Nije bilo zainteresovanih za kupovinu pančevačke Azotare

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika nije uspela da proda HIP Azotaru iz Pančeva u stečaju jer niko nije uplatio depozit za javno nadmetanje, potvrdjeno je danas agenciji Beta u Samostalnom sindikatu Pančeva.

Azotara Pančevo
Azotara Pančevo

Početna cena Azotare kao pravnog lica bila je oko 5,8 milijardi dinara.

Najznačajnija imovina Azotare je fabrika veštačkih djubriva i azotnih jedinjenja u Pančevu, koju čine gradjevinski objekti, postrojenja i oprema, kao i mehanizacija, potraživanja i zalihe materijala.

Najznačajanija imovina Azotare je fabrika veštačkih đubriva i azotnih jedinjenja u Pančevu, koju čine građevinski objekti, postrojenja i oprema, kao i mehanizacija, potraživanja i zalihe materijala.

Azotara je zapošljavala je gotovo 1.000 ljudi, a otišla je u stečaj sredinom septembra 2018. Kako su tada saopštili predstavnici sindikata, svim zaposlenima isplaćene su obećane otpremnine.

Kao argument za pokretanje stečajnom postupka, predstavnici države su isticali da je Azotara gubitaš za kog nema rešenja. Takođe, navodili su i da pokretanje stečaja predstavlja ispunjavanje obaveza prema Međunarodnom monetarnom fondu.

Podaci govore da je vrednost imovine fabrike oko 108 miliona evra, dok su dugovanja, od kojih je 90 odsto prema Srbijagasu – koji je do stečaja bio i upravljač Azotare – dostigla iznos od oko 200 miliona evra.

Međutim, radnici i pojedini sindikati su smatrali da razloga za stečaj nije bilo s obzirom na to da fabrika dobro radi, te da nikakvih problema nije bilo u prvih šest meseci poslovanja u ovoj godini. Interesantno je i da je država investirala oko 20 miliona evra u izgradnju novog pogona za proizvodnju đubriva u Azotari neposredno pre predloga o uvođenju stečaja.

Azotara je jedno od 24 preduzeća za koja je Evropska unija tražila preispitivanje privatizacije ili poslovanja. Ovo je nekada bila najveća fabrika veštačkih đubriva na Balkanu, a danas je simbol propale privatizacije, ali i mnogih sumnjivih odluka koje je donosila država kada je to preduzeće 2009. uzela pod svoju kontrolu. Pod upravom države, dugovi ovog preduzeća su drastično porasli.

Azotara je privatizovana u vreme vlade Vojislava Koštunice, ali je privatizacija raskinuta 2009. godine. Prema istraživanju Insajdera priča o pogrešnim odlukama i zloupotrebama ne završava se na privatizaciji nego se jednako pogrešne odluke na štetu Azotare donose tek posle raskida privatizacije kada je država preuzela Azotaru.

Prema istraživanju Insajdera, Azotara je napravila dugove i kada je vlada Mirka Cvetkovića, pod izgovorom oporavka te fabrike, odlučila da to preduzeće, koje bi trebalo da proizvodi đubrivo, uđe u rizičnu trgovinu pšenicom. Upravljanje Azotarom tada preuzima Srbijagas na čijem čelu je i tada, kao i sada, Dušan Bajatović iz SPS-a. Istraživanje Insajdera je pokazalo da je zapravo napravljen sistem koji je doveo do toga da se dugovi Azotare uvećavaju, dok istovremeno u poslovima sa tim državnim preduzećem korist imaju privatne firme.

Pljačka u Azotari Pančevo bila je tema Insajderove specijalne emisije Pravila pljačke.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.

Original Article