ŠTAFETA u kojoj je olimpijski plamen prenošen s Olimpa, preko Atine i Beograda, ka Berlinu za čuvene letnje Olimpijske igre 1936. godine, kada je pobesneli nemački kancelar Adolf Hitler napustio stadion, ne želeći da dodeli četiri zlatne medalje afroameričkom atletičaru Džesiju Ovensu, uskoro će postati sastavni deo zbirke Muzeja žrtava genocida.

ОЛИМПИЈСКА ШТАФЕТА ИЗ БЕРЛИНА СВЕДОК ХИТЛЕРОВОГ БЕСА: Музеј жртава геноцида дошао до артефаката који дочаравају живот под нацистима

Foto: D. Milovanović

Štafetu je u Jugoslaviju uneo učesnik Olimpijade, osamnaestogodišnji atletičar Veljko Veljković iz Vrgudinca, kod Bele Palanke, član Sokolskog društva.

Ovaj i još nekoliko važnih artefakata pronađenih u okolini Niša nalaze se u proceduri za otkup za zbirke ovog muzeja, potvrdila je za „Novosti“ viši kustos Jasmina Tutunović Trifunov.

– Stručna komisija je dala pozitivno mišljenje i u narednim danima očekuje se potpisivanje ugovora za otkup građe – kaže naša sagovornica.

Među predmetima pristiglim iz okoline Niša, nalaze se i crna kolica za bebe, s krovom, napravljena tridesetih godina dvadesetog veka, koja su najverovatnije pripadala porodici jednog nemačkog vojnog lica.

– Tu je i vojnički ranac od teleće kože, vlasništvo člana Vermahta, pronađen između Niša i Aleksinca. Pretpostavlja se da je služio za mape i važna dokumenta. U zbirci će se naći i vojnički escajg, odnosno nitnom spojeni kašika i viljuška iz 1937. godine, sa znakom Vermahta, kao i kovani novčići sa identičnim oznakama. Iz istog izvora stigle su i dve čuturice za vodu od kokosovog oraha, koje je nemačka vojska koristila na afričkom ratištu, kutija za gas-masku, oznake nacističke vojne policije, kao i platneni amblem sa „svastikom“ koji je mogao da pripada i folksdojčerskoj političko-administrativnoj upravi. Tu su i dva fesa, oba sa područja BiH: jedan je pripadao vojnim formacijama Austrougarske, u Prvom svetskom ratu, a drugi vojnim formacijama NDH, u Drugom – kaže naša sagovornica.

Ova građa značajna je zbog toga što svedoči o nastanku, razvoju i posledicama nacističke ideologije, ističu u Muzeju.

Na godišnjem nivou, prema rečima Nikole Miloševskog, kustosa Zbirke oružja i vojne opreme, Muzej otkupi ili dobije kao donaciju više hiljada istorijskih artefakata. Samo prošle godine realizovano je nekoliko desetina otkupa, a od početka ove više od 20, tako da će ova institucija biti spremna za formiranje stalne postavke kada konačno dobije svoju zgradu, u okviru Spomen-područja Jajinci, koje im je povereno na brigu.

Među nedavno otkupljenim predmetima nalazi se i nacistička ulična tabla iz Banata, najverovatnije iz Vršca, na kojoj na nemačkom piše „Jevreji su ovde nepoželjni“. Otkupljeno je i više od 10 vojničkih uniformi, kako pripadnika Vermahta, tako i ustaških i italijanskih. Jedna od njih ima oznaku SD na rukavu, što znači, kako kaže Miloševski, da je pripadala folksdojčeru iz zaštitnog korpusa u Banatu.

– Otkupili smo i bluzon koji je bio sastavni deo uniforme italijanske vojske. Kada su ustaše izvršile atentat na kralja Aleksandra u Marselju, veći broj njih interniran je na Liparska ostrva, blizu Sicilije. Odatle su posle uspostavljanja NDH kretali za Hrvatsku, upravo dužeći ove italijanske uniforme, karakteristične za trupe u Severnoj Africi – objašnjava Miloševski.

U ZAMRZIVAČ PRE KONZERVACIJE

USTAŠKE uniforme i šinjeli neretko su pravljeni od biljnih vlakana, odnosno koprive. Naši sagovornici napominju da su došli do jednog takvog šinjela koji je preživeo neoštećen, jer su moljci od njega – bežali. Ostale uniforme, koje imaju problem s moljcima, pre konzervacije dve nedelje moraju da „odleže“ u zamrzivaču.

Uz bluzon, on nam pokazuje i ustaške vojničke čizme, koje bi po izgledu, takođe, mogle biti iz nekog italijanskog pustinjskog vojnog kontigenta, zatim metalnu pločicu koja je pripadala oficiru Jugoslovenske kraljevske vojske, ratnom zarobljeniku u vojnom logoru Oflag 6C, u predgrađu nemačkog grada Osnabrik, pa ustaški bajonet, kao i SS oznake, ali i oficirsku i vojničku metalnu oznaku pripadnika hrvatskih „zengi“ iz rata devedesetih.

Posebno vredan je jedan mađarski pištolj, kalibra 7,65 milimetara, koji se odavno ne proizvodi.

– Reč je o pištolju mađarske proizvodnje, pod imenom „fromer stop“, koji se proizvodio 1912-1945. godine. Koristile su ga mađarske vojne snage, ali i drugi – kaže naš sagovornik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Originalni tekst