Desingerica je prokomentarisao svoju veliku popularnost, kontroverzne nastupe i otkrio da ni sam ne zna šta publika može da očekuje od njega
Dragomir Despić Desingerica jedan je od najpopularnijih repera koji su glavna tema na druptvenim mrežama, a pored pesama, naklonost mladih je kupio i nastupima za pamćenje.
Mnogi su ga osudili zbog performansa u kojima je izlazio iz mrtvačkog sanduka, lupkao publiku patikom po glavi, rendao im sir i razbijao jaja iznad glava, polivao ih pivom i pljuvao u usta, ali to ne menja činjenicu da Desingerica puni klubove i ima brojne fanove koji se utrkuju da budu baš u prvim redovima.
Foto: ATAIMAGES
Despić je sada govorio velikoj popularnosti koju je dobio, problemima sa kojima se susreće jer je poznat, kao i o tome gde je limit kada su u pitanju njegovi performansi.
Nisi očekivao ovo kad si krenuo da se baviš pevanjem?
– Ne znam da li jesam ili nisam. Ja to radim, da ide do nečeg, ne znam ni gde je vrh tog posla, ali idem pun gas i dok radim, ja radim pun gas. Bio sam u fazonu „ma šta, opušteno“, ali nisam očekivao da može da ti to promeni malo psihu, da upadneš u neke depresije, neka stanja…
Foto: E-stock
Je l’ si potražio pomoć psihoterapeuta?
– Ma kakva pomoć, ja sam najjači psihoterapeut. Šta će on da mi kaže? Da zna nešto, bio bi tamo negde, ne bi meni pričao. Ja znam mnogo sebe da kalkulišem. Nisam ni neprijatan, uvek sam ful i kad sam najtužniji i kad najveći problem imam, uvek sam super. A možda mi ne prija to, možda hoću da se roknem. Na primer danas, bio sam baš nervozan, imao sam nekih problema, i sad dođem, sednem tu i svi zevaju na toj plaži, prilaze… A ti nervozan ko ris, nije mi do života, ali takav je posao. I ko ga radi kako treba biće strpljiv i ispoštovaće one koji cene tvoj rad, jer ti ljudi ga cene. Koliko god to bilo naporno, takvi su zato što te vole.
Foto: Informer/društvene mreže
Da li si očekivao da će tvoje kolege u toj meri da komentarišu svaki tvoj korak? Zašto je to tako?
– Loše stvari tog posla su, na primer, zato što ljudi dođu iz nekog blata, uzmu neku lovu i onda tu krene, „belo“, žene, ceo fazon, razumeš? I ono što nikad nisu osetili za ceo život. Ja sam to pregrmeo, tako da meni to ništa nije strano. Ja sam sigurno najprizemniji, nisam se ništa promenio. A komentarisanje, to je normalno, sve znam. Prvo, muziku sam krenuo da radim da me ne bi voleli ljudi, mene to radi, daje mi goriva, meni je to ceo gas, ispunjava me da radim više i da budem jači, da još više dokazujem stvari. I onda je prešlo u to da te ljudi i previše vole i idealizuju tvoj lik, bez obzira na muziku. Meni prilaze stariji ljudi koji možda i ne slušaju to, pa idealizuju tebe kao ličnost. Neko ko se bavi pevanjem struže tamo 3 – 4 sata, svaka čast, ja skidam kapu za to, troši svoje grlo i onda dođe baja koji pravi sam muziku, sam je svoj gazda, sam sebe pita, ima svoj lejbl i to urodi podom, prvi je na trendingu i znam da to para i da trese kavez. Mnogi ljudi su to pljuvali, osuđivali, ali im ne zameram. Prošle godine sam bio nešto što se tek pojavilo i što treba da bude prihvaćeno, a oni te osporavaju da ne bi moglo da bude. A to publika prihvata, ne pita se niko od bilo kojih naših kolega i opet znam da će doći na to kad budeš toliko uspešan ili uspešniji od njih, da će opet gledati i da možda budu deo nekog poznanstva ili da budu dobri. Ja znam mnogo ljudi koji su danas mnogo dobri sa mnom, a znam šta su sve pričali pre toga, možda oni ni ne znaju.
Foto: ATAIMAGES/instagram
Većina ljudi se pita njih gde je limit tvom nastupu?
– Znaš da ne znam ni ja, majke mi. Ja se pitam prvi.
Sad smo došli već dotle, da ti ližu noge… Evo Seka Aleksić se nedavno zapitala šta je sledeće?
– (Smeh) Ma svašta rade. Ljudi se to pitaju već dve godine, svaki mesec, šta je sledeće, da, samo još ovo, šta je sledeće…
Aludirala je na neke druge stvari. Evo ja tebe pitam, postoji li limit?
– Veruj mi da ja ne znam sam. Ja to uopšte ne radim planirano, ništa. Radim dosta kalkulisano ono što se tiče izbacivanja, celih tih projekata i to, ali što se tiče nekog kao nastupa ili mog plana i programa nekog – ne. Ja ništa što sam na bini uradio nikad nisam isplanirao. Mnogo stvari tu kamera nije zabeležila, koje ono, ja neću ni da spominjem, razumeš?
Foto: ATA Images
Da li je to najluđe što si uradio?
– Pa ne, mnogo stvari ima tu, tu se mnogo stvari dešavalo koje kamera ni ne uhvati. I onda, kapiraš, to nešto što kamera uhvati izađe, ispliva. A ima mnogo stvari tu. Ne znam, ti ljudi bajo kao… Mislim, dobro, ja to radim tako, drugačije ne znam, mene ta muzika radi tako.
Na agresiju?
– Pa nije agresija, to je način na koji ja ispoljavam to, izražavam se preko te muzike. Bio tužan, umoran ili kakav god, kad čujem tu muziku… Spavam nekad u bekstejdžu, gazde me bude i kao: „Ajde, idemo“. Ja izlećem i pun gas, aaa… Znaš, vraćam se, mene ta muzika tako radi i ne veruju mi ljudi da sam do malopre spavao.
Bauljaš i ćarlijaš?
– Tamo u bekstejdžu. Tako da ja to tako znam da radim i da me pitaš šta je sledeće, ja ne mogu da ti kažem zato što, ja ne znam. I za „Music Week“ sam bio u fazonu, šta da radim? Šta da radim ja tamo, razumeš?
Foto: Tanja Andric/video printscreen
I onda, evo ga kovčeg, da.
– Nastup na „Music Week-u“ sam organizovao deset dana pred „Music Week“. Sve ono što je baš nemoguće i sa scenom. Tu je mnogo stvari moralo da se napravi. Celu autobusku stanicu smo pravili, kovčeg smo pravili… To moraju ljudi da donesu, da sklope tamo, to je teško… Dva dana nisam spavao radio sam do šest ujutru, onda idem na probu u 12, a uveče mi izlazi pesma. Posvetio sam se tome i opet je to bilo bomba, ali opet nije bilo savršeno kako ja hoću, jer je to festival gde imaš dosta izvođača nekih i ti sad ne možeš da se posvetiš samo jednom izvođaču. To može kad je lično tvoj koncert, pa se ljudi posvete tebi, ali opet je bilo bomba, vidim to po komentarima.
sledeća vest
