Vučiću svetski trendovi jačanja desnice i autoritarnosti odavno idu u prilog, tako da ni on ne odudara, ne štrči mnogo, a i upire se da održi imidž stabilokrate. I da onim njegovim rečima poređenja sa rečnikom TV prenosa atletskih utrka – „uđe u pucanj“. Na primer Trampovim objavama protiv pošasti radikalne levice („Antife“) i „duboke države“. I izjava nemačkog kancelara Fridriha Merca, da EU i NATO nisu ni u ratu ni u miru s Rusijom, daje manevarski prostor Vučićevoj politici fleksibilne ekvidistance.
Septembra 2023. Vučić je u Njujorku na 78. zasedanju Generalne skupštine metaforički i briksovski istakao: „Oseća se miris slobode u svetu. Ne kažem da je došla, ali oseti se. Vidim kako se slobodarski pokreti šire svetom… A za nas male, kad to osetimo, miris slobode, to je ponekad dovoljno. Nastaviću da udišem miris slobode za Srbiju, nadam se bez štete za Srbiju.“ Ovoga septembra sa iste svetske pozornice, srpski predsednik je govorio o „vladarima iz senke“.
Pored najave potencijalnog bestselera o pobedi nad „obojenom revolucijom“, moguće da je indirektno Vučić sad najavio da ima ambiciju da napiše još jednu knjigu – ovoga puta neki nefikcionalni politički triler, ali po stilu nešto između Roberta Ladlama („Bornov identitet“) i Dejana Lučića (koji inače i ima knjigu „Vladari iz senke“).
Režimski mediji u Srbiji su ponovo naglasili da je predsednik održao „moćan“ govor, da „kida“, da „grmi“, da je „otvorio oči svetu“, da je taj govor sa 80. zasedanja Generalne skupštine UN „počeo da se prepričava svuda po svetu“. Moguće da Vučić nije pogrešio kad je upozorio da je svet pred najsmrtonosnijim talasom nasilja od Drugog svetskog rata. Moguće i da je ovo bila internacionalizacija njegovog programskog i ideološki prelomnog autorskog teksta „Elita i plebs“, objavljenog u dnevnim novinama „Politika“ 10. jula 2019. godine. Iste teze ali dignute na kub. Taj odnos kvazielite (koju treba demaskirati i poraziti) i naroda (koji treba braniti i predstavljati), sad je prebačen na globalni nivo.
Kao što nije najsrećnije prevesti na engleski ni ono Vuka Draškovića „ne mešajte babe i žabe“, tako bi bilo malo komplikovano na engleskom, i trampovski kontekstualno, citirati nešto iz „Elite i plebsa“.
Na primer: „… Ti drugi vremenom će postajati sve gluplji, odvratniji, siromašniji i neobrazovaniji, za razliku od njih, prepametnih, vizionara, protezama na vreme ispravljenih vilica i zuba kao da ih je ‘bohor’ izbeljivao (to je, izvinite, omekšivač, nije izbeljivač), dok će ovi drugi, umesto čačkalicama, zube početi da čiste veslima, jerbo elitisti ne bi bili baš tako dobri da mi, inferiorni, nismo baš tako i toliko grozni.“
Uglavnom, pored Ladlama i Lučića u „vladarima iz senke“ možda bude malo i Janisa Varufakisa („Tehnofeudalizam“), jer srpski predsednik u Njujorku govori i o širenju dezinformacija, naročito putem digitalnih platformi, raspirivanju nepoverenja među zemljama, o ograničavanju sloboda drugih…“ Malo je falilo pa da iz Njujorka poruči – Oslobodićemo RTS!
Stvarno, ko su ti „vladari iz senke“ moćniji od Trampa, Putina, Sija, Erdogana, Makrona… Oni bez narodne volje i legitimiteta upravljaju svim procesima i svima nama jer su bogomdani, kako sami kažu, a ističe Vučić, elita a ne narod koji je, valjda, nesposoban da bira svoj put. Srpski je sigurno sposoban što je pokazao i na lokalnim izborima u Kosjeriću jer je po novinskim naslovima „narod odbranio svoju državu“. To Vučić nije rekao u UN ali se podrazumeva.
„Master of Suspense“ protiv „Masters of Puppets“. To kao da je suština nastavka „Elite i plebsa“. Nekako je, ipak, neuverljivo da su ti „vladari iz senke“ baš levičari (makar i anarholiberali). Tek ne mogu biti nacionalboljševici. Jer takvi su deo i Putinove i Vučićeve vlasti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. OKTOBRA NA SVIM KISOCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 2
