Protojerej stavrofor Ljubivoje Radović iz Kruševca objasnio je da se crkva drži onoga što preporučuje struka i savetuje vernicima da i ove godine slave proslave na najjednostavniji način, u krugu svoje porodice i sa najbližim prijateljima i rođacima.

– Smisao slave nije u preterivanju i nije samo u jelu i piću, nego u jednom duhovnom raspoloženju, pre svega u dolasku u crkvu, da se tu pomolimo bogu, a onda da tu molitvenu atmosferu prenesemo u svoju domaću ili malu crkvu. Dakle, u što manjem broju treba da budemo okupljeni da bismo zaštitili sebe od drugih i druge od sebe – izjavio je za RTS.

Kada je u pitanju proslava u restoranima i sa muzikom, otac ističe da je to nespojivo sa našom verom.

– To nema veze sa pravoslavnim poimanjem krsne slave, jer to je porodični praznik koji se proslavlja u krugu porodice i sa najbližim prijateljma. Proslavljanju slave nije mesto u restoranima, kafanama, nije mesto uz muziku – kazao je.

Proslava, ističe, treba da bude onakva kako to priliči jednom pravoslavnom verniku.

– Mi znamo da ogroman broj naših pravoslavnih hrišćana slavi slavu, ali ne zna ništa o svetitelju koga proslavlja i umeto da razgovore tom prilikom vode u tom pravcu, da nešto naučimo, da se ispunimo ljubavlju i da na taj način ukažemo poštovanje svetitelju, jer nekada su domaćini dvorili slavu, dakle, gosti su sedeli i bili na obedu, a domaćin je stajao, nije hteo da sedne poštujući svetitelja kog proslavlja i poštujući goste koje je prizvao u svoj dom, a mi hoćemo da tu atmosferu prenosimo u kafanu. To jedno sa drugim ne ide. I bolje je da čovek ne slavi nego da slavi naopako, da slavi onako kako ne priliči pravoslavnoj veri i pravoslavnim hrišćanima – kazao je.

Kako kaže, običaji su za svetog Nikolu isti kao i za svaku drugu slavu, ali je izraženo međusobno darovanje.

– To nije u onom smislu u kome mi darujemo jedni druge prevareni s tim da je Deda Mraz taj koji dolazi i donosi poklone, jer to je plod potrošačkog društva gde se želi da se što više kupuje da na taj način imau koristi od nas.

Mi proslavljamo svetog Nikolu koji je bio darodavac, ali nije davao onima kojima nije potrebno. Nije davao da bi dobio zauzvrat, nego je davao i pomagao sirotinji.

Dakle, u tome jeste draž i lepota davanja, a s obzirom na to da je sada post još više moramo da razmišljamo o tome, da oplemenimo svoja srca postom i molitvom, da ih otvorimo i da učinimo da u njih smestimo nesmestivoga boga, novorođenoga Hrista za čiji praznik se pripremamo postom, molitvom, smirenjem i da shvatimo da post ne smemo da svedemo na tanjir, da je post nešto mnogo uzvišenije i veće i da treba dobrim delima i ljubavlju da ga začinimo.

On ističe i da su se svi običaji kod nas menjali, prekidali obnavljali, a slava je jedini običaj koji nikada nije prekidan.

– Slavili su naši preci u rovoima, slavili su u najvećim oskudicama, stradanjima, patnjama, bilo na koji način, ali nikako nisu dozvolili da se prekinje slavljenje krsne slave.

Uspeli smo da iskvarimo sve, pa i krsnu slavu

Original Article