Novo anonimno pismo jednog profesora studentima u blokadi: Šta posle Vidovdana?

Dragi studenti,

Cela Srbija je došla u Beograd na Vidovdan da vas podrži na još jednom velikom protestu, koji možda i najvećem do sada. U ultimatumu sadržanom u vašem otvorenom pismu od 25. juna piše da će „nakon proteka roka građani Republike Srbije biti spremni da preduzmu sve postojeće mere građanske neposlušnosti, kako bi zaštitili svoje osnovno pravo na slobodan i legitiman demokratski sistem“. Rok za ispunjenje vaših zahteva ističe na Vidovdan u 21 čas i to je trenutak kada će u Srbiji započeti revolucija, ali ne nasilna obojena revolucija o kojoj govori vlast, nego će to biti početak mirnog građanskog procesa smene vlasti.

Dva zahteva koje tražite ultimatumom su krajnje jednostavna i mogu da se ispune bukvalno za čas. Prvi je da se raspišu izbori jer vlast konstantno krši Ustav i izgubila je legitimitet, a drugi je da se prekine lažni skup u Pionirskom parku koji ograničava slobodu kretanja građanima i služi kao Nepomenikov živi štit. Ultimatum je ispravan put jer se samo tako može preći u novu fazu demokratske borbe.

Setićete se da sam u pismu objavljenom na dan velikog skupa u Beogradu 15. marta sugerisao upravo postavljanje ultimatuma. Tamo sam napisao da kada protekne postavljeni rok smatra se da su se institucije, koje nisu u stanju ispuniti ni osnovne zahteve građana, raspustile odnosno podnele neopozivu ostavku i da će onda građani pod vašim vodstvom odlučiti kako dalje. Vi ste pokazali mnogo strpljenja i nakon više od sedam meseci blokada i protesta, dali ste i ovu poslednju šansu režimu. Ultimatumom niste tražili da ispuni sve vaše zahteve, nego samo dva, a ni ta dva režim ne može da ispuni i zato je to njegov kraj.

Vaša revolucija će jednoga dana dobiti i svoj naziv. Moj predlog je jednostavan – da to bude „Pumpaj revolucija“ – jer pumpanje je reč koja je najviše korišćena na vašim blokadama i protestima. Većina se ni ne seća više ko je prvi pumpao, a bilo je to izvan konteksta vaših protesta. Verovali ili ne – pumpalo se nekada i na RTS-u. Jedan tekst Janka Baljka, profesora FDU, podsetio me je da je prvi pumpadžija bio glavni lik crtanog filma Surogat (1961) Dušana Vukotića, inače prvog jugoslovenskog filma nagrađenog Oskarom. U tom filmu jedan debeljko bukvalno ne prestaje da pumpa: od rekvizita za plažu, žene koja postaje stvarna i u koju se zaljubljuje, do automobila i ceste kojom vozi. Profesor Baljak je lepo stavio debljuškastog pumpadžiju u današnji kontekst kada je napisao: „Poput studenata on pumpa sebi novi, bolji svet u kojem će se osećati kao slobodan čovek.“ Enorman je trud iza vašeg pumpanja za slobodu i bolju budućnost. Zato je važno da se svi građani uključe kako se sve što ste postigli ne bi izduvalo.

Predlažem da svakako nastavite sa ultimatumima jer to ubrzava dinamiku. Na primer, treba da tražite ponavljanje postupka predlaganja kandidata za REM do određenog roka i ako se taj rok ne ispuni da pozovete građane na ponovnu blokadu RTS-a.

U ovom ultimatumu pred Vidovdan ste se odlučili za najblaži oblik otpora, a to je građanska neposlušnost. Najmoćnije sredstvo građanske neposlušnosti je generalni štrajk, a već sam pisao o tome kako bi on trebao izgledati da bi uspeo. Podsetio bih da ste još 24. januara pozvali na generalni štrajk, ali nije uspeo jer tada je još bilo rano – niste imali toliku podršku koju imate danas. U proteklih šest meseci vas je toliko ljudi podržalo i trpelo posledice zbog toga (gubitak plate, otkazi, inspekcije, šikaniranje na poslu, hapšenja itd.). Kao što ni godina studija koju ste vi uložili nije za vas izgubljena, nisu ni svi oni na gubitku jer to je zalog za bolju budućnost. A kada je ulog toliko velik, motivacija je još snažnija.

U okviru generalnog štrajka treba da se ujedine građanski zborovi, tačnije, da se formira Megazbor građana koji će se održavati istovremeno u svim gradovima i na kojem će se redovno donositi odluke kako bi građani osećali moć promene i zadržali motivaciju da učestvuju do kraja. To je u skladu i sa vašom porukom da ćete na kraju Vidovdanskog protesta prepustiti građanima da odlučuju o daljnjim koracima, a to je jedino moguće preko zborova građana koje ste vi pokrenuli. Protestne šetnje za vreme štrajka treba da idu od vrata do vrata, od prozora do prozora, kako biste pozvali i onaj deo građana koji je do sada bio pasivan. I tako će štrajk rasti i rasti dok Srbija ne stane. A kada stane, režim će se urušiti i tada će policija i vojska preći na vašu stranu. Njima u javnim obraćanjima posvećujte posebnu pažnju kako bi ih pripremili za to jer znate da kada policija i vojska stanu na vašu stranu, onda je gotovo.

Urušavanje režima će zahtevati postavljanje prelazne vlade sastavljene od ljudi sa vaše studentske liste koja će se onda pobrinuti za realizaciju poštenih izbora.

Ako generalni štrajk i ne dovede do urušavanja režima, on će mu sigurno naneti veliku štetu, a onda možete da ga matirate raspisivanjem građanskih izbora, o kojima sam takođe pisao. Njih treba da inicirate i organizujete u saradnji sa zborovima građana mimo volje vlasti. Na tim izborima će vlast sigurno izgubiti, a to će biti važno da se javno pokaže da vlast gubi na izborima, jer deo građana još uvek veruje da Naprednjaci i dalje imaju snažnu podršku u narodu nakon velike izborne krađe u Kosjeriću i Zaječaru. A među njima su i pripadnici policije i vojske. Oni su se svi zakleli da će štititi Srbiju, a nakon što im izbori pokažu da je Srbija oteta jer vlast više nema podršku naroda, onda više nemaju argument da štite tu uzurpatorsku vlast, nego moraju stati uz narod.

Da rezimiram ovaj plan u četiri tačke: 1. postavljanje ultimatuma, 2. generalni štrajk i megazbor građana koji donosi odluke, 3a. ako se vlast uruši onda se formira prelazna vlada i raspisuju se izbori, ili 3b. ako se vlast ne uruši onda se raspisuju građanski izbori, 4. nakon izbora vlast preuzimaju ljudi koja će da ispune vaše zahteve.

Dakako, realizacija plana će zavisiti i od kontrarevolucionarne represije. Privođenja na razgovore i hapšenja pred Vidovdan pokazuju da je represija vlasti sve veća. Zloupotrebljava se član 309 Krivičnog zakonika po kojem se nevine građane koji legitimno traže smenu vlasti krivično goni za „Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja“. Vlast je tako uvela verbalni delikt poput nekadašnje „Neprijateljske propagande“ iz zloglasnog člana 133 Krivičnog zakonika SFRJ, a koji se još 1980-ih prestao koristiti za kritiku vlasti. Ako će se represija intenzivirati, postoji način kako da građani iskoriste svoje pravo na otpor protiv takve represivne vlasti. To će biti tema nekog od sledećih pisama, ako se do tada režim ne počne urušavati pod pritiskom građana.

Posvetu za ovaj najvažniji dan protesta, Vidovdan, najviše zaslužuje porodica Firić iz Kovilja jer ona je najviše izgubila kobnog 1. novembra – čak tri člana porodice. Sara Firić je najmlađa žrtva urušavanja novosadske nadstrešnice – imala je samo 6 godina. Njezina sestra Valentina sa navršenih 10 godina života bila je druga najmlađa žrtva. Sa njima je poginuo i njihov deda Đorđe Firić koji ih je dovezao na stanicu da sednu na autobus za Loznicu, gde su išle u posetu drugom deki i baki. U Loznicu nikada nisu stigle, a Nepomenik se prvi pojavio u kući porodice Firić nakon tragedije da izjavi saučešće, a slikao se i na sahrani. Kao i uvek, iskoristio je njihovu bol za ličnu promociju u nesreći koju je on uzrokovao.

Nema leka za bol porodice Firić, ali ima za Srbiju, a to je da režim padne. Mnogi se pitaju kako će se to režim urušiti? Desiće se to spontano, kada najmanje očekujemo, kao i novosadska nadstrešnica.

Autor je univerzitetski profesor i stručnjak za tranzicionu pravdu

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.