NA osnovu lažne optužbe da je Nemcima prodavao vojne tajne, pre 130 godina, na dooživotnu robiju osuđen je Alfred Drajfus. Posle suđenja, poslat je na zatvoreno ostrvo Đavolska ostrva u Francuskoj Gijani, gde je u surovim uslovima proveo mnogo godina.
Bez dokaza on je osuđen na doživotnu robiju i oduzet mu je vojni čin. Drajfusova afera izazavala je veliku pažnju štampe i građana koji su se podelili na „drajfusovce“, koje su činili radnici i intelektualci i „antridrajfusovce“, koje su predstavljali monarhisti i nacionalisti.
Porodica optuženog oficira Drajfusa, prikupljala je dokaze da dokaže njegovu nevinost i zajedno sa delom javnosti koju su predstavljali „drajfusovci“ tražili su ponovno suđenje i izneli dokaze koji su pokazali da je krivac mađarski oficir Ferdinand Esterhazi. Podršku za dokazivanje nevinosti optuženog pružio je i francuski pisac Emil Zola, koji je uputio pismo tadašnjem predsedniku Francuske Feliksu Foru koje je počinjalo rečju „Optužujem“.
U njemu je Zola optužio reakcionarne predstavnike vojske da su koristili lažna dokumenta u želji da prikriju pravog krivca. Zbog svog postupka, Zola je osuđen na zatvor, ali je uspeo da pobegne u Englesku.
Afera je rešena dolaskom novog predsednika na vlast Emila Lube, koji je tražio da se 1899. godine obnovi proces. Oficir Alfred Drajfus je ponovo proglašen krivim i dobio je kaznu zatvora od 10 godina, ali ga je predsednik Lube pomilovao.
Ponovna revizija slučaja koja je izvršena 1906. godine je ustanovila da Drajfus nije kriv i on je rehabilitovan.
Poznati režiser Roman Polanski snimio je film po ovom događaju 2019. godine.