JA se, poštovana gospodo, osećam veoma loše. Obraćam vam se u očekivanju da mi pomognete u zaštiti od kriminalnih aktivnosti u instituciji koja radi pod znakom OUN.
Foto: Arhiva „Novosti“
Smatram da je uporno nastojanje da mi se uskrati lečenje prvenstveno motivisano strahom da bi pažljivom stručnom analizom bili otkriveni aktivni namerni postupci urušavanja mog zdravlja sve ovo vreme, a koji se ne bi mogli sakriti od ruskih stručnjaka… Sigurno ne mogu da me leče, ni oni od kojih sam branio zemlju u ratu i koji imaju interes da me ućutkaju, takođe – poručio je 10. marta 2006. Slobodan Milošević, haški optuženik, bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, u pismu ruskom ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu.
Nije dočekao odgovor. Pronađen je mrtav na današnji dan, 11. marta 2006. u ćeliji zatvora Sheveningen. Zvanični nalaz holandskih patologa navodi kao uzrok smrti infarkt miokarda.
Haški tribunal je sumnje o ubistvu Miloševića nazivao teorijom zavere sve dok nije raspušten, posle čega je usledilo sistematsko zatiranje tragova institucionalnog zločina u režiji američke neoliberalne imperije Klintonove ere.
Termin „imperija“ nije slučajan, ni preteran. „Očevi Amerike“ su SAD osnivali po ugledu na Rimsku Republiku, a posle rušenja Berlinskog zida ona je postala novo svetsko carstvo. Njegovi vladari su se prema nepokornim narodima i njihovim predvodnicima ponašali kao rimski imperatori. Vođe otpora volji svetskog carstva su lovljene žive, da bi tokom trijumfa bile vođene vezane pred svetinom a zatim bačene da istrunu u tamnici.
Foto: EPA/printskrin
Klintonova administracija smislila je dodatnu perverziju, da organizuje sud sa unapred napisanom presudom o genocidnosti srpskog naroda, a osuda Slobodna Miloševića je trebala da bude krunski čin te predstave. Oni koji to nisu razumeli odmah, uverili su se tokom procesa u Haškom tribunalu, iskrivljenoj slici onog iz Nirnberga, gde se sudilo nemačkim zločincima u Drugom svetskom ratu. Cilj haških scenarista bio je da Srbe stigmatizuju kao nove naciste, ali ih je deklasirala briljantna odbrana Slobodana Miloševića.
Istoričar dr Miroslav Svirčević je godnama posle Miloševićeve smrti pronašao planove britanske tajne službe SOE iz 1943. u kojima je posleratna Jugoslavija projektovana kao ona konfederacija stvorena Ustavom iz 1974, koji je Srbiju dodatno razbio u konfederaciju sa svojim pokrajinama. Naučnik je zaključio da je za Zapad najteži Miloševićev i uopšte srpski greh u stvari bio „borba protiv rešenja Ustava iz 1974“, razaranja Jugoslavije i Srbije.
Slobodan Milošević govori u Kosovu Polju
Milošević je razjario kreatore „novog svetskog poretka“ kada je administrativno ujedinio teritoriju Srbije i prekinuo tradiciju samoporicanja, što mu je donelo ogromnu popularnost među Srbima koji su od 1918. trpeli optužbe za hegemonizam. Istim optužbama kojima su opravdavani genocid i progoni Srba na teritoriji Jugoslavije i u Drugom svetskom ratu, na takvu ujedinjenu Srbiju se obrušila prvo ujedinjena Nemačka, koja je u krvavo balkansko kolo zatim uvukla zapadnoevropske zemlje, a Amerika je preuzela vođstvo kada je njome zavladala administracija na čelu sa Bilom Klintonom.
Srbi predvođeni Miloševićem tada su postali novi „veliki neprijatelj“, prvi posle raspada SSSR, koji je opravdavao postojanje NATO. Prostor Jugoslavije je postao poligon na kome se uvežbavao mnogo veći sukob koji je 2014. počeo u Ukrajini. Zapadna propaganda je kreirala sliku Miloševića kao „balkanskog kasapina“ koji na čelu svog malog ali opasnog naroda ugrožava ceo „demokratski svet“. To je opravdalo agresiju koju je na Srbiju 1999. izvela najveća vojna koalicija svih vremena okupljena u NATO.
Foto Z. Jovanović
Milošević je, pošto je izgubio političku bitku i vlast, simbolično i smišljeno uz asistenciju britanske tajne službe isporučen Haškom tribunalu na Vidovdan, tužni praznik koji opominje da je ropski život nečasniji od smrti.
Neočekivano za Zapad, on je ponovo zadobio opšte simpatije Srba svojom briljantnom odbranom u Haškom tribunalu, jer je bilo očigledno da u stvari brani ceo srpski narod u nameštenom procesu čiji je cilj bio etiketa genocidnosti. Suđenje Miloševiću na kome je raskrinkavao lažne svedoke i propagandne laži pretvaralo se u debakl Zapada. Haške sudije, saznalo se docnije, nezvanično su obavestile poslodavce da ne mogu da donesu osuđujuću presudu. Svetska imperija, pak, nije mogla sebi da dozvoli poraz, da Milošević dobije oslobađajuću presudu i da se trijumfalno vrati na slobodu.
Foto AP
Tu nezgodnu situaciju je 11. marta 2006. zgodno rešila njegova „neočekivana“ smrt, koju je Milošević dan ranije u pismu Lavrovu najavio kao ubistvo u režiji Haškog tribunala. Predsednik tog suda je licemerno saopštio: „Međunarodni sud žali zbog smrti Slobodana Miloševića i činjenice da u predmetu protiv njega neće biti donesena presuda“.
Svakome je bilo jasno da Tribunal ne žali za Miloševićem, već zato što nije mogao da ga osudi za genocid i tako presudi celom srpskom narodu.
TROVALI GA LEKOM ZA LEPRU?
U PISMU Lavrovu Slobodan Milošević je ukazao da ga haški lekari podmuklo ubijaju pogrešnim medikamentima:
– Iz dokumenata koji su mi dostavljeni 7. marta vidi se da su 12. januara u mojoj krvi pronašli izuzetno jak lek koji se koristi za lečenje lepre i tuberkuloze. Iako nikakav antibiotik nisam koristio svih ovih pet godina u njihovom zatvoru, niti sam imao bilo kakvu infektivnu bolest.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
