Odbor za finansije o Predlogu budžeta: Ministar najavljuje veće plate, Fiskalni savet smatra boljim rešenjem pomoć privatnom sektoru

Podizanje životnog standarda građana i povećanje javnih investicija, koje najviše doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda, dva su osnovna stuba predloženog budžeta za 2021. godinu, rekao je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava ministar finansija Siniša Mali. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ponovio je ocene Saveta da je zbog neizvesnosti u narednoj godini, izazvanom pandimijom koronavirusa, trebalo da Vlada planira manji budžetski deficit.

Srđan Ilić: Siniša Mali
Foto: Srđan Ilić / Siniša Mali

Siniša Mali je rekao da je planirano da ukupne javne investicije u narednoj godini iznose 330 milijardi dinara, što je 5,5 odsto BDP-a.

Po predlogu Vlade Srbije, prihodi budžeta u 2021. godini biće 1.336,3 milijarde dinara, rashodi 1.514,8 milijardi, tako da će deficit biti 178,5 milijardi, odnosno tri odsto BDP-a.

"Budžet je planiran na osnovu procene da će rast BDP-a biti šest odsto. Penzije će u januaru biti povećane 5,9 odsto a plate u zdravstvu pet odsto, dok će u drugim javnim sektorima biti povećane 3,5 odsto, a dodatno od aprila 1,5 odsto. Poresko opterećenje zarada biće smanjeno za 0,6 odsto, dok će minimalna zarada biti veća 6,6 odsto", rekao je Mali.

Dodao je da će zaposlenima u vojsci od aprila plate biti dodatno uvećane za 10 odsto, povećanjem koeficijenata za obračun zarada, i to neće biti trošak republičkog budžeta.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je ukazao da je zbog neizvesnosti u narednoj godini, izazvanom pandimijom koronavirusa, trebalo da Vlada Srbije planira manji budžetski deficit.

"Moguće je da ne bude ostvaren planirani rast BDP-a od šest odsto, pa će poreski prihodi biti manji, a time i veći budžetski deficit, što bi prouzrokovalo da se država dodatno zadužuje i da javni dug bude veći od 60 odsto", rekao je Petrović.

Istakao je da će plate u javnom sektoru u 2020. i 2021. godini kumulativno realno biti veće 11 odsto, dok će rast BDP-a biti pet odsto.

"Bilo bi bolje da je 150 miliona evra, koliko će biti potrošeno na povećanje plata u javnom sektoru, dato privatnom sektoru koji puni budžet", rekao je Petrović i dodao da su plate u javnom sektoru 20 odsto veće nego plate u privatnom sektoru.

Petrović: Budžetom bredviđena pomoć Er Srbiji, neophodno restruktuiranje

Petrović je ocenio da je opravdana planirana pomoć Er Srbiji, ali da je potrebno da se ta kompanija restrukturira i da se tačno utvrdi njeno finansijsko stanje.

"Ne zna se koliko će iznositi budžetska pomoć Er Srbiji, ali je procena Fiskalnog saveta da je oko 50 odsto gubitaka te kompanije prouzrokovano pandemijom, a ostatak lošim poslovanjem", rekao je Petrović.

Po njegovim rečima, bez dotacija države Er Srbija je prethodnih godina stalno pravila gubitke od 15 do 20 miliona evra godišnje.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je rekla da postoji rizik da li će u narednoj godini biti ostvaren rast BDP-a od šest odsto, ali da se ne dovodi u pitanje da će doći do ekonomskog oporavka, što će biti podstaknuto rastom tražnje i investicija.

Ona je navela da će inflacija u 2021. i narednim godinama biti oko dva odsto.

Odgovarajući na primedbe Fiskalnog saveta na predloženi budžet za narednu godinu, ministar finansija je rekao da sve međunarodne finansijske organizacije procenjuju da će Srbija u 2021. godini imati najveću stopu rasta u Evropi.

Naveo je da će i pored povećanja plata i penzija njihovo učešće u BDP-u biti smenjeno naredne godine, na 10 odsto, odnosno 10,4 odsto.

Povodom ocena Petrovića o poslovanju Er Srbije, Mali je rekao da je sve što država Srbija radi da bi pomogla toj kompšaniji u skadu sa regulatovom Evropske unije, a prema ugovoru sa strateškim partnerom, Etihadom, koji je potpisan 2013. godine.

"Svaka pomoć koja iz budžeta ide prema Er Srbije je predmet analize Evropske komisije", rekao je Mali i dodao da Er Srbija neće biti "ostavljena na cedilu".

Istakao je da Er Srbija neće moći ubuduće da posluje na isti način i u istom obimu kao do sada već će morati da smanjuje plate i broj zaposlenih, kao i broj destinacija i letelica.

"Er Srbije je prema ugovoru bila dužna da u prvih pet godina posle restrukturiranja pravi poslovni dobitak, što je ona i činila", rekao je Mali i naveo da je profit kompanije iskorišćen za pokrivanja nasledjenih gubitaka Jat ervejza.

Po njegovim rečima Er Srbija bi sada imala pozitivan kapital od 106 miliona evra da je krenula od nule.

Član Odbora za finansije Veroljub Arsić iz poslaničke grupe "Aleksandar Vučić – za našu decu" je zamerio Fiskalnom savetu što stalno kritikuje poteze Vlade Srbije, a da za sve što je dobro urađeno tvrdi da se dogodilo zahvaljujući nekim povoljnim okolnostima.

Ocenio je da se Fiskalni savet bavi politikom i da sporenjem sa drugim državnim institucijama u Skupštini Srbije "vređa dostojanstvo narodnih poslanika".

Izvor: Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article