U Srbiji je stabilnost postala nova realnost (Jorgovanka Tabaković, guvernerka Narodne banke Srbije, Beta 4. 8. 2023.).

Guvernerka je ovom izjavom valjda želela da ostavi utisak u javnosti kako je došlo vreme da niko, ni poslovni ljudi ni građani ne moraju da brinu jer je stabilnost (dakle, i izvesnost) novo ime Srbije.

Naravno, sve to zahvaljujući predsedniku države, vladajućoj partiji i njoj, guvernerki.

Politički spin, udvorička poezija, neznanje ili istina?

Najpre, odsustvo razumevanja realnosti.

Sve je stabilno i izvesno u Srbiji, samo je problem što Srbija nema tržišnu ekonomiju. (Ako nam je za utehu ni, recimo, Crna Gora nije bolja).

Svaki poslovni čovek, osim onog ko je konektovan na državne poslove, potvrdiće da su nestabilnost i neizvesnost postale konstante nove realnosti srpskog poslovnog ambijenta. Nestabilnost je nova realnost.

Zategnuti i nerešeni odnosi s Kosovom, stalne političke tenzije, ugrožena demokratija, nedovršene reforme, satrvena pravna država, autokratske ambicije, voluntaristički nasrtaji na privredu i tržište, uništene institucije… samo su neke od karakteristika koje generišu nestabilnost.

Nije Srbija izuzetak, mada je toksičan slučaj.

Svet i globalna ekonomija od vremena pandemije žive u nestabilnosti i neizvesnosti. Posle pandemije nastale su dodatne nestabilnosti uzrokovane novim faktorima: pokidani lanci snabdevanja, zatvaranje u nacionalne ekonomije, regionalizacija, odluke država da podrže brzi fiskalno stimulisani oporavak („helikopterski novac“), inflacija, agresija Rusije na Ukrajinu, ratne igre oko Tajvana, novi Hladni rat, sankcije Rusiji i Kini, energetski šokovi, recesija…

Stabilnost i izvesnost postali su u ekonomiji trajno prošlo vreme. Pojam „stabilnost“ ne znači više ono što je nekad značio. Više ne važi pravilo da je za uspešan biznis potrebna stabilnost i izvesnost.

Nastupilo je doba kreativnosti u haosu, naslućuje se kraj vladavine razuma, industrijski radnik (kakvog poznajemo skoro tri veka) transformiše se u digitalnog čoveka a presretanje promena postalo je ključni cilj uspešnog poslovanja.

Godina koja odlazi legalizovala je nestabilnost kao trajno stanje.

Nestabilnost (volatilnost) karakteriše ekonomske izglede i u 2024. godini.

Nažalost, horizont nestabilnosti proteže se još daleko posle te godine.

I poslovni lideri koji su nekada bili sigurni u svoje sposobnosti donošenja odluka sada sumnjaju u svaki potez.

Ali, istovremeno osećaju da nestabilnost donosi ogromne mogućnosti. Preduzetnike muči životno važna briga – mogu li da prevaziđu nestabilnost okruženja koristeći iste pristupe poslovanja kao do sada, kako da upravljaju ekonomskom neizvesnošću i kako da potencijalne zamke pretvore u nove izglede za rast poslovanja i profita.

Ima nade.

Novo vreme zahteva novu poslovnu paradigmu – transformisanje neizvesnosti, odnosno pretvaranje u ogromne šanse, prilike, mogućnosti.

A to pretvaranje postiže se stalnim inovacijama (od novih proizvoda i usluga do novih poslovnih modela).

Iako se na prvi pogled čini da je sada teško baviti se inovacijama, nikad nije bilo bolje vreme nego kad je budućnost tako neizvesna.

„Inovacija je ključ napretka“, reći će jedan od najvećih preduzetnika današnjice Bil Gejts.

Poslovni lideri, spremni da se suoče sa ekonomskom nestabilnošću, imaju veće šanse da svojim kompanijama obezbede rast ako rade u okruženju koje prihvata inovacije, eksperimentisanje i preuzimanje rizika.

Što je veći nivo nestabilnosti, inovacija potencijalno donosi veći profit a manji rizik. (Ovde je potrebna mala napomena: poslovna neizvesnost i rizik nisu isto – u nestabilnosti/neizvesnosti nijedan preduzetnik ne može da se pripremi za događaj koji ne predviđa, a kod rizika preduzetnik na osnovu merenja i analiza slobodno odlučuje).

Takvi preduzetnici ne plaše se neuspeha, uče iz svojih grešaka i žure da isprobaju nova rešenja.

Srpski vladajući političari imaju običaj da se hvališu svojim kolosalnim doprinosom stabilnom okruženju koje pomaže jakoj domaćoj ekonomiji, ističući kako se, suprotno od Srbije, globalna ekonomija suočava s ogromnom nestabilnošću i teškom neizvesnošću.

Ali, ako se posmatra spremnost i sposobnost da transformiše neizvesnost, Srbija ima male šanse.

Posmatrajući Globalni indeks inovacija za 2023. godinu Srbija nije među državama koje su se spremile za novu paradigmu i izgradile kulturu inovacija, eksperimentisanje i preuzimanje rizika.

Po tom Indeksu Srbija i dalje tavori zaglavljena pri kraju evropske (32. mesto od 39 posmatranih država) i u sredini (to nažalost nije „zlatna“) svetske liste (53. mesto od 132 rangirane države u svetu).

Četiri godine Srbija se vrti oko istog mesta na svetskoj listi – 2023. godine zauzela je 53. mesto na kome je bila i 2020. Malo za nekog ko se hvali ekonomskim liderstvom a još manje za onog ko želi da napreduje u budućnosti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Originalni tekst