Ograničen u odlukama i o štapu i o šargarepi: Koliki je Eskobarov doprinos dijalogu Beograda i Prištine?

Posle vesti da Miroslav Lajčak, specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine odlazi na drugu dužnost, mnoge je iznenadila i vest da više u Beogradu i Prištini u ulozi specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan nećemo viđati ni Gabrijela Eskobara kojeg, kao i Lajčaka Stejt dipartment šelje u drugu misiju.

Zasad nije poznato hoće li i ko uz Lajčakovog naslednika, Boruta Pahora, u ime Amerike u narednom periodu pokušavati da normalizuje odnose Beograda i Prištine, ali se rezultati Eskobarovog mogu se analizirati.

Milica Andrić Rakić, programska direktorka Nove društvene inicijative iz Severne Mitrovice, podseća da je još u predizbornoj kampanji, Bajdenova administracija obećala da će u dijalogu podržavati glavnu ulogu EU kao posrednika i toga su se dosledno i držali.

– Najveći fokus SAD generalni u dijalogu je bio na poziciji srpske zajednice na Kosovu kroz formiranje ZSO, ali su opipljivi rezultati izostali, što su zvaničnici Stejt departmenta otvoreno i priznali. SAD se na Kosovu sa vladom Aljbina Kurtija izgubile partnera i to znatno utiče na njihovu mogućnost da sprovedu svoju viziju za evropsko Kosovo. Eskobar je dugo bio lice SAD strategije i doprinosa dijalogu ali je, kao i glavni posrednik Lajčak bio ograničen u donošenju odluka i to i kada su u pitanju bile šargarepe i kada su u pitanju bili štapovi – opisuje ona za Danas.

Prema njenim rečima, posledično dijalog se umesto sredstva za uređivanje odnosa Kosova i Srbije pretvorio prvo u protivpožarni aparat, a sada polako postaje i izvor novih požara i kriza.

– Da bi uloga SAD, pa samim tim i njenog izaslanika bila efektnije, trebalo bi da postoji volja da SAD budu više uključene u dijalog umesto da sede u susednoj sobi dok pregovori traju, ali SAD iz pijeteta prema evropskim partnerima i EU, to neće uraditi, bar ne Bajdenova administracija. Zato će i potencijalno imenovanje naslednika Eskobara verovatno zavisiti od ocene Stejt departmenta o tome da li u postojećoj hijerarhiji i nadležnostima izaslanika on ili ona mogu da doprinesu dijalogu više nego neke od stalnih pozicija u Birou za Evropu i Evroaziju – procenjuje Andrić Rakić.

A istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta navodi da za sada nema niti pouzdanih informacija niti tračeva ko bi mogao biti novi specijalni izaslanik za Zapadni Balkan, pre svega jer je Bajdenova administracija usled odnosa snaga demokrata i republikanaca u Senatu i odboru za spoljnopolitičke poslove Senata imala dosta problema sa postavljanjem diplomata tokom prethodne tri godine.

On kaže za Danas da će verovatno i sada proći neki vremenski period dok se ne nađe kandidat koji će biti po meri obe partije.

Prema njegovoj oceni, od imenovanja Eskobara učinjen je opipljiv napredak kada je reč o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, iako pomaka nije bilo u poslednjih nekoliko meseci. Zato on veruje da će Eskobarov učinak biti pozitivno ocenjen u Vašingtonu, iako nije uspeo da pogura obe strane do finiš linije

Milija Biševac, jedan od osnivača Srpskog narodnog pokreta sa KiM, ukazuje na to da je dijalog Beograda i Prištine u ovom trenutku na najnižem nivou i smatra da odnosi nisu bili gori od potpisivanja Briselskog sporazuma.

Prema njegovim rečima, zategnutost u odnosima počela je još pre dve godine odmah nakon izbijanja rata u Ukrajini i dolaskom na vlast Aljbina Kurtija u Prištini.

Kako kaže, iako je EU garantovala sprovođenje sporazuma i vršila nadgledanje implementacije smatram da su SAD uvek imale snažan uticaj na donošenje odluka kada je u pitanju prištinska strana, a Eskobar je imao direktan uticaj na dijalog.

– Iako se u javnosti pojavljuju razne teorije koje imaju veze sa njegovom smenom pa čak i neke afere koje imaju veze sa korupcijom, smatram da njegova smena nema veze sa tim, već sa redovnom procedurom smene koju Američka administracija često radi, ali i sa izborima u Americi koji se bliže. Nažalost tokom njegovog angažovanja u dijalogu nismo videli puno rezultata jer politikom kakvom se bavi aktielni premijer u Prištini jeste ekstramna i zatvorena po pitanju spoljnih uticaja, pa čak i SAD-a. Svakako izbor novog izaslanika može promeniti mnogo stvari u samom dijalogu ali i odnosima na celom Zapadnom Balkanu koji su porilično zategnuti – navodi Biševac.

On zaključuje da je za Srbiju veoma bitan taj izbor jer može imati puno uticaja u dijalogu i našoj spoljnoj politici.

Ovih dana i Lajčak i Eskobar su u Americi gde su razgovarali o dijalogu Beograda i Prištine, a do kraja nedelje, prema najavama, obojica će se sastati sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Džejms O’Brajenom.