Tačno je 5.45 popodne na dan derbija u Gelzenkirhenu, a tramvaj broj 302 poskakuje.
Dvadesetominutno, oko osam kilometara dugačko putovanje do Veltins arene, pruža samo najavu razuzdane buke koja nas očekuje.
Do početka meča između Šalkea 04 i Nirnberga ostalo je nešto manje od tri sata.
Posvete Šalkeu u vidu nalepnica, grafita i murala se nalaze na skoro svakoj raspoloživoj površini, okružene prizorima koji podsećaju na industrijsko nasleđe ovog kraja.
Stadion se nalazi na brdu na obodu grada, a ispred svakog ulaza se nalazi veliki broj nestrpljivih navijača.
Aroma piva i kobasica i dim cigareta se osećaju u vazduhu.
Sat vremena pred početak meča, severna tribina na kojoj se nalaze Šalkeovi ultrasi je ispunjena i bučna.
Pred početak utakmice na tribinama je 62.000 ljudi, pa je teško čuti i sopstvene misli.
Ovo je ritual karakterističan za Šalke i izvodi se svaki put kada klub igra međunarodne mečeve.
U poslednjih dvadeset sezona, osam puta su igrali u Ligi šampiona.
Stigli su do polufinala 2011. godine kada su izgubili od Mančester Junajteda.
U najskorijem nastupu u elitnoj konkurenciji, 2019. godine su stigli do osmine finala kada su poraženi od Mančester sitija.
Ali ovo je sasvim drugačija pozornica, a i ulog je drugačiji.
Ovo je Bundesliga 2, drugi rang takmičenja u Nemačkoj.
Šalke, osnovan 4. maja 1904, dakle, pre 120 godina, džin je koji se gasi i blizu je drugog uzastopnog ispadanja iz lige i to, po svemu sudeći – pravo u zaborav.
- „Promašaj veka“ – nemački fudbaler čije ime označava neuspeh, ali je on uspeo da pronađe uspeh
- Diktatorov klub nije preživeo krvavu revoluciju
- Kako se san španskog fudbalskog kluba Malaga pretvorio u noćnu moru
I pored skorašnjih uveravanja da su finansije kluba postojane, održivost ovog dugovima opterećenog kluba je upitna.
Šalke je sedam puta bio prvak Nemačke, ali samo jednom posle Drugog svetskog rata – u sezoni 1957/58.
Kako je ovaj kolos – treći najveći klub u Nemačkoj po broju navijača i treći po broju trofeja u istoriji ligaškog fudbala – uspeo da stigne do ivice provalije?
I ima li načina da se vrati na veliku pozornicu?
„Njihovi navijači imaju apokaliptične vizije“, kaže novinar Feliks Tamsut, koji o fudbalskoj filozofiji piše za Špigl i druge medije.
„Ima u Nemačkoj još klubova koji su u krizi, klubova koji proglašavaju bankrot, ali mislim da do sada nisam video da se navijači nekog ovako velikog kluba kao što je Šalke ponašaju na ovakav način.
„Iz perspektive nemačkog fudbala, ovakve stvari su šokantne.
„Radi se o ogromnom klubu, sa oko 160.000 članova. Imaju više članova od Real Madrida, više od mnogih velikih evropskih klubova.
„Šalke predstavlja najekstremniji slučaj kluba koji pokušava da potroši više novca nego što ga ima“.
„To što imate mnogo navijača ne znači i da imate novca, ali oni i dalje troše kao nekada, misleći da će se stvari same rešiti“.
- Senke nad Marsejom i Bernarom Tapijem
- Od 200 navijača do vrha španske lige: Kako Đirona ‘pleše’ fudbal
- Đanluiđi Lentini: Uspon i pad najskupljeg fudbalera na svetu
Šalke je 2016. godine potpisao ugovor sa tinejdžerom iz Švajcarske Brilom Embolom za, kako je tada rečeno, 25 miliona evra.
Ovaj transfer je navijačima saopšten putem video poruke u kojoj je pomenuto i da je klub pobedio konkurenciju u vidu Barselone, Mančester junajteda i Arsenala.
Ali tri godine kasnije, posle 10 golova u 48 prvenstvenih mečeva, Embolo je prodat Borusiji iz Menhengladbaha za duplo manju sumu novca od one koja je potrošena za njegovo dovođenje.
Nabil Bentaleb, koji je od Totenhema 2017. godine kupljen za 19 miliona evra, otišao je bez obeštećenja kada mu je istekao ugovor.
Embolo i Bentaleb su samo dva primera lošeg skautinga u poslednjih nekoliko godina.
I ne samo da ih je Šalke kupio za veliki novac, već ih je loše i prodao.
Ključni igrači poput Leona Gorecke i talenata iz sopstvene škole kao što su Sead Kolašinac, Maks Mejer i Žoel Matip, koji je trebalo da obezbede dobar profit klubu, otišli su bez obeštećenja.
Nategnuti završni bilans je bio dodatno opterećen u vreme pandemije kovida-19 kada je obustavljen priliv novca od ulaznica i kada je prepolovljena dobit od bundesligaških TV prava.
Ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. godine je donela nagli kraj odnosa sa Gaspromom – energentskim džinom i glavnim sponzorom kluba, koji je većinski u vlasništvu ruske države.
„U prošlosti su donete neke potpuno pogrešne odluke na koje je potrošeno mnogo novca“, kaže Anja Vortman, članica borda Udruženja navijača za BBC Sport.
„Tim koji su sastavili se nije uklopio i nije igrao dobro. Što se tiče trenera, oni su angažovani i otpuštani i to je postala praksa kluba“.
Aktuelni trener Karel Gerec je angažovan u oktobru prošle godine i jedanaesti je trener Šalkea u poslednjih 10 godina.
Munjevita serija velikih isplata, pozamašni procenti deljeni prilikom transfera, bolne kamate pristigle nakon pozajmica novca i globalni događaji – konačno su stigli na naplatu.
Dug Šalkea se popeo na 217 miliona evra, ali i pored toga što se taj dug smanjuje, klubu očigledno nedostaje dobit koja dolazi sa takmičenjem u elitnoj konkurenciji.
Klub je ostao i bez dugogodišnjeg predsednika Klemensa Tonisa.
Šezdesetsedmogodišnji milijarder koji se obogatio preradom mesa je često popunjavao rupe u klupskom budžetu pozajmicama, ali je 2020. oteran iz kluba posle 19 godina provedenih na njegovom čelu.
Njegov odlazak je stigao posle izvinjenja zbog kontroverznih komentara o porastu populacije u Africi i izbijanja epidemije kovida u njegovoj fabrici koja se proširila i van njenih zidova.
Klub sada ima šest bodova više od zone koja znači ispadanje iz druge lige.
Svi ispod te crte od koje Šalke deli samo pet pozicija, automatski ispadaju iz ovog ranga takmičenja.
Šalkeovi dugovi su toliko veliki da im je Fudbalski savez Nemačke (DFB) dodelio samo privremenu dozvolu za učešće u trećem rangu takmičenja naredne godine, ističući likvidnost koja mora da bude uspostavljena do kraja juna kako bi njihove finansije bile spremne za manji priliv novca od onog koji je garantovan u dve najjače lige u Nemačkoj.
Ukoliko ispadnu iz lige i pritom ne uspeju da ispune uslove koje je propisao DFB, kazna će biti automatska degradacija na amaterski nivo regionalnog takmičenja.
Klubu je data bezuslovna garancija da će moći da nastavi takmičenje u Bundesligi 2 u sezoni 2024/25, ukoliko izbori opstanak.
Ključne utakmice će biti one protiv dva tima sa dna tabele – Osnabruka i Hanse iz Roštoka, a potom i meč sa Grojer-Firtom koji je u sredini tabele.
Ovi mečevi će odrediti sudbinu kluba.
I pored svih promena i izazova, stresa i nepovoljnih finansijskih momenata, navijači predstavljaju jedinu konstantu.
„Šalkeov navijač je iznad sudbine koju određuje jedna utakmica“, kaže Vortman.
„Navijanje za Šalke je odlazak na utakmicu sa prijateljima; zajednički odlazak na gostujuće terene“.
„Klupske prostorije su kao bar – tu pijemo, pričamo i pevamo. Tu vlada posebna atmosfera. U Engleskoj postoji izreka: ‘Peva se samo kada se pobeđuje’. Mnogi nemački klubovi su takvi. Šalke je drugačiji“.
„Četrdeset hiljada navijača Šalkea je želelo da ode na ta poslednja tri gostovanja. Ta tri stadiona u ukupnom zbiru nemaju toliko mesta na svojim tribinama“.
Ovakva posvećenost Šalkeovih navijača za mnoge predstavlja ozbiljan trošak.
Stopa nezaposlenosti je u Gelzenkirhenu 12,6 odsto, skoro 10 procentnih poena veća od nemačkog proseka.
Zatvaranje rudnika uglja u tom kraju je značilo i gubitak velikog broja radnih mesta.
Ali, ponos je ostao.
Pre svake utakmice Veltins arenom se ori rudarska himna Das Stegerlied koja slavi tradiciju ovog kraja.
Tom Hogland je bivši igrač sredine terena Šalkea koji je prošao kroz omladinsku školu kluba, a sada je asistent trenera juniorskog U-19 tima.
„Morate da poznajete istoriju kluba. Ovo je Rurska oblast, regija u kojoj su se nalazili rudnici uglja“, kaže on.
„Ovde postoji mnoštvo drugačijih kultura. Različiti ljudi dolaze iz Italije, Turske i bivše Jugoslavije da ovde rade. Ovo je nemačka regija u kojoj se naporno radi. Zbog zatvaranja rudnika, ceo kraj je postao veoma siromašan.
„Neki ljudi iz Gelzenkirhena i okoline imaju samo ovaj klub. Za njih je on kao religija“.
„Kada bi Šalke igrao u petoj ili šestoj ligi, podrška navijača bi postala samo jača. Ovde su svi zajedno i to je nešto što se prenosi s generacije na generaciju.
„Svi ovde žive i dišu za Šalke“.
Tamsut se slaže.
„Postoji izreka: ‘Šalke nikada neće nestati’. Čak i kada bi ceo klub morao da se formira ispočetka, navijači bi bili tu.
„Entitet zvani Šalke nadilazi svakog pojedinca; on živi u srcima mnogih“.
Jedan od njih je i kapiten suparničkog tima. Timo Beker, koji predvodi Holštajn Kil, klub koji se bori za promociju u viši rang.
On je nekadašnji igrač Šalkea, a trenutno je navijač kluba.
Poznat je po tome što popodne igra za Holštajn Kil, a zatim uveče odlazi na severnu tribinu među Ultrase da bodri Šalke.
„Šalke je nešto što je zajedničko za sve ljude ovde“, kaže Vortman.
„Možete da budete doktor, ili da ste bez posla, ali sve to nije uopšte bitno. Mi imamo običaj da za to koristimo termin kleinster gemeinsamer nenner – najmanji zajednički imenitelj.
„Ljudi ne znaju za Gelzenkirhen, ali ako kažete Šalke – to prepoznaju“.
One čuvene evropske noći koje su stvorile reputaciju kakvu ima Šalke, sada su daleka prošlost.
Odlazak na Old Traford, dom Mančester junajteda, i polufinale Lige šampiona su se odigrali pre tačno 13 godina.
Jedno od omiljenih Hoglandovih sećanja dolazi upravo iz tog perioda – tada je postigao gol protiv Real Madrida za koji su pre deset godina igrali Kristijano Ronaldo, Geret Bejl i svi ostali galaktikosi.
„Kao tim smo stekli sećanja koja će trajati večno“, kaže on uz osmeh.
„Bio sam povređen za mnoge od tih utakmica u Ligi šampiona, ali dok sam bio član omladinske škole kluba, video sam celu stvar iz perspektive navijača.
„Gledao sam istorijski značajne igrače poput Raula i Klasa-Jana Huntelara. Šalke je oduvek bio u mom srcu“.
„Atmosfera na stadionu je tokom utakmica Lige šampiona bila neverovatna.
„Polufinale protiv Mančester junajteda i utakmica u Madridu na kojoj sam postigao gol su bile fenomenalne“.
Hogland je ubeđen da koreni oporavka Šalkea leže u njihovoj tradiciji stvaranja domaćih ograča.
„Ništa nije toliko bitno kao Šalkeova škola fudbala, ni u prošlosti, niti u budućnosti“, kaže on.
„Sam broj igrača koji je došao iz naše škole – Manuel Nojer, Benedikt Hovedes, Mesut Ozil, Julijan Dreksler – sve su to bili članovi reprezentacije Nemačke koji su postali svetski šampioni 2014, a prvo su igrali za Šalke.
„Bilo je tu još mnogo drugih igrača. Žoel Matip već desetak godina igra za Liverpul, napadač Bajerna Liroj Sane, nekadašnji odbrambeni igrač Arsenala Sead Kolašinac, Tilo Kerer iz Vest Hema… toliko mnogo velikih igrača.
„Od krucijalne je važnosti da stvorimo nove igrače u našoj akademiji“.
Van samog terena, put ka uspehu nije toliko jasan.
U Nemačkoj postoji pravilo 50+1, koje garantuje članovima posed većinskih akcija kluba i ono kod navijača predstavlja tačku ponosa.
Protesti koji se održavaju sa željom da se ovo pravilo zaštiti su uobičajeni i rašireni među mnogim klubovima.
Neki od navijača Šalkea, međutim, osećaju da je situacija u klibu toliko loša, da je poželjno da se kontrola navijača nad klubom razvodni da bi nove investicije mogle da se ostvare.
Jedan od uslova koje su oni pokrenuli predstavlja i opcija povratka nekadašnjeg predsednika Tonisa.
„Bilo je mnogo diskusija među navijačima u poslednjih nekoliko godina“, kaže Vortman.
„Ljudi kažu da žele Tonisa jer ima novac i može da pomogne. Ultrasi misle da je on odgovoran za sadašnju situaciju u klubu.
„On je bio kralj. Povlačio je sve konce. Svi su radili ono što je on zahtevao.
„Sami navijači nisu toliko ujedinjeni kao što se misli kada ih gledate na tribinama kako navijaju. Tokom meča svi podržavaju tim.
„Neki od navijača ne žele primenu pravila 50+1; oni žele da klub bude prodat investitorima.
„Iz toga možete da vidite koliko klub znači ljudima. Oni se bore, i to strastveno“.
Vortman veruje da labavije tumačenje pravila može da obezbedi priliv gotovine u kratkoročne planove Šalkea.
Za nju, postojeća pravila omogućuju ujednačeniji odnos na samom terenu, a postepeni povratak u elitu ostvarljivijim.
„Najbolji primer za to predstavlja primer Uniona iz Berlina“, kaže ona.
„Oni su ove sezone stigli do igre u Ligi šampiona bez velike potrošnje novca. Bajer iz Leverkuzena je osvojio titulu.
„I svi koji ne navijaju za minhenski Bajern su srećni zbog toga“.
„U Nemačkoj je moguće da sa jeftinim timom budete i dalje u konkurenciji za visok plasman. Trebalo bi da sačuvamo pravilo 50+1″.
Pobeda od 2:0 protiv Nirnberga znači da će i povratak tramvajem nakon meča u Gelzenkirhenu biti podjednako uzbudljiv.
Neposredna budućnost počinje da poprima neke obrise. Makar za sada.
Štagod da se desi, Gelzenkirhen se u ovim najmračnijim danima oslanja na svoju dušu.
Jer, baš kao što i poznata izreka kaže: Šalke nikada neće nestati.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
