Novi broj Nedeljnika, koji od danas možete naći na kioscima, donosi intervju sa nekadašnjim ambasadorom Sjedinjenih američkih država u Srbiji – Vilijamom Montgomerijem.
Montomeri otkriva kako je započela saradnja između Sjedinjenih američkih država i OVK 1998., koju su ranije smatrali terorističkom organizacijom, nakon neuspelih pregovora sa Slobodanom Miloševićem.
NATO bombardovanje SR Jugoslavije Montgomeri opisuje kao „zamku“ smišljenu da pronađe razlog za vojnu intervenciju, a ključnu ulogu u pritisku na NATO pripisuje Medelin Olbrajt.
Ambasador u intervjuu takođe govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića, kako mu je premijer pred atentat rekao da je svestan da mu neko „radi o glavi“, a pominje i ulogu Bebe Popovića u medijskim napadima i kontroli medija tokom policijske akcije „Sablja“.
O ovim i mnogim drugim temama koje su obeležile početak 21. veka u Srbiji, sa Vilijamom Montgomerijem, razgovarala je Ana Otašević.
INTERVJU SA VILIJAMOM MONTGMOERIJEM: „Ovo nije obojena revolucija“
Ana Otašević razgovara sa Vilijamom Montgomerijem, nekadašnjim ambasadorom SAD u Srbiji, u ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik.
U novoj knjizi koja dopunjuje prethodnu, „Kad ovacije utihnu“, piše o životu i karijeri u kojoj je radio na rušenju režima u Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji, o Zoranu Đinđiću, kriminalnim klanovima, povezanim sa srpskim državnim vrhom, o Milu Đukanoviću, Čedi Jovanoviću, Bebi Popoviću i mnogim drugim akterima, kako onima koji i danas upravljaju državom, tako i onima kojih odavno nema. Poslednji američki ambasador u Jugoslaviji je od jednih napra-
vio saradnike, od drugih rivale, ali uveku poziciji da direktno utiče na ključne političke događaje ili da o njima bude obavešten iz prve ruke. Zbog toga ga i danas zovu iz vrha države da od njega zatraže savet.
„Od eugenike do anarholiberalizma“
Zoran Panović analizira upotrebu ideoloških termina i istorijskih paralela od strane vlasti u Srbiji, posebno predsednika Aleksandra Vučića, kako bi diskreditovali protivnike. Panović se posebno fokusira na to kako vlasti studentske proteste i opoziciju etiketiraju kao „anarholiberale“, što je termin koji je nekadašnja jugoslovenska Služba državne bezbednosti koristila za disidentske intelektualce poput Milovana Đilasa i Dušana Mihajlovića.
„Dodvoravajući se takozvanom običnom narodu, Vučić kreće u borbu protiv „kvazielite“, baš kao i Milošević (borba naroda i njegovih predstavnika protiv „birokratije“). Tada Vučić (ili ko mu je to vešto sročio) pokazuje inovativnost koja kao da je presušila u ovoj fazi borbe. Sada Vučić reciklira još je- dan stari komunistički termin za etiketiranje – rogobatnu, ideološki i logički apsurdnu kovanicu „anarholiberali“, a u „Eliti i plebsu“ je pominjao „eugeniste“ koji bi danas baš dobro propagandno poslužili, ali kao da su zaboravljeni“, piše Zoran Panović.
Ubistvo Čarlija Kirka: Tipping Point Amerika
Pavle Zlatić se bavi temom političkog nasilja u Sjedinjenim Američkim Državama, promatrajući ga kroz prizmu ubistva konzervativnog komentatora i Trampovog bliskog saradnika Čarlija Kirka. Ovo ubistvo predstavlja još jedan galon benzina na političku vatru koja bukti u Americi, gde svaki detalj postaje instrument za novu polarizaciju ionako podeljenog američkog društva. Pored tradiconalnih medija, sve veći zamah hvata i, takozvana, „Treća javnost“ i nove platforme poput „Twicha“ i sličnih, gde politički influenseri sve više dobijaju na popularnosti i uticaju.
„Ovo nije Amerika mejnstrim medija, ili onih medija koji uzalud prelistavaju sada skoro mrtvu i beskorisnu dnevnu štampu, a to čak nije ni Amerika novog mejnstrima. To je „treća javnost“, koja se teže vidi iz Evrope, mnogo ukorenjenija u samoj Americi, ali je to i Amerika koja stasava i dolazi po svoje i sleva i zdesna, šta god to u ovom trenutku značilo“, piše Pavle Zlatić.
UJEDINJENE NACIJE: Leglo despotija i korupcije
Željko Pantelić kritički analizira trenutno stanje i ulogu Ujedinjenih nacija, opisujući ih kao organizaciju koja je izgubila svoj kredibilitet i svrhu. UN nisu uspele da se nametnu kao „svetska vlada“, što je postalo jasno nakon neuspeha u rešavanju sukoba u Jugoslaviji i Ruandi. Organizacija se sada bavi „nižom politikom“, dok je u rešavanju ključnih globalnih konflikata ostala savršeno impotentna.
„Diplomatija je postala retko upotrebljavano sredstvo za rešavanje sporova. Vratili smo se u period upotrebe sile, ogoljene ili sofisticirane, i (zlo)upotrebe veta stalnih članica u SB UN. Treba prihvatiti realnost da je svet nastao posle Drugog svetskog rata, svet u kojem su stvorene UN, nestao. Problem je što u novoj stvarnosti one služe samo za manipulaciju“, piše Željko Pantelić.
Prištinski aerodrom, šifra „606“: Najtajniji objekat jugoslovenske avijacije
Aleksandar Radić otkriva namenu vojnog aerodroma „Rudnik“ kod Prištine, jednog od dva ključna podzemna objekta avijacije JNA, uz poznatiji aerodrom „Klek“ kod Bihaća. Planiran za smeštaj dve lovačke eskadrile, „Rudnik“ je bio podzemna galerija otporna na nuklearni udar, opremljena najmodernijim sistemima za održavanje i borbeni rad aviona. Pored istorijata i namene tajanstvenog objekta pod šifrom „606“, Radić piše i o strogim bezbednosnim protokolima i merama tajnosti kojima je morao da se povinuje svako ko bi ušao u tunele ispod vojnog aerodroma.
„Kasarne, administrativni prostori i tehnička radionica podignuti su kod sela Vrelo. Rulna staza vodila je dalje do Goleša i podzemne galerije „606“ koja je završena 1968. godine. U to vreme ukazala se hitna potreba za odbrambenim pripremama zemlje. Zbog važnosti objekta svi podaci o njemu bili su „strogo poverljive prirode“. Zato se trebalo voditi računa o izboru ljudstva koje će ulaziti, raditi i boraviti unutar podzemlja, predviđene su pismene obaveze o čuvanju tajnosti podataka što se odnosilo i na vreme posle penzionisanja, premeštaja, odsluženja vojnog roka i odlaska iz službe“, piše Aleksandar Radić.
Nije rekla „NE“
Ana Mitić se bavi kontroverznim nacrtom izmena Krivičnog zakonika u Srbiji, koji uvodi novo krivično delo „obljuba bez pristanka“. Ovo delo, iako de facto predstavlja silovanje, nosi blažu kaznu od 3 do 12 godina zatvora. Time se stvara razlika između „pravog“ silovanja (sa fizičkim otporom žrtve) i „obljube bez pristanka“ (gde žrtva nije pružila otpor), što je u suprotnosti sa svim međunarodnim standardima. Uvođenjem blažeg dela, tužiocima i sudovima se olakšava izricanje lakših kazni, što na kraju privileguje silovatelje i dodatno obeshrabruje žrtve da prijave zločin.
„Od 68 pokrenutih istraga za silovanje u 2024, bilo je 25 osuda. Broj osuđenih za silovanje je u stalnom padu poslednjih godina u odnosu na dvehiljadite godine – na primer 2000. godine je bilo 200 prijava a 77 osuda, a 2001. je od 169 prijava bilo 113 osuda. Ovo nije prvi put da država hoće da uvede blaži oblik silovanja, to je već pokušano 2016. godine ali su organizacije za zaštitu ženskih prava to zaustavile“, piše Ana Mitić.
Ko je na listi sto najvažnijih hrvatskih Srba?
Boris Rašeta piše o knjizi, ili možda bolje reći leksikonu, koja će se u narednom periodu naći na policama u knjižarama. Tematika kojom se bavi, sigurno će izazvati najrazličitije vrste reakcija kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji. Naslov „Sto najvažnijih hrvatskih Srba“, sasvim je dovoljan da vam kaže sve što treba da znate o glavnom izvoru polemika koje će nastati objavljivanjem knjige.
„Bit će tu frke, pomislio sam kad sam prvi put vidio popis sto najvažnijih hrvatskih Srba – koji bi za ovogodišnje književne sajmove trebao biti ukoričen kao knjiga. A kad sam ga razmotrio drugi put, bio sam siguran – o, da, bit će tu belaja! Oko čega će se ljudi čepušati? Pa, oko identiteta. Iz jedne od radnih verzija popisa koju smo dobili na uvid, veliko zaprepaštenje izaziva uvrštavanje Borisa Bućana, slikara i grafičkog dizajner čiji je slavni plakat za „Žar-pticu“ uvršten među 100 najvažnijih plakata XX stoljeća. Je li se Bućan izjašnjavao kao Srbin? Javno nije dostupan takav podatak, ali bi u nekim dokumentima – poput sveučilišnih indeksa – morao biti zabilježen podatak o narodnosti, bio je obavezan“, piše Boris Rašeta.
NOVI NEDELJNIK JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 18.SEPTEMBRA I PREKO NSTORE.RS.
Post Views: 646
