Pregovori o pristupanju Republike Srbije sa Evropskom unijom formalno su otvoreni Međuvladinom konferencijom 21. januara 2014. godine u Briselu. Od tada Srbija je otvorila 22 poglavlja, a zatvorila samo dva. Da li je to dovoljno, i kako biste ocenili evropski put Srbije u ovih 10 godina?

Setimo se prvo šta je Srbija postigla za ovih deset godina – zahvaljujući tome što je izabrala evropski put. Daleke 2008. godine kada je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, to je imalo pozitivne efekte na srpsku privredu. Strane direktne investicije (SDI) počele su da stižu u Srbiju. U periodu od 2010. do 2022. godine 59% stranih investicija dolazilo je od kompanija sa sedištem u EU.

Mnogi investitori izvan EU se takođe odlučuju za Srbiju zbog njene bliske integracije sa jedinstvenim tržištem EU i namere da postane članica EU. U apsolutnom iznosu, SDI iz zemalja EU dostigle su ukupno 20,3 milijarde evra u proteklih dvanaest godina. Kompanije iz EU su vodeći investitori u Srbiji u prethodnoj deceniji. One su u srpsku privredu unele efikasnost, moderne tehnologije i znanja, obezbeđujući posao mnogim građanima Srbije.

Kompanije iz EU donele su i novu korporativnu kulturu i vrednosti EU menjajući način na koji srpska privreda funkcioniše, što je uticalo i na pojedince i na društvo u celini. Ovo je zauzvrat značajno povećalo produktivnost i konkurentnost srpske privrede, pospešilo njen izvozni potencijal, povećalo budžetske prihode i generisalo privredni rast. Konačno, otvaranje srpskog tržišta za kompanije iz EU stvorilo je veću raznovrsnost izbora, što koristi građanima Srbije.

Srpski izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU se učetvorostručio sa 640 miliona evra u 2009. na 2,4 milijarde u 2022. Istovremeno, srpski uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU bio je u stalnom porastu tokom prethodne decenije, sa 440 miliona evra u 2009. na preko 2,2 milijarde evra u 2022. Nemačka i Italija su i dalje najveći trgovinski partneri Srbije.

Drugo, Srbija je u poslednjih deset godina od EU dobila više od četiri milijarde evra bespovratne finansijske pomoći. Evropska unija finansira preko 300 projekata širom zemlje. Rezultati svih tih velikih napora mogu da se vide po čitavoj Srbiji u vidu sanitetskih vozila, bolnica, škola, novih puteva i mostova. Takođe se mogu videti i u vidu novih železničkih linija i kroz podršku koju dajemo poljoprivrednicima, naučnicima i studentima. Ova lista se dalje širi i na srpske umetnike, novinare, inženjere i mala i srednja preduzeća. Pomoć EU je pre svega nešto za narod Srbije.

Sad, posmatrajući reformski proces u poslednjih deset godina, u celini vidimo mešovitu sliku. Desile su se neke važne reforme. I svako ko pomaže reforme zakonodavstva i njihovo usklađivanje sa zakonodavstvom EU, na primer, zaslužuje priznanje. Unapređeni su standardi u brojnim oblastima u korist građana. Unapređeni su propisi o zaštiti životne sredine, ojačana su prava zaštite potrošača, i podignut je ukupni ambijent za nauku i inovacije, da navedem nekoliko primera. Ali ostaje još mnogo toga da se uradi. Članstvo u EU postiže se sprovođenjem svih neophodnih reformi kako bi se zemlja uskladila sa zakonodavstvom država članica EU. Ono što dobro funkcioniše u Parizu, Berlinu, Madridu i Lisabonu, dobro će funkcionisati i u Beogradu i celoj Srbiji.

Treba da pojačamo tempo reformi i idemo dalje i dublje, kao i da osiguramo njihovo pravovremeno sprovođenje, počevši od ključnih oblasti procesa pristupanja Srbije. To naročito uključuje reforme vladavine prava, suzbijanje korupcije, jačanje demokratskih institucija i napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom u okviru dijaloga posredstvom EU.

Ruska agresija na Ukrajinu okrenula je nov, dramatičan list u evropskoj istoriji. Iako smo odlučni da podržimo Ukrajinu da se odbrani, proširenje EU se pokazalo kao ključni odgovor na ruski agresorski rat. Ovo daje novu priliku za Zapadni Balkan koju Srbija ne sme da propusti.

Nedavno je preminuo Žak Delor, čuveni predsednik Evropske komisije, koji je 1991. imao još čuveniju ponudu za Jugoslaviju o hitnom ulasku u Evropsku uniju, i to kao 13. zemlje članice. Trideset godina kasnije vidimo posledicu te odluke. Šta mislite, kakve će posledice biti ukoliko se ponovo ostavi tzv. meki trbuh Balkana, posebno u kontekstu svega ovoga što posmatramo u Ukrajini?

Prvo da kažem da je, naravno, tužno što je Žak Delor preminuo. Iako više neće biti sa nama, nastaviće da inspiriše one koji veruju u naš evropski projekat. Nećemo ostaviti Zapadni Balkan. Naprotiv. Predložen je Plan rasta za Zapadni Balkan koji treba da donese još veće koristi stanovništvu Zapadnog Balkana.

Cilj Plana rasta je smanjenje socioekonomskog jaza između EU i Zapadnog Balkana i ubrzanje reformi. Građani će osetiti opipljivije koristi i pre pristupanja. Cilj je da se Zapadni Balkan integriše u delove jedinstvenog tržišta što će zahtevati usvajanje pravila EU u datom sektoru i da se ubrza regionalna integracija koja može da udvostruči BDP zemalja u narednih deset godina.

Dodatnih šest milijardi evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan za period 2024–2027. zajedno sa postojećim sredstvima kroz IPA instrument EU približiće intenzitet pomoći onom koji države članice EU dobijaju iz kohezionih fondova EU. Taj novac je mešavina bespovratne pomoći i zajmova i izdvajaće se kako se budu ispunjavali uslovi sadržani u reformskoj agendi. Taj pristup je korišćen i prema samim državama članicama za Fond za oporavak posle kovida i dobro je funkcionisao.

Na kraju krajeva, postati članica EU znači odabrati da postanete deo zajednice vrednosti, grupe nacija koje imaju zajedničku sudbinu. To znači udruživanje dela naših suvereniteta da bismo postali jači i međusobno se pomagali u teškim vremenima.

U Evropi, u aktuelnoj geopolitičkoj realnosti, gde se velike ekonomije međusobno nadmeću širom sveta, možemo samo kolektivno da branimo svoj suverenitet. U EU svi imaju svoje mesto za stolom i zajedno odlučujemo kako bismo osigurali da naši građani mogu da uživaju u prosperitetu, slobodi i demokratiji koje je evropski projekat omogućio državama članicama EU u poslednjih 70 godina. To je takođe razlog što svi moramo da zauzmemo jasan stav o našoj geostrateškoj orijentaciji. Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU je oduvek bilo preduslov za pristupanje i to je postalo još relevantnije otkako je Rusija vratila rat na evropsko tlo.

Kada bi Srbija donela strateške odluke, i stvarno odlučila da prihvati sve što se od nje traži, usklađivanje spoljne i unutrašnje politike, sloboda medija, vladavina prava, da li bi 2030. delovala kao realna godina za priključenje EU?

Zasluge određuju pristupanje. Ursula fon der Lajen je to ponovila i u svom govoru o stanju Unije i dodala da će Evropska komisija uvek braniti taj princip. Ili da upotrebim tehnički izraz: onaj ko zatvori pregovaračka poglavlja postaje član.

U Briselu kruži već neko vreme nova kovanica “Serbian fatigue” po ugledu na daleko poznatiju “enlargement fatigue”. Gde je onda najveća prepreka srpskom putu u EU? U Briselu ili u Beogradu?

Mislim da se ne radi o lokaciji i trebalo bi da se uzdržimo od svakog prebacivanja krivice. Svi moramo da uradimo domaći zadatak. Zemlje kandidati treba da se reformišu a EU paralelno treba da se pripremi za nove članice. Rad na tome je na nivou EU već počeo.

Međutim, zemlje poput Srbije treba da ulože maksimum u proces reformi što smo detaljno naveli i u svojoj godišnjoj oceni – Godišnjem izveštaju o Srbiji za 2023. Tu smo izložili reformsku agendu i preporučujem svima u Srbiji da pročitaju ovu publikaciju.

Potrebno je uložiti više napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, treba poboljšati saradnju između vlade i civilnog društva i bolje garantovati slobodu izražavanja i slobodu medija. A u regionalnoj dimenziji ne treba gubiti iz vida da postoje neka otvorena pitanja u odnosima sa Kosovom. Specijalni predstavnik EU je u decembru obavio dodatne razgovore sa obema stranama o nizu pitanja, uključujući sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Aneksa, kao i dodatna pitanja o razjašnjenju evropskog nacrta statuta za formiranje asocijacije/zajednice. Razgovori se nastavljaju i svi očekujemo da ćemo moći da postignemo napredak u sprovođenju Sporazuma o putu ka normalizaciji početkom 2024. godine, pod uslovom da dve strane pokažu neophodnu političku volju, hrabrost i liderstvo da to urade – to naravno važi i za sve druge oblasti evropskih integracija.

Zašto je EU potrebna Srbiji, a zašto Srbija EU?

Dugoročne koristi Srbije od članstva u EU očigledne su na svim frontovima: građani će dobiti reformisanu zemlju koja će imati najviše standarde u svim oblastima – od zaštite životne sredine, preko obrazovanja, zaštite potrošača, zaštite ljudskih prava i manjina, do ekonomskih koristi. A za EU je sveukupna vizija takođe jasna: Unija je nepotpuna bez Zapadnog Balkana i EU se nada stabilnom i demokratskom susedstvu. Dakle, Srbija ima koristi, kao i EU. Dobro partnerstvo je ono u kojem svi imaju koristi i dopunjuju se međusobno. Srbija treba da uradi svoj deo za to.

Dozvolite mi da zaključim jednom mišlju. Svakako je važno osvrnuti se i razmisliti o tome šta je uspelo, a šta nije u ovih deset godina pregovora. Još važnije je, po mom mišljenju, razumeti današnje prilike i delovati odlučno da bismo ih iskoristili, jer ne možemo biti sigurni koliko će dugo biti sa nama. Sada je proširenje EU ponovo prioritet, hajde da uhvatimo voz.

Post Views: 131

Originalni tekst