Čitaoci Nedeljnika usvojili su kao dobru naviku da uz svaki novi broj svog omiljenog magazina jednom mesečno čitaju i Le Monde Diplomatique. Časopis za intelektualnu elitu, kako ga često opisuju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik i nije prošao četvrtak da ne dobijemo makar jednu poruku ili mejl sa pitanjem: „Kad će Mond?“

Mond se vratio u naše živote i biblioteke, ali u online izdanju. Na sajtu Le Monde Diplomatique, u saradnji sa Nedeljnikom, možete na srpskom čitati nove brojeve i čitavu arhivu prestižnog lista.

Novi broj časopisa Le Monde Diplomatique je stigao! Pogledajte neke od tema koje vas čekaju u februarskom broju.

Nebojša Katić

Politički diskurs u Srbiji, kao i u drugim tranzicionim demokratijama, najčešće ima samo dve, povezane teme – to su zloupotreba vlasti (u različitim oblicima) i korupcija. U senci ovih tema, pred decembarske izbore 2023, polemisalo se i o ekonomskim rezultatima vladajuće SNS-ove koalicije uz povremeno upoređivanje s rezultatima prethodnih, DOS-ovih vlasti. Polemisalo se površno, propagandno i svako je iz obilja ekonomskih pokazatelja uzimao ono što mu odgovara i interpretirao kako mu je volja.

Novinski tekst nije stručna studija i ne daje prostora za valjanu analizu ekonomskih rezultata različitih vlasti u novom milenijumu. Ozbiljna studija bi se morala baviti kompleksnom slikom i međuzavisnošću ekonomskih pokazatelja, a ne pojedinačnim pokazateljima van ukupnog konteksta. Smisao ovog teksta je samo da ukaže na objektivne limite statističkih informacija, na mehanizme koji se koriste kako bi se stvorila slika ulepšane ekonomske stvarnosti, kao i na neke ekonomske i statističke fenomene koji u javnosti prolaze najčešće neprimećeno.

Peri Anderson

Možemo li da zamislimo da međunarodne odnose kodifikuju i ostatku sveta diktiraju zemlje Latinske Amerike, Afrike, Kavkaza ili Azije? Teško, i to s dobrim razlogom: od 17. veka, međunarodno pravo odražava interese velikih sila. Pa ipak, njegovi savremeni konstrukti, poput Ujedinjenih nacija, ostaju pribežište – nažalost, često nemoćno – država nad kojima dominira.

Međunarodno pravo, kako ga danas razumemo, neodvojivo je od ideje međusobnih odnosa suverenih država. Na Zapadu se smatra da su ovi odnosi počeli da poprimaju više ili manje kodifikovan oblik s ugovorima iz Vestfalije, zaključenim 1648. godine radi okončanja Tridesetogodišnjeg rata. Međutim, ovom ključnom trenutku prethodio je nastanak teorijskog korpusa o ovom pitanju, koji datira još iz 1530-ih godina i dela španskog teologa Frančeska de Vitorije. On se nije toliko zanimao za odnose između evropskih država – među kojima je Španija u to vreme bila daleko najmoćnija – koliko za odnose između Evropljana (pre svega, naravno, Španaca) i stanovništava nedavno otkrivenih Amerika.

Oslanjajući se na rimski jus gentium, ili „pravo naroda“, Vitorija je razmatrao moguće osnove za osvajanje Novog Sveta od strane Španaca. Da li su zauzete zemlje bile nenastanjene? Da li ih je španskoj kruni dodelio papa? Da li je dužnost hrišćana da pokrštavaju pagane, po potrebi i silom? Odbacio je sve ove razloge i ponudio drugi: divljaci koji naseljavaju Amerike prekršili su univerzalno pravo, „pravo komunikacije“ (jus communicandi), koje se odnosi na slobodu putovanja i trgovine gde god nam volja, kao i na propovedanje hrišćanske istine domorocima. Budući da su Indijanci, kako su ih osvajači zvali, sprečavali ostvarivanje ovih sloboda, Španci su imali pravo da odgovore oružjem, da grade utvrđenja i konfiskuju zemlju. Tvrdoglavo suprotstavljanje zavređivalo im je sudbinu rezervisanu za najgore neprijatelje: pljačku i porobljavanje. Drugim rečima, španska dominacija bila je u potpunosti legitimna.

Žaku Mamu

Od Kosova do Avganistana, stanovništvo je bilo istovremeno žrtva i povod za intervencije. Što se tiče nevladinih organizacija, one su instrumentalizovane tokom ratova koje su često nazivani moralnim“…

Nikada pre intervencije vazdušnih snaga Severnoatlantskog saveza (NATO) na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), stepen zbunjenosti između rata i humanitarne pomoći nije bio tako očigledan. Da čak i tako ugledan čovek kao Vaclav Havel može tvrditi da „napadi, bombe nisu izazvani materijalnim interesom, njihov karakter je isključivo humanitaran“ pokazuje obim rečene konfuzije. Ove operacije nisu sprečile dramatično ubrzanje etničkog čišćenja, niti su izbegle snažan povratak nacionalizma među srpskim stanovništvom, koje je bilo terorisano bombardovanjem.

Hauard Zin

Kada dobročinitelji postanu zlikovci… Tvrdnjom da Iračanima donose slobodu, Sjedinjene Američke Države su im nametnule rat. Po cenu da se bore protiv njihovog vlastitog naroda, njegovih sloboda, njihovog načina života.

Irak nije oslobođen, on je okupiran. To je očigledno. Izraz okupirana zemljapostao nam je poznat tokom Drugog svetskog rata. Tada smo govorili o Francuskoj okupiranoj od strane Nemačke, Evropi pod nemačkom okupacijom. Nakon rata, govorili smo o Mađarskoj, Čehoslovačkoj i istočnoj Evropi koje su bile okupirane od strane Sovjeta. Nacisti i Sovjeti su okupirali mnoge zemlje. Mi smo ih oslobodili od tih okupacija.

Sada smo mi ti koji okupiramo. Istina, oslobodili smo Irak od Sadama Huseina, ali ne i od nas samih. Baš kao što smo oslobodili Kubu 1898. od španske vlasti, ali ne i od naše. Španska tiranija je poražena, ali Sjedinjene Države su pretvorile ostrvo u vojnu bazu, slično onome u Iraku. Velike američke kompanije su se ukorenile na Kubi, poput Behtela, Halbartona i naftnih kompanija koje puštaju korenje u Iraku. Sjedinjene Američke Države su napisale i nametnule, uz pomoć lokalnih saučesnika, Ustav koji će upravljati Kubom, baš kao što naša vlada razvijala, uz podršku lokalnih političkih grupa, Ustav za Irak. Ne, to nije oslobađanje. To je zapravo okupacija.

Erik Alterman

Dok izraelska politika sve više skreće udesno, američki Jevreji odlučno ostaju na levoj strani. Rezultat: pro-izraelski lobi u Sjedinjenim Državama se sada više oslanja na hrišćanske fundamentaliste nego na Jevreje. Istovremeno, rat u Gazi je ozbiljno uzdrmao i američke univerzitete kada su veliki finansijeri odlučili da kazne ustanove koje su odveć kritikovale izraelsku vladu.

Pet nedelja posle ubilačkog napada Hamasa koji se desio 7. oktobra 2023, u Vašingtonu se okupilo 290.000 ljudi, većinom američkih Jevreja, da izrazi svoju podršku Izraelu, da zahteva oslobađanje talaca zarobljenih u Gazi i da osudi antisemitizam. Bili su to najmasovniji proizraelski protesti u istoriji Sjedinjenih Država. Uskopolitički gledano, ujedno su bili i najmanje potrebni protesti, jer je vlada Džozefa Bajdena već, sasvim jasno, zauzela ova tri stava.

PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 3.000 DINARA.

ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.

ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.

Post Views: 64

Originalni tekst