Od predloga za razmišljanje do non-pejpera: Ko je Dušan Janjić?

Non-pejper koji potpisuje predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić izazvao je burne reakcije predstavnika vlasti, od optužbi za rušenje ustavnog poretka, preko navoda da predlozi tog dokumenta čine „treću fazu obojene revolucije u Srbiji“. Skoro jednoglasno su zaključili da se tim dokumentom traži “oduzimanje suvereniteta” Srbiji, dok su neki pozvali i nadležne organe da se ovim dokumentom pozabave.

Janjić, međutim, tvrdi da cilj dokumenta nije destabilizacija, već upravo suprotno, da je namenjen vlastima kao pomoć da se izbegne dublja kriza.

„To je namenjeno više njima i njihovom načinu da pomognu da Srbija ne završi u građanskom ratu“.

Non-pejperu prethodio je Janjićev predlog za razmišljanje koji je prosleđen na više adresa, a stigao je i do samog predsednika Srbije. U tom predlogu Janjić je pozvao Aleksandra Vučića da podnese ostavku i prihvati mehanizam mirnog prelaska u neko novo stanje.

„Bolje je da ne čeka da Moskva, Vašington i Peking izvedu matematiku koliko je on garant njihovih interesa, a koliko problem. Bolje je za sve nas, a i za njega. Opcije koje Vučić ima mnogo su uže od opcija Srbije, a ova vlast je istrošena“, obasnio je Janjić za Danas.

Njegovu dobronamernu poruku, predsednik očigledno nije shvatio na pravi način, kao što nije pravilno shvaćena ni njegova sugestija da je akcija u Banjskoj sahranila pozicije Beograda i Srba na KiM.

Gotovo proročki Janjić ovih dana upozorava i da je Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske gotov i da će pobeći u Srbiju, gde će biti siguran samo dok je Vučić na vlasti . „A onda u Mađarsku ili Rusiju… ili da kupi mir s Amerikancima pa da ostane u Laktašima… to je stvar dogovora“.

Predsednik i osnivač Foruma za etničke odnose godinama pokušava da bude korektor vlasti, kako kroz ovu nevladinu organizaciju, tako i kroz političke partije čiji je bio deo. A bilo ih je dosta.

Prva politička stanica bio mu je Savez komunista, čiji je član postao 1968, odakle je prema nekim navodima dobrovoljno istupio 1988. godine. Kasnije je tvrdio da je na Osmoj sednici prvi put odrađeno ono što je sad praksa – da se kombinuje novac, bezbednosne službe i da se od političkog događaja napravi šou.

Jedno vreme bio je deo kabineta nekadašnjeg gradonačelnika Beograda Branka Pešića.

Zajedno sa dr Vukom Obradovićem, prof. dr Pavićem Obradovičem, Janjić je 1997. godine osnovao Socijaldemokratiju, stranku koja je imala buran i dramatičan razvoj.

Nakon gašenja ove stranke 2010. godine, Janjić je osnovao Novu Socijaldemokratiju 2011, a programska deklaracija glasila je „Za bolji život Srbije“. Ova stranka 2013. promenila je naziv u Aktivna Srbija i predsednik je ponovo Dušan Janjić, a stranka je bila u koaliciji sa SPS, a u Leskovcu i sa naprednjacima.

Imao je Janjić i veće ambicije, osim učešća na parlamentarnim izborima. Tako je 2017 godine najavio da će se kandidovati na predsedničkim izborima, ali je odustao. Obrazloženje je bilo da stranka na čijem je čelu, ne može da izdrži predizbornu trku u postojećim uslovima i atmosferi i psihozi vanrednog stanja.

Janjić je rođen 28. marta 1950 u Vranju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao (1987) i doktorirao (1997), na istom fakultetu, na temu teorijskog određenja pojma „nacija“.

Autor je više od 100 publikacija (knjiga, članaka itd.) među kojima su i sledeće: Otvoreno pitanje nacije, Rečnik „nacionaliste“, Određenje nacije (Analiza „konstitutivnih elemenata“ definicija nacije i pokušaj sintetičkog određenja nacije), Srbija između prošlosti i budućnosti (na srpskom i engleskom).

Urednik je različitih stručnih časopisa i izdanja.