Ova vrućina, mešavina vrelih i sparnih dana koji nas ovog leta muče ne samo da otežavaju svakodnevne aktivnosti, već i utiču na naša tela. Mogu da izazovu mučninu, vrtoglavicu i dehidraciju, vrelina može imati štetne efekte na više organa, a ono na šta baš ne mislimo tako često jeste i brže starenje od ekstremnih vrućina.
Dugotrajno izlaganje visokim temperaturama može da izazove propadanje u našim ćelijama i tkivima i ubrza biološko starenje, kako pokazuju nova brojna istraživanja, piše CNN. Biološka ili epigenetska starost meri koliko dobro funkcionišu naša tkiva i ćelije i zato ponekad nečije godine ne odgovaraju njegovom izgledu i vitalnosti, pa deluje ili mlađe ili starije od svojih godina.
Ubrzana biološka starost je rani znak opasnosti za budući rizik od ranijeg početka bolesti poput raka, demencije i dijabetesa i ranije smrti, rekla je Dženifer Elšir, profesorka gerontologije i sociologije na Gerontološkoj školi Leonard Dejvis Univerziteta Južne Kalifornije. Kako klimatske promene primoravaju ljude da podnose sve jače i duže toplotne talase, naučnici upozoravaju da postoji hitna potreba za boljim razumevanjem na koje sve načine toplota oštećuje ljudsko zdravlje na ćelijskom nivou.
KAKO TOPLOTA UBRZAVA STARENJE?
Naša DNK je upisana na rođenju, i to je plan za funkcionisanje tela i ne može se promeniti. Ali način na koji se DNK ispoljava, na koji se taj plan sprovodi, može da bude pod uticajem spoljnih faktora koji pokreću hemijske modifikacije koje uključuju ili isključuju gene poput prekidača za svetlo. Spoljašnji faktori koji utiču na ove prekidače su pušenje i nedostatak vežbanja, na primer, ali i faktori okoline, poput vrućine.
Toplota stresira telo, terajući ga da radi više dok pokušava da se rashladi, što može da ošteti ćelije. Dok malo toplotnog stresa može da bude dobro za telo jer mu pomaže u povećanju otpornosti, produženo izlaganje opterećuje organizam tokom dužeg perioda i može da ima dugoročne posledice.
Istraživanja na životinjama su ukazala na jake veze između vrućine i ubrzanje starenja, ali bilo je malo studija na ljudima.
Elšir je jedna od naučnica koja je to preokrenula; s koleginicom Eunjong Čoj objavila je u februaru prvo istraživanje na nivou populacije SAD. Njihovi rezultati otkrili su da su osobe koje su živele u sredini s najmanje 140 ekstremno vrućih dana godišnje – kada je indeks toplote, kombinacija temperature i vlažnosti, bila iznad 32 stepena Celzijusa – starile do 14 meseci brže od onih na lokacijama sa manje od 10 ekstremno vrućih dana godišnje. Ova veza između toplote i biološkog starenja ostala je prisutna čak i kada se uzmu u obzir pojedinačni faktori, kao što su nivo vežbanja i prihodi, iako studija nije uzimala u obzir pristup klimatizovanim prostorijama ili vreme provedeno napolju.
Pokazalo se takođe da ekstremna tolota ima isti uticaj na starenje kao pušenje ili prekomerna konzumacija alkohola.
Studija iz 2023. godine sprovedena na 2.000 ljudi u Nemačkoj otkrila je da je srednjoročna ili dugoročna izloženost toploti povezana s ubrzanim biološkim starenjem. Uticaji su bili posebno izraženi kod žena koje mogu da budu ranjivije na toplotu jer se manje znoje, što znači da im je teže da se rashlade. Ljudi s dijabetesom ili gojaznošću su takođe u većem riziku, otkrila je studija. Efekti mogu početi čak i pre rođenja.
Studija iz 2024. godine ispitivala je ubrzano biološko starenje kod dece u Keniji koja su bila izložena suši još kao fetusi. Tokom trudnoće njihove majke su trpele vrućine, kao i dehidraciju i emocionalni stres. Ovi faktori mogu izazvati stres na ćelijskom nivou koji treba popraviti, što znači da je manje energije dostupno za druge vitalne funkcije, što potencijalno može dovesti do ubrzanog starenja, pokazala je studija. Toplotni stres takođe može smanjiti protok krvi do materice i placente.
ŠTA MOŽEMO DA URADIMO?
Ovo ne znači automatski da će svako ko živi na toplijem podneblju iskusiti ubrzano starenje, kaže Elšir. Svaka osoba ima svoje faktore rizika i postoje načini da se prilagodi. Pristup uređajima za rashlađivanje i izbegavanje vežbanja u najtoplijim delovima dnaa su važni. Bolja ishrana, više vežbanja u hladnijim delovima dana i lekovi (za osobe s hroničnim stanjima) takođe mogu da pomognu.
Ako osobe mogu da promene ili pronađu načine da se prilagode nivou izloženosti toploti moguće je usporiti ili čak preokrenuti ubrzani proces starenja, kaže Elšir. „Jer to nije trajna šteta, to je indikator potencijalne trajne štete. To ne znači nužno da je ova šteta već nastala.“
Ovo je svakako nova oblast proučavanja, ali kako se planeta zagreva, više će se posvetiti ovoj oblasti i načinima na koje sve toplota utiče na naša tela i merama zaštite našeg organizma.
„Mora postojati način da ovo prebrodimo“, kaže Elšir.
Post Views: 15
