„Nekad je budala bila u porodici, sad cela planeta zna“: Bajagin menadžer o otkazivanju koncerata u Hrvatskoj

Niz otkazivanja koncerata jednog od najpoznatijih muzičara s prostora bivše Jugoslavije, Momčila Bajagića Bajage, u hrvatskim gradovima Solinu i Sisku, otvorio je staru ranu regionalnih podela i izazvao lavinu reakcija – ne samo u muzičkom svetu, već i među građanima koji veruju u univerzalnost umetnosti.

Iako je zvanično objašnjenje organizatora Kawa Festa u Solinu bilo da je koncert „otkazan iz sigurnosno-tehničkih razloga“, vrlo brzo je postalo jasno da su pozadina događaja politički pritisci, pre svega od strane braniteljskih udruženja, koja i dalje Bajagu doživljavaju kao kontroverznu ili nepoželjnu figuru.

Umetnik bez mrlje, pod teretom prošlosti

Bajaga je muzičar sa bogatom karijerom koja traje više od četiri decenije, autor bez ijedne javne političke mrlje, čije pesme – od „Plavog safira“ do „Moji drugovi“ – pripadaju kolektivnom sećanju miliona ljudi u regionu. Ipak, nekim krugovima njegovo ime i dalje izaziva nelagodu, što svedoče i nedavni događaji u Solinu i Sisku.

Organizatori u Solinu su priznali da su bili izloženi „nedeljama dugim“ pritiscima pojedinih udruženja proizašlih iz Otadžbinskog rata. Iako su razloge ocenili kao „neutemeljene“, odlučili su da koncert otkažu – da ne bi, kako su naveli, „postao povod za podele ili sukobe“. U Sisku, gradu gde je koncert otkazan ranije ove godine, sličan scenario se dogodio odmah nakon političke smene vlasti i dolaska HDZ-a.

Reakcija menadžmenta: Ne odričemo se publike

Bajagin menadžer, Dragoslav Gane Pecikoza, izrazio je razočaranje, ali i odlučnost da ne ulazi u pravne sporove sa organizatorima.

– Nama je stvarno žao. Bajaga je bio posebno razočaran, jer tamo nije svirao gotovo dvadeset godina. Ljudi su se iskreno radovali koncertu – rekao je Pecikoza za Dnevnik Nove TV.

On je dodao i jednu upečatljivu opasku o vremenu u kojem živimo: „Znate šta je internet napravio. Nekad su u porodici znali da je jedna budala, sada ceo svet zna da je ta jedna budala – budala.“ Ovom rečenicom, menadžer je aludirao na moć manjine da kroz društvene mreže i medije stvori pritisak koji može nadjačati većinsku želju za umetnošću.

Rambo Amadeus: Ako Bajaga nije podoban – nisam ni ja

Jedan od najsnažnijih odgovora stigao je od kolege i prijatelja – Ramba Amadeusa. U znak solidarnosti s Bajagom, Rambo je otkazao svoj koncert u Solinu, poručivši:

– Ako vi niste podobni – nisam ni ja.

Ovaj gest umetničke lojalnosti i međusobnog poštovanja pozdravili su mnogi u javnosti, a Rambo se dodatno obratio i svojim fanovima preko društvenih mreža:

„Obavještenje svim fanovima – s obzirom da se nisu stekli svi uslovi za nastup, upravo smo otkazali koncert u Solinu. Nadamo se da će se u budućnosti steći uslovi za svirku. Hvala na razumijevanju.“

Žika Milenković: „Odgađanje znači dodatno ‘lađenje’“

Na svoj, prepoznatljivo ironičan način, reagovao je i gitarista „Instruktora“ Žika Milenković, dajući lični ugao cele situacije:

– Što se mene lično tiče, svako odgađanje nastupa mi omogućuje da se ne zamaram putovanjem, čekanjem na granici i naravno, oslobađa odgovornosti i truda na samom nastupu. Znači, dodatno ‘lađenje … O okolnostima, nek’ svako sudi po svojoj volji.

Njegova izjava za Danas dodaje dozu autoironije i pokazuje kako članovi benda i dalje zadržavaju duh i humor čak i u neprijatnim okolnostima.

Pitanje umetničke slobode i evropskih vrednosti

Ova situacija ponovo pokreće važno pitanje: da li umetnici na Balkanu mogu slobodno da nastupaju na prostoru gde su njihova umetnička dela odavno prestala da poznaju granice? U doba kada se Evropa promoviše kao prostor slobode, različitosti i pomirenja, zabrana nastupa muzičaru čija muzika okuplja generacije i koji nikada nije bio politički akter, šalje poruku duboko suprotnu tom duhu.

Nada ostaje – i muzika traje

Uprkos zabrinjavajućim signalima, Bajagin tim ne odustaje od publike u Hrvatskoj.

– Imamo još pet zakazanih koncerata u Hrvatskoj. Nadamo se da će svi biti održani. Bajaga ima publiku koja zna ko je on – poručio je Pecikoza.

U međuvremenu, ostaje nada da će se muzička solidarnost proširiti i među publikom, novinarima, institucijama i – što je možda najvažnije – među onima koji donose odluke. Jer umetnost, kad je iskrena i čista, nikada ne bi smela biti talac politike.