Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) ni danas nije prekinuo niz započet u septembru prošle godine, kada je pauzirao sa spuštanjem referentne kamatne stope.
U obrazloženju odluke da svojevrsna „cena novca“ na domaćem tržištu ostane 5,75 odsto ocenjuju da je, i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023. godine, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. godine, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike.
Na istim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7 odsto).
„Domaća inflacija u velikoj meri je zavisna od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost. S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo da dođe do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije“, smatra Izvršni odbor NBS.
ESKALACIJA CARINSKOG RATA I USPORAVANJE PRIVREDNE AKTIVNOSTI
„Odluka NBS da zadrži referentnu kamatnu stopu na nepromenjenim nivou od 5,75 odsto bila je očekivana, kada se uzme u obzir jačanje neizvesnosti na unutrašnjem ali spoljašnjem planu“, ocenjuje u izjavi za Nedeljnik docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković.
Inflacija je, kako podseća, u februaru bila na gornjoj granici od 4,5 odsto ali je bazna inflacija i dalje za više od procentnog poena iznad granice cilja, što sugeriše da su i dalje prisutni pritisci iz dela cena koje nisu pod nekim vidom državnog uticaja.
„Još više zabrinjava eskaliranje carinskog rata između SAD, Kine i EU čiji se efekti za sad ne mogu pouzdano proceniti. Sa jedne strane može se očekivati dalje usporavanje privredne aktivnosti usled dodatnih trgovinskih barijera koje se uvode – što bi trebalo da utiče na smanjenje inflatornih pritisaka. Sa druge strane, poskupljenje uvoznih proizvoda, poluproizvoda i sirovina će barem u kratkom roku uticati na rast cena“, upozorava Tanasković u osvrtu za Nedeljnik.
NBS ZADRŽALA, POSLOVNE BANKE SMANJILE PROJEKCIJU RASTA
Izvršni odbor je u saopštenju konstatovao da je nakon prošlogodišnjeg rasta BDP od 3,9 odsto, u prvim mesecima ove godine došlo do određenog usporavanja aktivnosti u proizvodnom i u uslužnim sektorima.
„Rast protekcionizma u svetu, uvođenje novih carina i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, uz blokade i proteste na domaćem tržištu koji u određenoj meri utiču na odlaganje investicija i potrošnje, predstavljaju rizik po privredni rast Srbije“, naveo je Izvršni odbor NBS.
Ipak, očekuju da će u nastavku godine doći do ubrzanja ekonomske aktivnosti, i to kroz planirano ubrzanje proizvodnje električnih automobila i guma, aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizaciju infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija EXPO 2027.
I dok NBS za sada stoji iza svoje projekcije rasta BDP od 4,5 odsto u ovoj godini, analitičari nekih poslovnih banaka izneli su suprotna očekivanja.
Analitički tim Raiffesen banke je još u martu objavio da je smanjio projekciju rasta BDP Srbije sa 4,3 odsto na 3,8 odsto „očekujući da će strane direktne investicije usporiti ove godine nakon rekordnog rasta u 2024. godini, usled povećanih geopolitičkih tenzija i produženih protesta u zemlji“.
Najsvežija procena stiže od analitičara Erste Grupe, koji su u izveštaju za centralnu i istočnu Evropu (CEE) objavljenom 8. aprila u projekcije ukalkulisali i uvođenje carina od strane SAD od 10 odsto.
U izveštaju nazvanom „Da li će carine nokautirati rast?“, izneta je procena da će BDP Srbije u 2025. porasti za 3,5 odsto, dok bi u 2026. godini trebalo da ubrza na četiri odsto, pod uslovom da američka recipročna carinska stopa ostane 10 odsto.
Post Views: 6
