da su nagrađeni istraživači pružili „važne uvide u regulaciju imunskog sistema“ i otvorili „nove mogućnosti za lečenje autoimunih bolesti, poboljšanje ishoda transplantacije i razvoj budućih terapija za rak“.
„Ovaj rad je upečatljiv primer kako fundamentalna fiziološka istraživanja mogu imati dalekosežne implikacije po ljudsko zdravlje“, rekla je ona u saopštenju. Prošle godine, nagrada je dodeljena američkim naučnicima Viktoru Ambrosu i Gariju Ruvkunu za njihov rad na otkriću mikroRNK, molekula koji upravlja načinom funkcionisanja ćelija u telu. 2023. godine, nagrada je dodeljena Katalin Kariko i Druu Vajsmanu za njihov rad na vakcinama zasnovanim na informacionoj RNK (mRNK), ključnom alatu u suzbijanju širenja Kovida-19.
Nagrada nosi novčanu nagradu od 11 miliona švedskih kruna (1 milion dolara).
Post Views: 38
