Objavljen izveštaj o stanju životne sredine u Evropi: Za Srbiju i dalje izazovi upravljanje otpadom i praćenje zagađenja vazduha

Evropa je postigla značajan napredak u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i zagađenja vazduha, ali sveukupno stanje životne sredine nije dobro, posebno priroda koja se i dalje suočava sa degradacijom, prekomernom eksploatacijom i gubitkom biodiverziteta. Uticaji ubrzavanja klimatskih promena takođe predstavljaju hitan izazov, navodi se u Izveštaju „Životna sredina Evrope 2025“, koji je danas objavila Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA). I Srbija je, kako navode, ostvarila napredak u zaštiti životne sredine, ali su pred njom i dalje veliki izazovi, posebno u oblastima upravljanja otpadom, cirkularne ekonomije i zagađenja vazduha, dok su investicije u toj oblasti ispod očekivanih.

Ovaj izveštaj je najsveobuhvatnija analiza trenutnog stanja i izgleda u oblasti životne sredine, klime i održivosti, zasnovana na podacima iz 38 zemalja.

„Ekološki učinak zemlje predstavlja mešovitu sliku, sa značajnim dostignućima i stalnim izazovima“, navodi se u delu izveštaju EEA koji se odnosi na Srbiju.

Pozitivni trendovi uključuju značajno smanjenje emisija gasova s efektom staklene bašte od 1990. godine, rast udela obnovljivih izvora energije i povećanje organske poljoprivrede.

„Međutim, izazovi i dalje postoje u oblastima kao što su upravljanje otpadom, cirkularna upotreba materijala i obezbeđivanje sveobuhvatnog praćenja zagađenja vazduha, posebno u svetlu uticaja na zdravlje povezanog sa finim česticama“, navodi se u izveštaju EEA o stanju životne sredine u Evropi kojim je obuhvaćeno 38 zemalja.

EEA navodi da Srbija preduzima napore da se pozabavi ovim izazovima kroz reforme politika, ulaganja u zelene tehnologije i inicijative za promociju održivih praksi u ključnim sektorima kao što su poljoprivreda, energetika i mobilnost, kao i da Srbija kao kandidat za članstvo u EU aktivno usklađuje ekološke i klimatske politike sa ciljevima EU.

„Posvećenost Srbije zaštiti životne sredine ogleda se u njenim stalnim naporima da proširi zaštićena područja i sprovede mere prilagođavanja klimatskim promenama, kao što je promocija klimatski pametne poljoprivrede i otpornosti na rizik od katastrofa“, ocenjuje se u izveštaju.

EEA ukazuje na problem povećane potrošnje biomase i tehničke upotrebe drveta, kao i da su potrebni dodatni podsticaji za promovisanje organske poljoprivrede i usklađivanje sa standardima EU.

U izveštaju se ocenjuje da veliko oslanjanje na poljoprivredu zasnovanu na kiši čini proizvodnju hrane u Srbiji veoma podložnom vremenskim promenljivostima, što zahteva veća ulaganja u mere prilagođavanja klimatskim promenama.

„Kvalitet vazduha, uprkos trendu smanjenja zagađenja finim česticama, zahteva sveobuhvatne strategije praćenja i ublažavanja, posebno u vezi sa prostornim razlikama u nivoima zagađenja“, ocenila je EEA.

Potrebno je i kontinuirano praćenje i upravljanje vodnim resursima radi obezbeđivanja kvaliteta vode i zaštite vodenih ekosistema, kao i očuvanje zdravlja zemljišta kroz održive prakse upravljanja zemljištem.

U sektoru energetike, povećana potrošnja, zavisnost od fosilnih goriva i ograničena istraživanja i razvoj ometaju energetsku tranziciju uprkos reformama politike, ocenjuje EEA.

Prioriteti treba da budu energetska efikasnost, obnovljivi izvori, razvoj inicijativa pametnih gradova, energetski efikasna mobilnost i skladištenje energije.

Energetsko siromaštvo je 2022. godine bilo blizu proseka EU što je, kako se navodi, poboljšanje u odnosu na prethodne godine.

Srbija je 2022. i 2023. za zaštitu životne sredine izdvojila 0,49 odsto bruto domaćeg proizvoda, saopštila je EEA, ocenjujući da je to ulaganje nedovoljno za adekvatno rešavanje ekoloških problema.

„Sveobuhvatna strategija sa kontinuiranim praćenjem, ciljanim intervencijama i integrisanim upravljanjem životnom sredinom je neophodna za obezbeđivanje održive budućnosti“, saopštila je EEA.

Gde je Evropa imala napredak, a na čemu treba da radi

To ažuriranje o klimi dolazi u vreme kada su evropske države odobrile minimalni kompromis o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2035. godine.

Evropske zemlje nisu uspele da se dogovore o ambicioznom predlogu Evropske komisije da se emisije smanje za 90 odsto do 2040. godine u poređenju sa 1990. godinom.

Unutar Evropske unije, emisije gasova staklene bašte su pale za 37 odsto od 1990. godine, zahvaljujući smanjenju upotrebe fosilnih goriva i udvostručavanju udela obnovljive energije od 2005. godine, ističe EEA.

„Evropa, koja je dobar đak u borbi protiv klimatskih promena, treba da učini više da spase svoju prirodu i poveća svoju otpornost na efekte globalnog zagrevanja“, ističe  se u izveštaju.

Kako se ističe, perspektiva za većinu ekoloških trendova je zabrinjavajuća i predstavlja velike rizike za ekonomski prosperitet, bezbednost i kvalitet života u Evropi.

U izveštaju se naglašava da klimatske promene i degradacija životne sredine predstavljaju direktnu pretnju konkurentnosti Evrope, koja zavisi od prirodnih resursa. Dodaje se da postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine takođe zavisi od boljeg i odgovornijeg upravljanja zemljištem, vodom i drugim resursima. Navodi se da je voda sve oskudniji resurs, a zemljište se prekomerno eksploatiše.

Oko 81 odsto zaštićenih staništa je u lošem ili osrednjem stanju, 60 do 70 odsto zemljišta je degradirano, a 62 odsto vodenih površina nije u dobrom ekološkom stanju.

„Zaštita prirodnih resursa, prilagođavanje klimatskim promenama i njihovo ublažavanje, kao i smanjenje zagađenja izgradiće otpornost ključnih društvenih funkcija koje zavise od prirode, kao što su bezbednost hrane, voda za piće i odbrana od poplava”, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene pogoršavaju oskudicu vodenih resursa, ali je moguće uštedeti do 40 odsto vode boljim upravljanjem, naporima u poljoprivredi i reciklaži, tehnološkim inovacijama i podizanjem javne svesti, navodi agencija.

Iako su vidljivi u prirodi i direktno utiču na ljude, uticaji klimatskih promena takođe predstavljaju sve veći izazov, naglašava se. Mnogi od ovih efekata su indirektni, posebno kroz oštećenja infrastrukture i ekosistema ili povećanje cena.

Zgrade uglavnom nisu projektovane da se nose sa vrućinom, a 19 odsto Evropljana nije u stanju da održi udobnu temperaturu u svojim domovima.

Međutim, učestalost ekstremnih toplotnih talasa se povećava. Samo 21 od 38 zemalja članica ima akcione planove za zdravlje u slučaju toplotnih talasa, prema podacima EEA.

Generalno gledano, ekstremni klimatski i vremenski događaji (toplotni talasi, poplave, klizišta, šumski požari) prouzrokovali su više od 240.000 smrtnih slučajeva između 1980. i 2023. godine u EU.

Troškovi ovih događaja nastavljaju da rastu. Prosečni godišnji ekonomski gubici bili su 2,5 puta veći između 2020. i 2023. nego između 2010. i 2019. godine. Na primer, 2023. godine, troškovi poplava u Sloveniji iznosili su 16 odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP) te zemlje.

EEA zbog toga poziva evropsku zajednicu da transformiše svoja društva i ekonomiju.

„Opstanak čovečanstva zavisi od visokokvalitetne prirode, posebno u smislu prilagođavanja klimatskim promenama“, rekla je novinarima službenica EEA zadužena za održive i pravedne tranzicije Katrin Gancleben (Catherine Ganzleben).

„Održivost nije izbor. Pitanje je kada je sprovesti: kratkoročno, počevši od sada, ili ćemo je odložiti, u kom slučaju će biti teže, a troškovi neaktivnosti će biti veći“, dodala je ona.

Sprečavanje zagađenja smanjuje broj smrtnih slučajeva i bolesti i njihove posledice.

Što se tiče zagađenja vazduha, broj smrtnih slučajeva povezanih sa izlaganjem finim česticama je naglo opao, smanjivši se za 45 odsto između 2005. i 2022. godine.

Izveštaj poziva i na ubrzanu primenu politika i dugoročnih mera za omogućavanje održivosti koje su već dogovorene u okviru Evropskog zelenog dogovora. Takve mere su, kako dodaju, usklađene sa prioritetima Evropske komisije u okviru „Kompasa konkurentnosti“ u oblasti inovacija, dekarbonizacije i bezbednosti.

U izveštaju se ističe da je Evropska unija svetski lider u klimatskim naporima, smanjujući emisiju gasova staklene bašte i upotrebu fosilnih goriva, dok je udvostručila udeo obnovljivih izvora energije od 2005. godine. Dobar napredak je takođe postignut u poboljšanju kvaliteta vazduha i povećanju reciklaže otpada i efikasnosti resursa u proteklih 10−15 godina. Napredak u nizu faktora koji omogućavaju prelazak na održivost – kao što su inovacije, zelena radna mesta i održivo finansiranje – takođe uliva nadu.

Biodiverzitet opada, promena klime zahteva prilagođavanje

Izveštaj EEA pokazuje da biodiverzitet opada u kopnenim, slatkovodnim i morskim ekosistemima u Evropi zbog stalnih pritisaka prouzrokovanih neodrživim obrascima proizvodnje i potrošnje, što je posebno vidljivo u prehrambenom sistemu. U budućnosti se očekuje da će se pogoršanje stanja biodiverziteta i ekosistema Evrope nastaviti, a postojeći ciljevi politike verovatno neće biti ispunjeni do 2030. godine.

“Slično tome, evropski vodni resursi su pod velikim pritiskom, pri čemu nestašica vode pogađa trećinu stanovništva i teritorije Evrope. Očuvanje zdravih vodenih ekosistema, zaštita slivova i obezbeđivanje obnove podzemnih voda od suštinskog je značaja za buduću otpornost Evrope u oblasti vode”, navodi se u izveštaju.

Kada je reč o klimatskim promenama, Evropska agencija za zaštitu životne sredine ukazuje da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva i da se klima menja alarmantnom brzinom, ugrožavajući bezbednost, javno zdravlje, ekosisteme, infrastrukturu i ekonomiju.

“Sve veća učestalost i obim katastrofa povezanih sa klimom, kao i saznanje da će klima nastaviti da se menja čak i uz ambiciozne napore EU za ublažavanje promena, naglašavaju hitnu potrebu za prilagođavanjem evropskog društva i ekonomije, istovremeno obezbeđujući da niko ne bude izostavljen.
Ovi ključni izazovi zahtevaju preispitivanje veza između naše ekonomije i prirodne sredine, zemljišta, vode i prirodnih resursa, navodi se u izveštaju. Samo obnavljanjem prirodne sredine u Evropi biće moguće održati konkurentnu ekonomiju i visok kvalitet života za evropske građane”, ističu u izveštaju.

Povećanje obima delovanja

Transformativna promena u sistemima proizvodnje i potrošnje – dekarbonizacija privrede, prelazak na cirkularnost, smanjenje zagađenja i odgovorno upravljanje prirodnim resursima – hitno je potrebna, stoji u izveštaju. Politike EU, uključujući Zeleni dogovor, pružaju jasan put ka održivosti.

Izveštaj posebno ističe napore za obnavljanje staništa kroz rešenja zasnovana na prirodi, što će izgraditi otpornost i istovremeno pomoći u prilagođavanju klimatskim promenama i njihovom ublažavanju. Takođe naglašava potrebu za dekarbonizacijom ključnih ekonomskih sektora, posebno transporta, kao i za rešavanjem emisija iz poljoprivrede.

“Povećanje cirkularnosti ima potencijal da smanji zavisnost Evrope od uvoza energije i kritičnih sirovina. Dalje, ulaganjem u digitalnu i zelenu tranziciju evropske industrije, Evropa može da poveća produktivnost i postane globalni lider u zelenim inovacijama, razvijajući tehnologije za dekarbonizaciju industrija u kojima je to najteže, kao što su industrija čelika i cementa”, stoji u izveštaju EEA.

„Zaštita prirode nije trošak“

Izvršna potpredsednica za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju, Tereza Ribera, izjavila je da je ovaj izveštaj jasan podsetnik da Evropa mora da ostane na istom kursu, pa čak i da ubrza klimatske i ekološke ambicije.

„Nedavni ekstremni vremenski događaji pokazuju koliko naš prosperitet i bezbednost postaju krhki kada se priroda degradira, a klimatski uticaji pojačaju. Odlaganje klimatskih ciljeva ili odustajanje od njih samo bi povećalo troškove, produbilo nejednakosti i oslabilo našu otpornost. Zaštita prirode nije trošak. To je ulaganje u konkurentnost, otpornost i dobrobit naših građana. Ubrzavanjem akcija sada možemo izgraditi čistiju, pravedniju i otporniju Evropu za buduće generacije“, poručila je ona.

Komentarišući rezultate izveštaja, komesarke za životnu sredinu, otpornost vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju, Džesika Rosval ocenila je da iako je ostvaren napredak, stanje naše životne sredine jasno je upozorenje da moramo nastaviti da smanjujemo zagađenje, obnavljamo prirodu i štitimo biodiverzitet.

“Moramo preispitati vezu između životne sredine i ekonomije i sagledati zaštitu prirode kao investiciju, a ne trošak. Zdrava priroda je osnov za zdravo društvo, konkurentnu ekonomiju i otporan svet, zbog čega je EU posvećena nastavku ispunjavanja svojih ekoloških obaveza”, navela je Rosval.

I komesar za klimu, neto nulu i čisti rast, Vopke Hukstra istakao je da ovaj izveštaj potvrđuje hitnu potrebu da EU zadrži svoje snažne klimatske ambicije.

“Kao kontinent koji se najbrže zagreva, Evropa je iz prve ruke svedočila razornim uticajima klimatskih promena – najskoriji primer su teški šumski požari koji su harali tokom leta. Troškovi nečinjenja su ogromni, a klimatske promene predstavljaju direktnu pretnju našoj konkurentnosti. Ostanak na kursu je od suštinskog značaja za očuvanje naše ekonomije”, rekao je on.

Izvršna direktorka EEA, Lena Ila-Monen, rekla je da ne možemo sebi priuštiti da smanjimo ambicije u pogledu klime, životne sredine i održivosti.

„Naš izveštaj o stanju životne sredine, kreiran u saradnji sa 38 zemalja, jasno postavlja znanje zasnovano na nauci i pokazuje zašto moramo da delujemo. U Evropskoj uniji imamo politike, alate i znanje, kao i decenije iskustva u zajedničkom radu na ciljevima održivosti. Ono što radimo danas oblikovaće našu budućnost“, dodala je ona.

Presek stanja na pet godina

EEA objavljuje izveštaj o stanju životne sredine svakih pet godina, u skladu sa sopstvenim propisima. „Životna sredina Evrope 2025“ sedmi je takav izveštaj koji EEA objavljuje od 1995. godine. On pruža čvrste, na nauci zasnovane uvide o tome kako moramo odgovoriti na ogromne i složene izazove sa kojima se suočavamo, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i zagađenje vazduha i vode. Izveštaj je pripremljen u saradnji sa Evropskom mrežom za informacije i posmatranje životne sredine (Eionet) EEA, a oslanja se na ogromnu ekspertizu vodećih stručnjaka i naučnika iz mreže Eionet iz oblasti zaštite životne sredine u 32 zemlje članice EEA i šest zemalja saradnica.