Dom najpoznatijeg ratnog izviđača u istoriji srpske vojske, Dragutina Matića spašen je od urušavanja. Trošna kuća obrasla u rastinje u rodnom selu Kaletinac je obnovljena. Dvorište kuće će takođe biti uređeno a spomen kuća će nakon toga biti spremna za sve one koji žele da izbilza vide dom našeg junaka.

Bez prozora, oronulih zidova i sa krovom koji prokišnjava, kuća rođenog Zaplanjca nije odolela zubu vremena i bila je poput ruševine. Zato je rekonstrukcija zapravo bila građenje iz početka – od podruma do krova, a korišćeni su materijali iz doba kada je kuća sagrađena.

Objekat je bio toliko urušen da iz te faze nije moglo da se uređuje. Morao je gornji deo da se poruši, a podrumski deo je samo zategnut dodatno, pošto je od kamena.

Kako bi kuća bila autentična, korišćeni su identični materijali poput drvene građe, blata i prirodno gašenog kreča koji je korišćen za oblaganje kuća u to vreme.

rekonstruisana kuća Dragutina Matića
Foto: I. C.

Od nameštaja nije ostalo ništa, ali su meštani Kaletinca zainteresovani da doniraju svoj očuvani nameštaj.

Za proleće je ostalo je ono što nije bilo predviđeno projektom, a to je da se sredi dvorište. Ograđivanje će ići drvenim tarabicama, jer je prema svedočenjima meštana i komšija, tako izgledala nekadašnja ograda.

solunac
Foto: N.Mitić
rekonstruisana kuća Dragutina Matića
Foto: I. C.

Dragutin Matić – Oko skolovo

Dragutin Matic Oko sokolovo
Foto: Arhivska fotografija

Na fotografiji koja je obišla svet, Dragutin Matić je snimljen kao vojnik-izviđač. Nije pouzdano utvrđeno kada i gde je ona nastala. Smatra se da je snimljena „negde na Drini pre povlačenja srpske vojske preko Albanije“. Autor fotografije je Samson Černov, koga su vojnici zvali Rušov. Dugo se nije znalo ime vojnika sa fotografije. Zbog toga je, umesto imena, ispod fotografije stajao potpis Oko sokolovo ili Srpski vojnik izviđač na Drini.

Slika je obišla svet, stigla je do dalekog Japana. Otuda je došla vest da je jedan japanski stručnjak napravio studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz pogleda Dragutina Matića japanski psiholog je video kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu. Na fotografiji vojnik Matić na glavi ima srpsku šajkaču, a obučen je u vojnički šinjel. Naoružan je puškom sa bajonetom.

Osim toga, na sebi ima i neke odevne predmete koje su nosile druge vojske. Oficir stare jugoslovenske vojske Predrag Ječmenica ističe „da vojnik Matić na sebi ima i deo vojničke opreme koju je nosila turska vojska. To je jedna vrsta vojničkog ogrtača tzv. bešli, koji su nosili turski vojnici. Izrađivan je od kamilje dlake i služio je za zaštitu od hladnoće, kiše i vetra“. Po svoj prilici, to je deo ratnog plena srpske vojske iz Prvog balkanskog rata.

U svoj zavičaj vratio se negde oko Božića 1919. godine. Ratovao je punih šest godina, a dve godine je proveo na odsluženju vojnog roka. Za pokazano junaštvo i hrabrost, odlikovan je sa više ratnih odlikovanja. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija.

Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Svoje ratne zasluge nikada nije isticao, niti je od države tražio bilo kakvu privilegiju i beneficiju. Naprotiv, skromno je isticao „da je to bila samo njegova obaveza prema svome narodu i otadžbini“.

Godinu dana posle dolaska sa Soluna, rodilo mu se i peto dete sin Blagoje. Osim na vojničkom polju, Dragutin Matić dostojno se odužio srpstvu i svojim brojnim potomstvom. Iza njega je ostalo više od dvadesetoro unučadi i praunučadi. Najmlađi Dragutinov sin, Blagoje Matić dugo godina bio je dopisnik lista „Politika“ iz Niša. Sada kao penzioner živi u Beogradu.

​Između dva svetska rata bio je kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi. Ordenje i medalje ovog hrabrog srpskog ratnika, na žalost nisu sačuvani.

– Njegova žena Kruna, plašeći se Bugara, spakovala je odlikovanja i još neka dokumenta u drveni sanduk i zakopala u pesak, blizu reke. Učinila je to 1941. godine. Kruna je najviše strahovala od Bugara, jer je u Prvom svetskom ratu bila svedok njihovih zverstava. Tako su zauvek nestala, znamenja o snalažljivosti i hrabrosti Dragutina Matića u tri rata.

Dragutin Matić je umro 29. decembra 1970. u Kaletincu.

Rođen je 10. januara 1888. godine u selu Kaletincu ispod litica Suve Planine. Najmlađe je, šesto dete, siromašnih poljoprivrednika.

Godine 1910. odlazi u vojsku, u tada najelitniji rod – konjicu, jer je iz porodice koja je gajila konje. Kao konjanik jahao je tik uz princa Đorđa Karađorđevića. Kad je završio to vojevanje, 1912. godine, počinje rat sa Turcima za oslobođenje južnih delova Otadžbine.

Završismo sa Turcima “loše – crno” , prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekamo, veli, civilno odelo. Ali – opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara, Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan, Gornićevska…

Ratnik se vraća tek 1919. godine. Sin je imao godinu dana kada je tata krenuo u vojsku, 11. godina kada se vratio. Ne poznaju se. Ali – dug je odužen prema Otadžbini.

(odlomak iz knjige “Moj otac Oko Sokolovo”)

Izvor: Južne vesti

Deda Đole, čuvar vojničkog groblja u Solunu, slavi danas 93. rođendan

Original Article