Drugi osnovni sud u Beogradu odbio je tužbu Milana Radonjića, bivšeg načelnika Resora državne bezbednosti za Beograd, koju je podneo protiv advokata i političara Aleksandra Olenika.
Radonjić je tužio Olenika zbog objave na društvenoj mreži X u kojoj je ukazano na navodnu povezanost sudstva i Resora državne bezbednosti, odnosno BIA.
U spornoj objavi, advokat Olenik je napisao:
„I sudije su podržale moj stav da se uticaj BIA na pravosuđe mora razotkriti. Ovako sudije postaju prava vlast, a advokat Ivana Soković Krsmanović vraća čast advokaturi. Očekujem žalbu ex DB-BIA Radonjića, ali od ućutkivanja nema ništa. Rasformiranje BIA i potpuno nova služba je naša obaveza.“
U obrazloženju presude, sudija Vera Sredojević ističe da objava Aleksandra Olenika ima jak javni interes, posebno u kontekstu suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije koje je izazvalo značajnu pažnju javnosti. Sud smatra da je ključno pitanje da li postoji potencijalni uticaj Resora državne bezbednosti na nezavisnost i nepristrasnost pravosuđa.
„Objavljivanje informacija o vezi sudije i bivšeg šefa DB, ukoliko je tačno, može biti od značaja za javnost u kontekstu percepcije nezavisnosti i nepristrasnosti suda. Iz sadržine sporne objave nesumnjivo proizlazi da se ona prvenstveno bavi navodnom vezom sudije sa bivšim šefom DB, pa je posledično primarni cilj te objave kritika ili preispitivanje integriteta sudstva, a ne direktno blaćenje tužioca“, stoji u obrazloženju.
Sud je naveo da je primarni cilj objave bio da se kritikuje integritet sudstva, a ne da se blaćenjem tužioca direktno povredi njegov ugled.
„Iako se tužilac pominje u kontekstu oslobađajuće presude za ubistvo Slavka Ćuruvije, to pominjanje služi kao ilustracija za širu tvrdnju o sudiji. Informacija o potencijalnoj povezanosti sudije sa nekim iz bivše strukture DB u kontekstu visoko profilnog suđenja je od izuzetnog javnog interesa. Građani imaju pravo da znaju da li postoje okolnosti koje bi mogle uticati na objektivnost i nezavisnost pravosuđa“, navodi se u obrazloženju.
Takođe, zaključeno je da tužilac nije dokazao da je objavom došlo do objektivnog smanjenja njegovog ugleda, već je njegovo nezadovoljstvo prepoznato kao subjektivni osećaj uvređenosti.
„Tužilac, na kome je teret dokazivanja u smislu čl. 231 Zakona o parničnom postupku, nije dokazao da su mu spornom objavom stvarno povređeni ugled i čast. Samo subjektivni osećaj uvređenosti nije dovoljan, već je morao dokazati da je objavom došlo do objektivnog smanjenja ugleda u očima okoline ili javnosti, kao i da je primarna namera objave bila da se on prikaže kao ubica i da mu se na taj način nanese šteta, a ne da se kritikuje pravosudni sistem ili sudija“, napisano je u obrazloženju.
Prema saopštenju Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), ova presuda predstavlja prvu u nizu tužbi sa elementima SLAPP-a koje su podneli Milan Radonjić, kao i Ratko Romić i Miroslav Kurak – svi optuženi u predmetu ubistva Slavka Ćuruvije.
Kako navodi ANEM, Romić, Kurak i Radonjić su, nakon višegodišnjeg suđenja i prvostepenih osuđujućih presuda, oslobođeni od strane Apelacionog veća, ali su podneli više od dvadeset tužbi koje imaju za cilj da se suzbiju izveštavanje i javna debata o spornim odnosima između sudstva i Bezbednosno-informativne agencije (BIA).
Naredno ročište po tužbama koje su Radonjić, Romić i Kurak podneli protiv Fondacije Slavko Ćuruvija zakazano je za ponedeljak, 23. jun, u Drugom osnovnom sudu u Beogradu.
Post Views: 78
